Марија Конопничка

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Конопничка
Maria Konopnicka fotoportret.jpg
Марија Конопничка
Датум рођења(1842-05-23)23. мај 1842.
Место рођењаСувалки, Конгресна Пољска, Руска Империја
Датум смрти8. октобар 1910.(1910-10-08) (68 год.)
Место смртиЛавов, Аустроугарска
Националностпољска
УниверзитетКарлов универзитет
Занимањеписац, песник, преводилац, новинар
СупружникЈарослав Конопнички
Деца6

Потпис

Марија Конопничка (девојачко Василовска; 23. мај 1842 − 8. октобар 1910[1]) била је пољска песникиња, романописац, дечји писац, преводилац, новинар, критичар и активиста за женска права и пољску независност. Користила је псеудониме, укључујући Јан Сава. Била је један од најважнијих песника пољског позитивистичког периода.[2][3]

Живот[уреди | уреди извор]

Родно место и дом из детињства Марије Конопничке у Сувалки, сада музеј

Конопничка је рођена у Сувалки 23. маја 1842. године.[4] Њен отац, Јозеф Василовски, био је адвокат.[4] Била је школована у кући и провела је годину дана (1855–56) у самостанском пансиону сестара еухаристијских поклоница у Варшави (Zespół klasztorny sakramentek w Warszawie).[5]

Конопничка, аутор Марија Дулебианка, 1902

Као писац дебитовала је 1870. песмом „W zimowy poranek“ („Зимско јутро“).[6] Популарност је стекла након објављивања песме „W górach“ („У планинама“) 1876. године, коју је похвалио будући нобеловац Хенрик Сјенкијевич.[6][7] 1862. године удала се за Јарослава Конопничког.[4][7] Имали су шесторо деце.[4][8] Брак није био срећан[9] јер њен супруг није одобравао њену списатељску каријеру.[7] У писму пријатељу описала је себе као „без породице“ и као „птица затворена у кавезу“.[9] На крају је 1878. године, у незваничном раздвајању, напустила мужа и преселила се у Варшаву да се бави писањем.[4][9] Са собом је повела и своју децу.[10] Често је путовала по Европи; њено прво велико путовање било је у Италију 1883.[6] Године 1890–1903. провела је живећи у иностранству у Европи.[6][11]

Њен живот је описан као „турбулентан“, укључујући ванбрачне романсе, смрти и менталне болести у породици.[7] Била је пријатељица пољске песникиње позитивистичког периода, Елизе Ожешкова,[12] и сликарке и активисткиње Марије Дулебианке (са којом је живела у могуће романтичној вези).[13] Претпоставља се да је била бисексуална или лезбијка (посебно у вези са Дулебианком[7][14]), мада то није потпуно истражено, а то питање се обично не помиње у биографијама Конопничке.[15][16][17][18]

Конопничкиња сеоска кућа, данас музеј, у Жарновјецу

Поред тога што је била активна писац, била је и друштвена активисткиња, која је организовала и учествовала у протестима против репресије над етничким (пре свега пољским) и верским мањинама у Пруској.[6] Такође је била укључена у борбу за женска права.[19]

Њено књижевно стваралаштво 1880-их стекло је широко признање у Пољској.[6] 1884. године почела је да пише књижевност за децу, а 1888. године дебитовала је као прозни писац за одрасле са Cztery nowele (Четири приповетке).[6] Због растуће популарности њених радова, 1902. године један број пољских активиста одлучио је да је награди куповином властелинске куће.[11] Купљена је средствима која су прикупиле бројне организације и активисти.[11] Како Пољска у то време није била независна земља, а како су њени радови били политички неприкладни за пруске и руске власти, изабрано је место у толерантнијем аустријском делу пре-поделе Пољске.[11] 1903. године добила је властелинство у Жарновјецу, где је стигла 8. септембра.[11][20] Тамо је проводила углавном пролећа и лета, али би и даље путовала по Европи у јесен и зиму.[6][11]

Конопничкина гробница у Лавову

Умрла је у Лавову (данас Украјина) 8. октобра 1910. године.[11] Сахрањена је тамо на Личаковском гробљу.[21]

Рад[уреди | уреди извор]

Конопничка, аутор Марија Дулебианка, 1910

Конопничка је писала прозу (пре свега кратке приче), као и песме.[22] Један од њених најкарактеристичнијих стилова биле су песме стилизоване као народне песме.[6] Окушала се у многим жанровима књижевности, попут репортажних скица, наративних мемоара, психолошких студија портрета и других.[6]

Заједничка тема њених дела била је угњетавање и сиромаштво сељаштва, радника и пољских Јевреја.[3][4] Њена дела су такође била изузетно патриотска и националистичка.[2][23][24] Због симпатије према јеврејском народу описана је као филосемит.[2]

Једно од њених најпознатијих дела је дуга епика у шест песама, Мистер Балцер у Бразилу (Pan Balcer w Brazylii, 1910), о пољским емигрантима у Бразилу.[4][6] Друга је била Рота (Заклетва, 1908), коју је углазбио Феликс Нововијски, и која је постала две године каснијене незванична химна Пољске, посебно на територијама пруског дела.[20][25] Ова патриотска песма била је снажно критична према германизацијској политици и стога је описана као антинемачка.[26]

Њено најпознатије књижевно дело за децу је из 1896, O krasonoludkach i sierotce Marysi (Мала сиротица Марија и патуљци).[24] Дела њене књижевности за децу била су добро прихваћена у поређењу са многим другим делима тог периода.[6]

Марија Конопничка је такође компоновала песму о погубљењу ирског патриоте Роберта Емета. Британске власти су Емета погубиле у Даблину 1803. године, али је Конопничка објавила своју песму на ту тему 1908.[27]

Била је и преводилац. Њена преведена дела укључују Фаталита и Темпесте Аде Негри, објављене у Пољској 1901.[28]

Споменице[уреди | уреди извор]

  • Године 1922. је Специјална школа за образовање Марија Конопничка основана у месту Пабјанице.
  • Кућа Кононпничке у Жарновјецу преуређена је у музеј, отворен 1957. године, Музеј Марије Конопничке у Жарновјецу (Muzeum Marii Konopnickiej w Żarnowcu).[11][20] Други музеј, Музеј Марије Конопничке у Сувалки, отворен је 1973.[29]
  • Одређени број школа и других институција, укључујући неколико улица и тргова, носе њено име у Пољској. По њој је назван и брод пољске трговачке морнарице МС Мариа Конопничка. Подигнуто јој је неколико плоча и споменика. Један од најновијих је њен споменик изграђен у Сувалки 2010.[30] По њој је 1994. године назван кратер на Венери[31]
  • У Варшави је 2010. године, на стогодишњицу њене смрти, створена Међународна награда Марије Конопничке као признање за органски рад (praca organiczna).

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Linie i dźwięki (Линије и звукови, 1897)
  • Śpiewnik historyczny (Историјска музичка књига, 1904)
  • Głosy ciszy (Звуци тишине, 1906)
  • Z liryk i obrazków (Текст и слике, 1909)
  • Pan Balcer w Brazylii (Господин Балцер у Бразилу, 1910)

Проза[уреди | уреди извор]

  • Cztery nowele (Четири приповетке, 1888)
  • Moi znajomi (Људи које знам, 1890)
  • Na drodze (На путу, 1893)
  • Ludzie i rzeczy (Људи и ствари, 1898)
  • Мендел Гдански

Дечје[уреди | уреди извор]

  • Śpiewnik dla dzieci (Песмарица за децу).
  • O Janku Wędrowniczku (О Јанку луталици).
  • O krasnoludkach i sierotce Marysi (О патуљцима и малој сироти Марији).
  • Na jagody (Брање боровница).

Песме[уреди | уреди извор]

  • Рота (Заклетва, 1908)
  • Stefek Burczymucha
  • Wolny najmita (Слободни радник).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „pl.Billiongraves.com”. Приступљено 2019-07-11. 
  2. ^ а б в Yitzhak Zuckerman (1993). A surplus of memory: chronicle of the Warshaw Ghetto uprising. University of California Press. стр. 501. ISBN 978-0-520-91259-5. Приступљено 14. 5. 2013. 
  3. ^ а б Richard Frucht (2005). Eastern Europe: an introduction to the people, lands, and culture. ABC-CLIO. стр. 49. ISBN 978-1-57607-800-6. Приступљено 14. 5. 2013. 
  4. ^ а б в г д ђ е Stanley S. Sokol (1992). The Polish Biographical Dictionary: Profiles of Nearly 900 Poles who Have Made Lasting Contributions to World CivilizationНеопходна слободна регистрација. Bolchazy-Carducci Publishers. стр. 197. ISBN 978-0-86516-245-7. Приступљено 13. 5. 2013. 
  5. ^ Zofia Bogusławska (1961). Literatura okresu pozytywizmu i realizmu krytycznego: antologia i opracowanie dla klasy X. Państwowe Zaklady Wydawn. Szkolnych. стр. 183. Приступљено 14. 5. 2013. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Marek Adamiec (1910-10-08). „Maria Konopnicka”. Literat.ug.edu.pl. Приступљено 2013-05-14. 
  7. ^ а б в г д Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ур.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. стр. 112. ISBN 978-83-233-8669-8. Приступљено 14. 5. 2013. 
  8. ^ Maria Szypowska (1990). Konopnicka jakiej nie znamy. Wydawn. Spółdzielcze. стр. 82. ISBN 978-83-209-0761-2. Приступљено 14. 5. 2013. 
  9. ^ а б в Maria Konopnicka (1971). Korespondencja. Zakład Narodowy im. Ossolińskich. стр. 391. Приступљено 14. 5. 2013. 
  10. ^ Jan Baculewski (1978). Maria Konopnicka: materiały. Wydawn. Szkolne i Pedagogiczne. стр. 406. Приступљено 14. 5. 2013. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж „Muzeum Marii Konopnickiej w Żarnowcu – Historia Muzeum”. Muzeumzarnowiec.pl. Архивирано из оригинала на датум 20. 03. 2019. Приступљено 2013-05-14. 
  12. ^ Keely Stauter-Halsted (2004). The Nation In The Village: The Genesis Of Peasant National Identity In Austrian Poland, 1848–1914. Cornell University Press. стр. 112. ISBN 978-0-8014-8996-9. Приступљено 14. 5. 2013. 
  13. ^ Ahmet Ersoy; Macie J. Gorny; Vangelis Kechriotis (30. 10. 2010). Modernism: The Creation of Nation States. Central European University Press. стр. 131. ISBN 978-963-7326-61-5. Приступљено 14. 5. 2013. 
  14. ^ Czas kultury. Obserwator. 2008. стр. 174. Приступљено 14. 5. 2013. 
  15. ^ Maria Szyszkowska; Remigiusz Grzela (2001). Rozmowy z Marią Szyszkowską: 1997–2001. Matrix. стр. 39. ISBN 978-83-914145-1-4. Приступљено 14. 5. 2013. 
  16. ^ „Wielcy i niezapomniani: Maria Konopnicka – Artykuły”. queer.pl. 2006-11-16. Приступљено 2013-05-14. 
  17. ^ Marzena Chińcz (2006). Lesbijki w życiu społeczno-politycznym. Fundacja Lorga. стр. 36. ISBN 978-83-923554-0-3. Приступљено 14. 5. 2013. 
  18. ^ Wojciech Wencel. „Wencel gordyjski – Homo wiadomo – WPROST”. Wprost.pl. Приступљено 2013-05-14. 
  19. ^ Sylvia Paletschek; Bianka Pietrow-Ennker (2004). Women's emancipation movements in the nineteenth century: a European perspective. Stanford University Press. стр. 214. ISBN 978-0-8047-6707-1. Приступљено 15. 5. 2013. 
  20. ^ а б в Longina Jakubowska (2012). Patrons of History: Nobility, Capital and Political Transitions in Poland. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 141. ISBN 978-1-4094-5663-6. Приступљено 14. 5. 2013. 
  21. ^ „pl.Billiongraves.com”. Приступљено 2019-07-11. "pl.Billiongraves.com". Retrieved 2019-07-11.
  22. ^ Stephen Cushman; Clare Cavanagh; Jahan Ramazani; Paul Rouzer (26. 8. 2012). The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics: Fourth Edition. Princeton University Press. стр. 1075. ISBN 978-1-4008-4142-4. Приступљено 14. 5. 2013. 
  23. ^ Mieczyslaw B. Biskupski (2000). The history of PolandНеопходна слободна регистрација. Greenwood Publishing Group. стр. 34. ISBN 978-0-313-30571-9. Приступљено 14. 5. 2013. 
  24. ^ а б Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ур.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. стр. 113. ISBN 978-83-233-8669-8. Приступљено 14. 5. 2013. 
  25. ^ Ilya Prizel (13. 8. 1998). National Identity and Foreign Policy: Nationalism and Leadership in Poland, Russia and Ukraine. Cambridge University Press. стр. 113. ISBN 978-0-521-57697-0. Приступљено 14. 5. 2013. 
  26. ^ Tomasz Kamusella (2007). Silesia and Central European Nationalismus: the emergence of national and ethnic groups in Prussian Silesia and Austrian Silesia, 1848–1918. Purdue University Press. стр. 170. ISBN 978-1-55753-371-5. Приступљено 14. 5. 2013. 
  27. ^ Gerry Oates (2003). „Maria Konopnicka agus Robert Emmet”. Seanchas Ardmhacha: Journal of the Armagh Diocesan Historical Society. 19 (2): 136—139. JSTOR 25746924. 
  28. ^ Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ур.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. стр. 110. ISBN 978-83-233-8669-8. Приступљено 14. 5. 2013. 
  29. ^ „Muzeum im. Marii Konopnickiej w Suwałkach”. Muzeum.suwalki.info. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-07. Приступљено 2013-05-14. 
  30. ^ „Suwałki: odsłonięto pomnik Marii Konopnickiej”. M.onet.pl. 2010-10-08. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-13. Приступљено 2013-05-14. 
  31. ^ „Planetary Names: Crater, craters: Konopnicka on Venus”. Planetarynames.wr.usgs.gov. Приступљено 2013-05-14. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Brodzka, Alina. Maria Konopnicka, "Wiedza Powszechna", Warszawa, 1975.
  • Baculewski, Jan. Śladami życia i twórczości Marii Konopnickiej, Ludowa Spółdzielnia Wydawnicza, Warszawa, 1966.
  • G. Borkowska, Ruchliwa fala (Maria Konopnicka i kwestia kobieca), [in:] Maria Konopnicka. Głosy o życiu i pisarstwie w 150-lecie urodzin. Warszawa 1992

Спољашње везе[уреди | уреди извор]