Марија Милутиновић Пунктаторка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марија Милутиновић Пунктаторка
Име по рођењуМарија Поповић
Датум рођења(1810-12-03)3. децембар 1810.
Место рођењаБудим
  Аустријско царство
Датум смрти17. април 1875.(1875-04-17) (64 год.)
Место смртиБеоград
  Кнежевина Србија
УниверзитетПравни факултет свеучилишта у Будиму
Занимањеадвокат и учитељица
СупружникСима Милутиновић Сарајлија
ДецаДрагутин Драгиша Милутиновић

Марија Милутиновић Пунктаторка (рођ. Поповић) (Будим, 3. децембар 1810Београд, 17. април 1875) била је учитељица и прва жена адвокат у Србији[1] .

Биографија[уреди]

Рођена је 1810. године у породици Поповић у Будиму, где је завршила основну и средњу школу, а након тога Правни факултет свеучилишта у Будиму. У време студирања и живота у Будиму, Марија је упознала Вука Караџића, који је гајио особиту пажњу и поштовање према њој. Поштовање према Вуку Караџићу, Марија је исказивала тако што му је помагала у његовом раду скупљајући народне умотворине и песме.

1836. године упознала је Симу Милутиновића Сарајлију, српског песника и Његошевог учитеља. Марија и Сима Милутиновић венчали су се 4. маја 1838[2]. године, а након две године добили су сина Драгутина, који је био инжењер, архитекта, историчар уметности и наставник.

У свој дом у Београду, примала је велики број људи из Војводине и помагала им током школовања[3] . У њеном дому живела је поред осталих и Катарина Ивановић, српска сликарка.

Надимак Пунктаторка добила је од свог супруга Симе Милутиновића, јер је додавала пункте на стихове његовог дела Србијанка, које је поред тога познавала боље од било кога. Поред познавања права, Марија је била веома заинтересована за књижевност, а круг људи са којима се дружила били су углавном писци и песници. Поред матерњег српског, течно је причала и немачким језиком[2][4].

Професија[уреди]

Своју учитељску каријеру започела 1847. године, када је почела да ради у једној женској приватној основној школи у Београду, где су имућни и угледни људи слали своје ћерке. Радила је и у ОШ „Краљ Петар Први“ у којој је 1852. године добила звање старије учитељке[4].

Поред учитељског, Марија се бавила и адвокатским послом, што је била њена струка. Од адвокатских услуга није зарађивала, јер је заступала само сиромашне људе и није им наплаћивала услуге[4].

Старост и смрт[уреди]

Последње године живота провела је у тешкој материјалној ситуацији, а и поред тога радила је као адвокат, заступајући велики број сиромашних и угњетаваних, од којих никада није тражила новац.

Преминула је 17. априла 1875. године у Београду, где је и сахрањена[4] .

Референце[уреди]

  1. ^ „Марија Милутиновић-Пунктаторка”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2017. 
  2. 2,0 2,1 „ŽENE KOJE SU PRVE UČESTVOVALE U DRUŠTVENOM ŽIVOTU SRBIJE”. mojabg.tv. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2017. Приступљено 23. 11. 2015. 
  3. ^ „Prva žena advokat besplatno branila siromašne”. Вечерње новости. Приступљено 12. 2. 2015. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Прва жена адвокат у Србији”. pravnikns.rs. Приступљено 7. 11. 2017. [мртва веза]

Литература[уреди]

  • Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.
  • Јаков Игњатовић : Мемоари, Нови сад : Матица српска, 1966.