Марица Надлишкова Бартол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марина Надлишкова Бартол
Marica Nadlišek-Bartol.jpg
Име по рођењуМарина Надлишкова
Датум рођења(1867-02-10)10. фебруар 1867.
Место рођењаТрст
  Краљевина Италија
Датум смрти3. јануар 1940.(1940-01-03) (72 год.)
Место смртиЉубљана
  Краљевина Југославија
Занимањеписац, преводилац, публициста и уредница
ДецаВладимир Бартол

Марица Надлишкова Бартол (Трст, 10. фебруар 1867Љубљана, 3. јануар 1940) била је словеначка учитељица, уредница, публициста, преводилац и књижевница.

Биографија[уреди]

Марица Надлишкова рођена је у Трсту, 10. фебруара 1867. године. Након завршетка средње школе и похађања Више учитељске школе у Горици, 1886. године, Марица почиње почиње да предаје у школама у околини Трста. У периоду од 1897. до 1900. године уређивала је први женски словеначки часопис Словенка. Свој допирнос о књижевности и о женама почела је да пласира и друге словечке новине - Словеначки свет и Словеначка нација и у многе друге[1].

Марица није похађала универзитет, али је своје знање стекла читањем дела руске, италијанске, немачке и француске књижевности, а њена велика љубав према читању помогла јој је у њеном даљем образовању и широком погледима на свет, који је далеко превазишао културни хоризонт у приградском и школском окружењу. Иако је већ била наставница у школи, где је између осталог предавала и музичко, своје образовање и видике још више прошири. Аматерски се бавила и бициклизмом.
Од стране епископа Јосипа Јураја Штросмајера 1895. године, изабрана је за словеначку представницу друштва Св. Ћирило и Методије, заједно са Милком Малкоч. Такође, била је чланица Опште женске заједнице Словеније. Њен син био је Владимир Бартол, словеначки писац, драматург и публициста[2].

У априлу 1899. године, Марица је напустила свој уреднички и књижевни рад на послу и почела самостално да се бави књижевношћу[3].

Књижевна дела[уреди]

Године 1889. објавила је први роман под називом "Моја пријатељица" у Љубљанском звону, затим нје написала краћу прозу, а након тога објавила роман Фата Моргана 1898. године. Њена прва прича, која је првенствено покривала садржај учитељског живота и тему женске љубави, написана је у незрелом романтизму.

Под утицајем Јанка Керсника и других руских књижевних реалиста, она се касније определила за умерени поетски реализам. Њен роман Фата моргана и збирку На обали објављени су доста година касније након њене смрти, 1998. и 2005. године[4].

Поред књижевности, бавила се и послом превођења, па је велики број дела из италијанске књижевности превела на словеначки језик.

Дела[уреди]

  • Фата Моргана (1998)
  • Америка и друге приче о мојој деци (2009)
  • На обали (2005)
  • С тринком на Трчмун (1985)
  • Об споминих на Симона Грегорича (1937)
  • Жена, слабији пол (1898)
  • Љубезен ин родиљубље (1897)
  • Денар ин среча (1897)
  • Моја пријатељица (1898)

Референце[уреди]

  1. ^ Enciklopedija Slovenije; knjiga 7, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1993
  2. ^ Marica Nadlišek Bartol in njeno literarno delo
  3. ^ Splošno žensko društvo 1901-1945, od dobrih deklet do feministk COBISS.SR 122836224, str. 278–292
  4. ^ Janež, Stanko, Pregled Slovenske književnosti, str. 261, Založba Obzorja Maribor, 1978

Литература[уреди]

  • Grafenauer Ivan. "Nadlišek-Bartol Marica". Slovenski biografski leksikon. Slovenska biografija. Ljubljana: ZRC SAZU, 2013.