Марка Анкона
Marca Anconitana Марка Анкона | |||
|---|---|---|---|
|
Застава
| |||
Анконска марка у 16. веку | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Апенинско полуострво | ||
| Главни град | Анкона | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Италијански, Латински језик | ||
| Религија | Католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Марка | ||
| — Маркиз | |||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1210. | ||
| — Укидање | 1798. | ||
| Земље претходнице и наследнице Анконе | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Марка Анкона је била једна од четири покрајине Папске државе основане од стране папе Иноћентија III 1210. године. Окупирана је током Француских револуционарних ратова, а 1860. године прикључена је Краљевини Италији.
Историја
[уреди | уреди извор]Анконска марка формирана је спајањем територијама византијског Пентаполиса (сама Анкона била је део Пентаполиса) и Марке Фермо. Маркиз је током византијске владавине био представник цара, настањен у Анкони. Анкона је потом дошла под власт папе. Папска власт била је само формална и огледала се у исплати годишњег трибута папској каси од стране општина Марке Анконе. Сам град Анкона није био под влашћу цркве већ је папски гувернер боравио у Ферму. Године 1278. документовано је присуство ректора, координатора активности гувернера који је био у директном контакту са папом. Папа је средином 14. века покушао да стави Анкону под чвршћу власт католичке цркве што се огледа у помињању Анконе у Liber Constitutionum Sanctae Matris Ecclesiae, некој врсти устава Папске државе из 1357. године. Границе Анконе поменуге у овом делу поклапају се са територијама пет највећих градова који су чинили Марку (Анкона, Урбино, Камерино, Фермо и Асколи). Осредњих градова било је 22, а малих 26. Највећа је била Анкона. Од 1433. до 1447. године Анкона је под влашћу Франческа Сфорце (1401-1466) након чега ју је окупирао папа Евгеније IV. Папа је владао са титулом маркиза. Историја Марке у наредном периоду повезана је са историјом Папске државе. У 16. веку поморска Република Анкона доживљава свој крај (1532). Војводство Урбино нестаје изумирањем династије Дела Ровере (1631). Анкона, као и читава Италија, губи независност током Француских револуционарних и Наполеонових ратова. Независност је поново стекла на Бечком конгресу 1815. године. Године 1860. постала је део Краљевине Италије.
Референце
[уреди | уреди извор]- Dizionario Biografico degli Italiani]
- Appendice II. Legati (e figure equiparate) nello Stato pontificio, 1417-1700 in Armand Jamme, Olivier Poncet, Offices et Papauté (XIVe-XVIIe siècle), Publications de l'École française de Rome, 2005 (versione online)
- Christoph Weber, Legati e governatori dello Stato Pontificio (1550-1809), 1994.