Марија Шимоковић

Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947) српска је песникиња.

Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.^[1]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Збирке песама:

Сам човек (1972), Освит, Суботица;
Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.

Мали роман:

Награда Фестивала југословенске поезије младих, I награда, за песму Ишчекујући Јону, Врбас, 1974.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Слагање времена, 1992.
Награда „Бранко Миљковић”, за збирку поезије Киновар, 2007.