Марија Шимоковић
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Марија Шимоковић | |
---|---|
Датум рођења | 21. април 1947. |
Место рођења | Суботица ФНРЈ |
Марија Шимоковић (Суботица, 21. април 1947) српска је песникиња.
Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.[1]
Објављена дела[уреди | уреди извор]
Збирке песама:
- Сам човек (1972), Освит, Суботица;
- Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
- Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
- Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
- Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
- Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
- Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
- Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
- Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.
Мали роман:
- Сценографија за ветар, (2002, 2003),
- Плави јахач, Београд
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда Фестивала југословенске поезије младих, I награда, за песму Ишчекујући Јону, Врбас, 1974.
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
- Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
- Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Слагање времена, 1992.
- Награда „Бранко Миљковић”, за збирку поезије Киновар, 2007.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шимоковић, Марија. Сценографија за ветар. Београд : Плави јахач, 2002. стр. 105.