Марија Меденица

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Меденица
Марија Меденица и Јована Мишковић у представи
Годо на усијаном лименом крову
Лични подаци
Датум рођења(1981-07-23)23. јул 1981.(42 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а

Марија Меденица (Београд, 23. јул 1981) српска је глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Београду и у том граду студирала је у групи Српска књижевност и језик на Филолошком факултету. Била је у ужем избору на пријемном испиту 2002. за класу Владимира Јевтовића на Факултету драмских уметности, где је конкурисала и следеће године код Драгана Петровића Пелета.[1]

Завршила је Академију уметности у Новом Саду коју је уписала 2003. године у класи Бориса Исаковића.[2] С њом су студирали Марко Јанкетић, Анђелка Стевић Жугић, Стефан Трифуновић, Златко Ракоњац, Марко Савић, Марија Радованов, Милица Живановић, Миња Пековић и Тијана Караичић Радоичић.[3]

Докторирала је на истом факултету монодрамом Неодустајање за коју је награђена на фестивалу „Бе:фемон” у Бечеју.[4] Добитница је већег броја признања за позоришна остварења.[5][6]

Водила је Драмски студио „Ћоше” у Обреновцу током 15 година, почевши од 2006, где се бавила педагошким радом и режијом.[7][8] Од 2008. је ангажована у Српском народном позоришту.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Марија Меденица се у првих петнаест година своје каријере етаблирала превасходно као позоришна глумица.[2] Током студија је играла у Академском позоришту „Промена” и награђена с ансамблом представе Коса на фестивалима у Словачкој и Пољској.[7] Играла је у представи Сећања на Камерној сцени Српског народног позоришта,[10] као и у пројекту Театра Иза Индијац хоће у Бронкс.[7] Радила је на представи Осећај браде, редитеља Дејана Мијача.[11][12] Потписала је режију представе Клинч и у њој играла улогу Девојке.[7]

Прву велику улогу на репертоару Српског народног позоришта добила је у представи Ја или неко други, за коју је вишеструко награђена.[13][14] Током 2008. године остварила је премијере представа Годо на усијаном лименом крову и Је ли било кнежеве вечере?.[15][16][17] Исте године је добила стални ангажман у ансамблу СНП-а.[9] У децембру месецу заиграла је и у представи Свет, Крушевачког позоришта, у чијој је подели тумачила лик Јелкице.[18][19] Наредне, 2009. године, добила је улогу у подели комада Као да, чија је премијера одржана 9. јуна, у склопу позоришне манифестације која се одвијала на траси некадашњег „Оријент експреса.”[20] Крајем новембра је премијерно наступила и у представи Насртаји на њен живот.[21]

Током 2010. остварила се као Џулија у представи Тајни дневник Вирџиније Вулф, Милена у Барбело, о псима и деци те Ружица у комедији Ујеж.[22][23][24][25] У априлу 2011. одржана је премијера представе Зојкин стан, у којој је Меденици припала улога Шваље.[26] Потом је оживела лик дечака Невена у Урнебесној трагедији, која се у СНП-у изводила наредних седам година, а укупно је одиграна 55 пута.[27][28] У новембру је изведена премијера представе Сеобе у режији Виде Огњеновић, по истоименом роману Милоша Црњанског. За њу је био ангажован читав ансамбл Српског народног позоришта, али и гостујући глумци Небојша Дугалић, Бранислав Лечић и Исидора Минић.[29][30] У марту 2012. у СНП-у је изведено дело Најављено убиство, по текстуалном предлошку Агате Кристи, у чијој је премијерној подели била и Марија Меденица.[31] Три године касније, њој је припала насловна улога у престави Ивона, бургундска кнегиња.[32] Редитељ Никола Завишић поверио јој је лик Офелије у експерименталној поставци Хамлета, премијерно изведеној 2016. године.[33] Исте године остварила је и премијере у представама На Дрини ћуприја и Развојни пут Боре Шнајдера.[34][35] Андраш Урбан доделио јој је улогу у комаду Час анатомије, урађеној по мотивима прозе Данила Киша, чија је премијера била последњег дана фебруара 2017.[36][37] Следеће године премијерно је тумачила улогу Кетлин у наслову Билборд, односно Елизабет Проктор у представи Вештице из Салема.[38][39] Такође, током 2019. године остварена је сарадња Српског народног позоришта и Народног позоришта у Сомбору на представи Травничка хроника, а једна од улога додељена је Марији Меденици.[40] У другој половини 2021. премијерно је заиграла у представама Живот се са мном много поиграо и Кафка машин, а у марту 2022. у представи Берлински зид.[41][42][9] Те, 2022. године, извела је и монодраму Неодустајање.[43] Наредне године добила је улогу у пројекту Јеванђеље по Ф. М. Достојевском, насталом по делима тог руског писца.[44][45]

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Кућиǃ Сине Борис Исаковић Академско позориште „Промена” 27. јун 2005.[46][47]
Сећања Данка Ве­сна То­па­лов Српско народно позориште 28. септембар 2005.[7][10]
Ја или неко други Она Кокан Младеновић 23. март 2007.[48][49]
Годо на усијаном лименом крову Тамара Никола Завишић 14. март 2008.[50][51]
Је ли било кнежеве вечере? Госпођица Зеремски Вида Огњеновић 8. октобар 2008.[52][53]
Свет Јелкица Владимир Попадић Крушевачко позориште 10. децембар 2008.[54][55]
Као да Чос Предраг Штрбац Српско народно позориште 9. јун 2009.[56][57]
Насртај на њен живот више улога Анђелка Николић 26. новембар 2009.[58][59]
Тајни дневник Вирџиније Вулф Џулија Милена Павловић Чучиловић 6. фебруар 2010.[60][61]
Барбело, о псима и деци Милена Предраг Штрбац 30. април 2010.[62][63]
Ујеж Ружица Радослав Миленковић 10. децембар 2010.[64][65]
Зојкин стан Шваља Дејан Мијач 20. април 2011.[66][67]
Урнебесна трагедија Невен Маја Гргић 6. октобар 2011.[68][69]
Сеобе Текла Вида Огњеновић 24. новембар 2011.[70][71]
Најављено убиство Хинчлиф Ксенија Крнајски 20. март 2012.[72][73]
Ивона, бургундска кнегиња Ивона Цопек Радослав Миленковић 23. март 2015.[74][75]
Хамлет Офелија Никола Завишић 29. јануар 2016.[76][77]
На Дрини ћуприја више улога Кокан Младеновић 17. март 2016.[78][77]
Развојни пут Боре Шнајдера Гоца Предраг Штрбац 17. мај 2016.[79][80]
Час анатомије више улога Андраш Урбан 28. фебруар 2017.[81][82]
Билборд Кетлин Петар Јовановић 25. јануар 2018.[83][84]
Вештице из Салема Елизабет Проктор Никита Миливојевић 9. новембар 2018.[85][86]
Травничка хроника Госпођа Давил 12. октобар 2019.[87][88]
Живот се са мном много поиграо Капо Дино Мустафић 13. октобар 2021.[89]
Кафка машин Фрида Вељко Мићуновић 27. децембар 2021.[90]
Берлински зид Дита / Марија Жељко Хубач 9. март 2022.[91]
Неодустајање Марија Меденица 26. април 2022.[92][93]
Јеванђеље по Ф. М. Достојевском Јернеј Лоренци 17. март 2023.[45]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2005. Столица (кратки филм)
2015. Панама Продавачица у књижари
2018—2022. Плава птица (серија)[94]
2021. Голгетер (кратки филм)
2024. Видеотека Јасмина Купреш
2024. Лазарев пут

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Година Остварење Награда
2006. Кућиǃ Grand Prix ансамблу представе на Фестивалу позоришних академија у Братислави[1][7]
2007. Специјална награда жирија ансамблу представе на Фестивалу позоришних академија уметности у Варшави[95][7]
Награда Мали принц за најбољег студента драмског департмана, академске 2006/2007. године[96][97]
Ја или неко други Награда из фонда „Дара Чаленић“ за најбољу младу глумицу на 52. Стеријином позорју[98][99]
Награда листа Дневник[98][100]
Награда за глумца вечери на фестивалу „Театар на добром путу“ у Шапцу[101][7][6]
2008. Награда за најбоље глумачко остварење на 58. Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину[102]
Награда за глумачко остварење на Јоакимфесту у Крагујевцу[103]
Годишња награда Српског народног позоришта[104]
2009. Награда Предраг Томановић[105]
Годо на усијаном лименом крову Награда за најбољу женску улогу на првом Тврђава театру у Смедереву[106][107]
2015. Суњиво лице Награда за најбољу режију и костиме на 58. „Мајским играма” у Бечеју[108]
2016. Ивона, бургундска кнегиња Награда Предраг Томановић[109][110]
Годишња награда Српског народног позоришта[111]
2017. Шине Друга награда за режију на фестивалу „ФАПОР” у Лесковцу[112][113]
2018. Специјална награда за рад с глумцима на 61. „Мајским играма” у Бечеју[114]
Крофне, љубав и још понешто Награда за најбољу режију на Академфесту у АКУД „Бранко Крсмановић”[115]
2021. Травничка хроника Награда за најбољу епизодну улогу на 70. Фестивалу професионалних позоришта Војводине[116]
2022. Неодустајање Главна награда на 10. фестивалу монодраме Бе:фемон у Бечеју[117]
2023. Посебна награда за успешне и квалитетне трансформације на 26. Art Trema Festu у Руми[118]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Miletić, Snežana (април 2007). Ostajte ovde, mame tekstovi naših mladih pisaca (PDF). 144. Лудус. стр. 12. Приступљено 9. 3. 2023. 
  2. ^ а б Plavšić, Tamara (20. 1. 2016). „Marija Medenica: Nismo ni svesni koliko je pozorište naša sigurna kuća”. univerzitetskiodjek.com. Приступљено 9. 3. 2023. 
  3. ^ @glumacke_klase: Akademija umetnosti u Novom Sadu Klasa: 2003 Prof. Boris Isakovic на сајту Instagram
  4. ^ Derušek, Neda (новембар 2022). „Marija Medenica: „Pozorište je moja sigurna kuća i privilegija. hocupozoriste.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  5. ^ Mihaljević, Igor (1. 2. 2016). „Medenica: Mlad čovek mora da preuzme odgovornost”. oradio.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  6. ^ а б „Marija Medenica: Pozorište je doživotni izazov i učenje”. 021.rs. 2. 11. 2022. Приступљено 9. 3. 2023. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж „Marija Medenica”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  8. ^ Dramski studio ĆOŠE на сајту Facebook
  9. ^ а б в Sudar, Suzana (9. 3. 2022). „INTERVJU Marija Medenica: Ratovi su nam utkani u duše”. Нова С. Приступљено 9. 3. 2023. 
  10. ^ а б Мирковић, З. Т. (27. 9. 2005). „Омаж старим глумцима”. Вечерње новости. Приступљено 9. 3. 2023. 
  11. ^ Nježić, Tatjana (14. 4. 2006). „Pogubno robovanje mitovima”. Б92. Приступљено 9. 3. 2023. 
  12. ^ J, M. (7. 7. 2006). „Srpsko narodno pozorište u elitnom društvu”. Глас јавности. Приступљено 9. 3. 2023. 
  13. ^ „Ја или неко други”. Радио-телевизија Војводине. 4. 12. 2008. Приступљено 9. 3. 2023. 
  14. ^ „Марији Меденици вечерас уручење награде”. Радио-телевизија Војводине. 17. 1. 2009. Приступљено 9. 3. 2023. 
  15. ^ „Премијера у СНП : "Годо на усијаном лименом крову". Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 11. 3. 2008. Приступљено 9. 3. 2023. 
  16. ^ „Godo na usijanom limenom krovu”. Дани комедије. 2008. Приступљено 9. 3. 2023. 
  17. ^ „Премијера "Је ли било кнежеве вечере" у СНП”. Радио-телевизија Војводине. 8. 10. 2008. Приступљено 9. 3. 2023. 
  18. ^ „"Svet" - premijera”. Крушевачко позориште. 5. 12. 2008. Архивирано из оригинала 26. 1. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  19. ^ „Repertoar Kruševačkog pozorišta za februar”. Крушевачко позориште. 2009. Архивирано из оригинала 5. 2. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  20. ^ Радовић, Д. (7. 4. 2009). „Представа за „Оријент експрес. Политика. Приступљено 9. 3. 2023. 
  21. ^ „"Nasrtaji na njen život" u SNP-u”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 26. 11. 2009. Приступљено 9. 3. 2023. 
  22. ^ „У СНП сутра премијера "Тајног дневника Вирџнијије Вулф". Радио-телевизија Војводине. 4. 2. 2010. Приступљено 9. 3. 2023. 
  23. ^ „Tajni dnevnik Virdžinije Vulf u Novom Sadu”. Вести онлајн. 6. 2. 2010. Приступљено 9. 3. 2023. 
  24. ^ „Премијера у СНП-у: "Барбело, о псима и деци" Биљане Србљановић”. Радио-телевизија Војводине. 28. 4. 2010. Приступљено 9. 3. 2023. 
  25. ^ „Nušićev "Ujež" ponovo u SNP-u”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 8. 12. 2010. Приступљено 9. 3. 2023. 
  26. ^ „Večeras premijerno „Zojkin stan“ u SNP-u”. BIZLife. 20. 4. 2011. Приступљено 9. 3. 2023. 
  27. ^ „"Urnebesna tragedija" za početak”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 7. 10. 2011. Приступљено 9. 3. 2023. 
  28. ^ „Последње извођење представе „Урнебесна трагедија. Српско народно позориште. 7. 12. 2018. Приступљено 9. 3. 2023. 
  29. ^ Симић, Ј. (12. 10. 2011). „СНП: Представа Сеобе, други пут”. Вечерње новости. Приступљено 9. 3. 2023. 
  30. ^ „Премијера "Сеоба" у Новом Саду”. Радио-телевизија Србије. 25. 11. 2011. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  31. ^ „"Najavljeno ubistvo" u SNP-u”. Танјуг. Б92. 19. 3. 2012. Приступљено 9. 3. 2023. 
  32. ^ „Premijera drame “Ivona, burgundska kneginja”” u SNP”. Танјуг. NsHronika.rs. 23. 3. 2015. Приступљено 9. 3. 2023. 
  33. ^ Janković, Teodora Ž. (29. 1. 2016). „“Hamlet” u SNP-u: Tragedija Danske i njenog kraljevića ostala nerazrešena”. NsHronika.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  34. ^ „Foto: Premijera predstave "Na Drini ćuprija" sutra u SNP-u”. 021.rs. 16. 3. 2016. Приступљено 9. 3. 2023. 
  35. ^ Nonin, G. (17. 5. 2016). „"Razvojni put Bore Šnajdera" premijerno u SNP-u”. Данас. Приступљено 9. 3. 2023. 
  36. ^ „Час анатомије у Српском народном позоришту”. Српско народно позориште. 15. 12. 2016. Приступљено 9. 3. 2023. 
  37. ^ Kovačević, Miona (23. 3. 2020). „SNP: Pogledajte Urbanov „Čas anatomije“ besplatno onlajn”. Нова С. Приступљено 9. 3. 2023. 
  38. ^ „Премијерно: „Билборд. Српско народно позориште. 29. 12. 2017. Приступљено 9. 3. 2023. 
  39. ^ Borojević, Nedeljka (12. 11. 2018). „“Veštice iz Salema”, predstava koja poziva na preispitivanje”. hocupozoriste.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  40. ^ Алманах 54 2021, стр. 57.
  41. ^ „Представа "Живот се са мном много поиграо" у СНП-у”. Градске инфо. 12. 10. 2021. Приступљено 9. 3. 2023. 
  42. ^ Милошевић, Оливера (28. 12. 2021). Кафка машин“, интроспекција колективне одговорности и борбе појединца са друштвом”. Радио-телевизија Србије. Архивирано из оригинала 30. 12. 2021. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  43. ^ Pavićević, Ivana (август 2022). „Neodustajanje (o predstavi Marije Medenice)”. casopiskus.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  44. ^ П-ј, Н. (28. 1. 2023). „У Српском народном позоришту нову представу режира Јернеј Лоренци”. Танјуг. Дневник холдинг. Приступљено 9. 3. 2023. 
  45. ^ а б „Премијера: Јеванђеље по Ф. М. Достојевском”. Српско народно позориште. 7. 3. 2023. Приступљено 9. 3. 2023. 
  46. ^ Годишњак 29 2008, стр. 215.
  47. ^ Алманах 39 2014, стр. 97.
  48. ^ „Ја или неко други”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 24. 5. 2007. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  49. ^ Годишњак 29 2008, стр. 118.
  50. ^ „Годо на усијаном лименом крову”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  51. ^ Годишњак 30 2009, стр. 122.
  52. ^ „Је ли било кнежеве вечере?”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 02. 10. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  53. ^ Годишњак 31 2010, стр. 129—130.
  54. ^ „Svet 2008.”. srbijauslici@blogspot.com. 14. 9. 2011. Приступљено 9. 3. 2023. 
  55. ^ Годишњак 31 2010, стр. 99—100.
  56. ^ „Kao da”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  57. ^ Годишњак 31 2010, стр. 131.
  58. ^ „Attempts on her life”. Српско народно позориште (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  59. ^ Годишњак 32 2011, стр. 130—131.
  60. ^ „Тајни дневник Вирџиније Вулф”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 5. 3. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  61. ^ Годишњак 32 2011, стр. 131.
  62. ^ „Barbelo, about dogs and children”. Српско народно позориште (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  63. ^ Годишњак 32 2011, стр. 131—132.
  64. ^ „Ујеж”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  65. ^ Годишњак 33 2012, стр. 142—143.
  66. ^ „Зојкин стан”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  67. ^ Годишњак 33 2012, стр. 143.
  68. ^ „Урнебесна трагедија”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  69. ^ Годишњак 34 2013, стр. 131.
  70. ^ „Сеобе”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 02. 10. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  71. ^ Годишњак 34 2013, стр. 131—132.
  72. ^ „Најављено убиство”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 02. 10. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  73. ^ Годишњак 34 2013, стр. 133.
  74. ^ „Ивона, бургундска кнегиња”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 09. 03. 2023. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  75. ^ Годишњак 37 2016, стр. 156.
  76. ^ „Хамлет”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  77. ^ а б Годишњак 38 2017, стр. 144.
  78. ^ „На Дрини ћуприја”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  79. ^ „Развојни пут Боре Шнајдера”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  80. ^ Годишњак 38 2017, стр. 144—145.
  81. ^ „Час анатомије”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 09. 03. 2023. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  82. ^ Алманах 51 2018, стр. 41.
  83. ^ „Билборд”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  84. ^ Алманах 52 2019, стр. 61.
  85. ^ „Вештице из Салема”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  86. ^ Алманах 53 2020, стр. 57.
  87. ^ „Травничка хроника”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  88. ^ „Travnička hronika”. Народно позориште Сомбор. Приступљено 9. 3. 2023. 
  89. ^ „Живот се са мном много поиграо”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  90. ^ „Kafka machine”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  91. ^ „Берлински зид”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  92. ^ „Неодустајање”. Српско народно позориште. Приступљено 9. 3. 2023. 
  93. ^ Jovanov, Svetislav (28. 4. 2022). „Pozorište, ženski rod(oslov)”. offns.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  94. ^ „Плава птица долетела до тристоте епизоде”. Радио-телевизија Србије. 9. 3. 2023. Приступљено 9. 3. 2023. 
  95. ^ Годишњак 29 2008, стр. 214.
  96. ^ „Мали принц”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Приступљено 9. 3. 2023. 
  97. ^ „Nagrada Mali princ”. maliprinc.org. Приступљено 9. 3. 2023. 
  98. ^ а б Радовић, Даница (5. 6. 2007). „"Наход Симеон" први”. Политика. Приступљено 9. 3. 2023. 
  99. ^ Коларић 2016, стр. 222—223.
  100. ^ Коларић 2016, стр. 242.
  101. ^ „Revija dobrih predstava”. Данас. 1. 10. 2007. Приступљено 9. 3. 2023. 
  102. ^ Годишњак 30 2009, стр. 183—185.
  103. ^ Годишњак 30 2009, стр. 185—186.
  104. ^ „Годишње награде СНП Билбији и Јечменици”. Блиц. Радио-телевизија Војводине. 29. 3. 2008. Приступљено 9. 3. 2023. 
  105. ^ Nonin, G. D. (16. 1. 2009). „Laureati Marija Medenica i Minja Peković”. Данас. Приступљено 9. 3. 2023. 
  106. ^ „Nagrade Tvrđava teatra”. SEEcult.org. 20. 8. 2009. Приступљено 9. 3. 2023. 
  107. ^ Годишњак 31 2010, стр. 204—205.
  108. ^ M, Lj. (22. 5. 2015). „Završene Majske igre: Bečejcima prva nagrada za predstavu za decu”. becejski-mozaik.co.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  109. ^ Р, К. (12. 1. 2016). „Марији Меденици глумачка награда „Предраг Пеђа Томановић. Дневник холдинг. Приступљено 9. 3. 2023. 
  110. ^ Митровић, Соња (16. 1. 2016). „Марији Меденици награда за најбоље глумачко остварење”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 9. 3. 2023. 
  111. ^ „Медаље, награде и похвале поводом Дана Српског народног позоришта”. Српско народно позориште. 28. 3. 2016. Приступљено 9. 3. 2023. 
  112. ^ A, B. (6. 11. 2017). „Igor Pavlović najbolji režiser na ovogodišnjem Festivalu amaterske pozorišne režije”. Јужне вести. Приступљено 9. 3. 2023. 
  113. ^ „Nagrada “Dragan Dimitrijević” Igoru Pavloviću”. jugpress.com. 6. 11. 2017. Приступљено 9. 3. 2023. 
  114. ^ Jankov, V. (21. 5. 2018). Zlatni paž“ deci iz Siska i mladima Bečeja”. mojbecej.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  115. ^ Ilić, Kristina (10. 12. 2018). „Nagrada za Dramski studio "Ćoše". rtvmag.co.rs. Приступљено 9. 3. 2023. 
  116. ^ „U Zrenjaninu završen 70. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine”. volimzrenjanin.com. 27. 4. 2021. Приступљено 9. 3. 2023. 
  117. ^ Nonin, G. (17. 10. 2022). „Mariji Medenici za „Neodustajanje” glavna nagrada festivala „Be:femon. Данас. Приступљено 9. 3. 2023. 
  118. ^ „Odluke žirija 26. Treme u martu”. Градско позориште у Руми. Приступљено 9. 12. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]