Марија Шимоковић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Марија Шимоковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 21. април 1947. |
| Место рођења | Суботица, ФНРЈ |
Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947) српска је песникиња. Бавила се и писањем за позориште, филмских сценарија и новинарством.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.[2][1]
На мађарски преведени су јој збирка изабраних песама (Mariatheresiopolis, 1996), двокњижје са Иштваном Б. Фокијем (Foky, István B.) и роман Сценографија за ветар (Díszlet a szélnek, 2008).[1]
Живи и ради у Београду.[1]
Објављена дела
[уреди | уреди извор]Збирке песама:[1]
- Сам човек (1972), Освит, Суботица;
- Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
- Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
- Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
- Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
- Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
- Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
- Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
- Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.
Романи:[1]
- Сценографија за ветар, (2002, 2003)
- Велосипед господина Вермеша (2010)
- Читач трагова (2020).
Више десетина чланака, есеја и превода са мађарског објавила је у југословснекој и српској периодици.[1]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Добитник је више признања:[1]
- Награда Фестивала југословенске поезије младих, I награда, за песму Ишчекујући Јону, Врбас, 1974.
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
- Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
- Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Слагање времена, 1992.
- Награда „Бранко Миљковић”, за збирку поезије Киновар, 2007.
- Награда Градске библиотеке у Суботици за најбоље завичајно књижевно остварење (Велосипед господина Вермеша, 2009),
- Змајева награда Матице српске (Чувари привида, 2012).
- Награда Стеван Пешић (Дневник раздаљине), 2015.
