Марија Петралифена
Марија Петралифена (грчки: Μαρία Δούκαινα Κομνηνή Πετραλίφαινα) је била жена Теодора Комнина Дуке, епирског владара (1224−1230) и самопроглашеног цара Солуна.
Биографија[уреди | уреди извор]
Марија је припадала средњовековној византијској породици италијанског порекла, Петралифама. Њен бат Јован Петралиф је био високи племић на двору византијског цара Исака II Анђела (владао 1185-1195, 1203-1204) и изабран је за управника Тесалије и Македоније. Године 1195. играо је значајну улогу у свргавању Исака и доласку на власт Алексија III Анђела (1195-1203). Јованова ћерка Теодора Петралифена удала се за Михаила II Комнина Дуку, нелегитимног сина оснивача Епирске деспотовине, Михаила I Комнина Дуку.[1][2] Марија се удала за Теодора Комнина Дуку током Теодоровог боравка на двору Теодора I Ласкариса.[3] Теодор је био син севастократора Јована Дуке и Зоје Дукине.[4] Након Четвртог крсташког рата и пада Цариграда у руке крсташа, Теодор је пратио Ласкариса до Мале Азије, где је овај основао Никејско царство.[5] Око 1210. године Теодор је позван од стране Михаила I Комнина Дуке у Епир, где су њих двојица основали независну грчку државу.[6] Михаилу је требала Теодорова помоћ. Михаилов син није потицао из легитимног брака, а његова преостала полубраћа била су неспособна за владавину.[7] По Константину Варзасу, прво дете Марије и Теодора рођено је око 1206. године. У изворима се Марија никада не помиње по презимену.[8]
Потомство[уреди | уреди извор]
Марија и Теодор су имали четворо деце:
- Ана Анђелина Комнина Дукина, удата за српског краља Стефана Радослава.
- Јован Комнин Дука, солунски цар од 1237. године.
- Ирина Комнина Дукина, удата за Јована Асена.
- Димитрије Анђео Дука, солунски владар од 1244. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ODB, "Petraliphas" (A. Kazhdan), p. 1643.
- ^ Varzos 1984, стр. 554 (note 20).
- ^ Polemis 1968, стр. 90
- ^ Varzos 1984, стр. 548
- ^ Varzos 1984, стр. 553–554.
- ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
- ^ Varzos 1984, стр. 553
- ^ Varzos 1984, стр. 554, 555 (notes 21, 22).
Литература[уреди | уреди извор]
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2021. г. Приступљено 30. 06. 2023.