Марка Анкона

; Marca Anconitana; Марка Анкона
	Застава
	; Анконска марка у 16. веку
Географија
Континент	Европа
Регија	Апенинско полуострво
Главни град	Анкона
Друштво
Службени језик	Италијански, Латински језик
Религија	Католицизам
Политика
Облик државе	Марка
— Маркиз
Историја
Постојање
— Оснивање	1210.
— Укидање	1798.
Земље претходнице и наследнице; Анконе
Претходнице:	Наследнице:

Марка Анкона је била једна од четири покрајине Папске државе основане од стране папе Иноћентија III 1210. године. Окупирана је током Француских револуционарних ратова, а 1860. године прикључена је Краљевини Италији.

Историја

Анконска марка формирана је спајањем територијама византијског Пентаполиса (сама Анкона била је део Пентаполиса) и Марке Фермо. Маркиз је током византијске владавине био представник цара, настањен у Анкони. Анкона је потом дошла под власт папе. Папска власт била је само формална и огледала се у исплати годишњег трибута папској каси од стране општина Марке Анконе. Сам град Анкона није био под влашћу цркве већ је папски гувернер боравио у Ферму. Године 1278. документовано је присуство ректора, координатора активности гувернера који је био у директном контакту са папом. Папа је средином 14. века покушао да стави Анкону под чвршћу власт католичке цркве што се огледа у помињању Анконе у Liber Constitutionum Sanctae Matris Ecclesiae, некој врсти устава Папске државе из 1357. године. Границе Анконе поменуге у овом делу поклапају се са територијама пет највећих градова који су чинили Марку (Анкона, Урбино, Камерино, Фермо и Асколи). Осредњих градова било је 22, а малих 26. Највећа је била Анкона. Од 1433. до 1447. године Анкона је под влашћу Франческа Сфорце (1401-1466) након чега ју је окупирао папа Евгеније IV. Папа је владао са титулом маркиза. Историја Марке у наредном периоду повезана је са историјом Папске државе. У 16. веку поморска Република Анкона доживљава свој крај (1532). Војводство Урбино нестаје изумирањем династије Дела Ровере (1631). Анкона, као и читава Италија, губи независност током Француских револуционарних и Наполеонових ратова. Независност је поново стекла на Бечком конгресу 1815. године. Године 1860. постала је део Краљевине Италије.

Извори

Dizionario Biografico degli Italiani]
Appendice II. Legati (e figure equiparate) nello Stato pontificio, 1417-1700 in Armand Jamme, Olivier Poncet, Offices et Papauté (XIV^e-XVII^e siècle), Publications de l'École française de Rome, 2005 (versione online)
Christoph Weber, Legati e governatori dello Stato Pontificio (1550-1809), 1994.