Марио Пициоло
| Марио Пициоло | |||
|---|---|---|---|
![]() Марио Пициоло | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 7. децембар 1909. | ||
| Место рођења | Пескара, Италија | ||
| Датум смрти | 30. април 1990. (80 год.) | ||
| Место смрти | Фиренца, Италија | ||
| Позиција | Играч средине терена | ||
| Јуниорска каријера | |||
|
Ливорно Тернана | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1924—1929. 1929—1937. 1937—1938. |
Пистојезе Фјорентина Пескара |
74 197 |
(0) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1933—1936. |
| 12 | (1) |
Марио Пициоло (Пескара, 7. децембар 1909 — Фиренца, 30. април 1990) био је италијански фудбалер и тренер, који је играо као централни или дефанзивни везни играч.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Пициоло је рођен у Пескари. Клупску каријеру започео је у омладинским тимовима Ливорна и Тернане, а касније је играо за сениорску екипу Пистојезе (1925–1929), пре него што се придружио сениорској екипи Фјорентине, где је играо између 1929. и 1936. године у197 мечева и постигао три гола.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Пициоло је одиграо дванаест мечева за Италију између 1933. и 1934. године, постигавши један гол. Био је део екипе која је 1934. године освојила светски куп на домаћем терену, у којој је одиграо једну утакмицу, прву утакмицу четвртфинала против Шпаније, у којој је грубо повређен (сломљена му је нога) у нерешеном резултату 1–1 након продужетака. Никада више није одиграо ни један меч за Италију[1] Како Пициоло није могао да одигра ниједну другу утакмицу или финални меч за Италију, за свој наступ није добио медаљу до 1988. године, две године пре него што је умро, у Фиренци, у 80. години.
Референце
[уреди | уреди извор]Библиографија
[уреди | уреди извор]- Baker, William Joseph (1988), Sports in the Western World, Urbana, IL: University of Illinois Press, ISBN 978-0-252-06042-7
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Profile at FIGC Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. новембар 2012)
- Profile at enciclopediadelcalcio.it Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. август 2012)
