Марија Шимоковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Шимоковић
Датум рођења(1947-04-21)21. април 1947.(76 год.)
Место рођењаСуботица
 ФНРЈ

Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947) српска је песникиња.

Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.[1]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Збирке песама:

  • Сам човек (1972), Освит, Суботица;
  • Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
  • Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
  • Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
  • Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
  • Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
  • Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
  • Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
  • Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.

Мали роман:

  • Сценографија за ветар, (2002, 2003),
  • Плави јахач, Београд

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шимоковић, Марија. Сценографија за ветар. Београд : Плави јахач, 2002. стр. 105. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]