Маркгрофовија Моравија

С Википедије, слободне енциклопедије
Маркгрофовија Моравија
Markgrafschaft Mähren (њем.)
Markrabství moravské (чеш.)
1182.—1918.
Застава
Застава
Грб Моравије
Грб
Maehren Donaumonarchie.png
Маркгрофовија Моравија на мапи Аустроугарске
Главни градОломуц,
Брно (од 1641. године)
Земља Свето римско царство,  Аустроугарска
Површина22.222 км2
Становништво2.662.000 (1910)
СтатусБивша хабзбуршка крунска земља
Владавина
 • Обликмарка
Историја 
• Успостављено
1182.
• Укинуто
1918.
Претходник
Следбеник
Војводство Бохемија
Чехословачка

Маркгрофовија Моравија или Моравска (њем. Markgrafschaft Mähren; чеш. Markrabství moravské), или Моравијска или Моравска марка, је била маркска област у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, која је постојала од 1182. до 1918. године. Била је de facto независна држава и дио Краљевине Бохемије. Сада је њена територија у саставу Чешке (Моравија).[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Послије побједе Арпадоваца над Великом Моравијом, настала је Моравска кнежевина која је 1182. припојена Светом римском царству по налогу цара Фридриха Барбаросе и постала гранична покрајина. 1469. Моравија је окупирана од стране угарског краља Матије Корвина који се ујединио са католичком црквом и борио се против бохемског, моравског и шлеског краља Ђорђа Подјебрада. Потписан је мир у Оломуцу 1479. године којим је Матија Корвин се одрекао титуле краља, али задржао власт у бохемским земљама. Године 1804. је територија бохемских земаља припала Аустријском царству, а 1867. Аустроугарској. Моравска маркгрофија је послије Првог свјетског рата припала Чехословачкој.

Моравска на мапи из 1897. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Највећи дио популације у Моравској маркгрофовији чинило је чешко становништво. У Моравској је према попису становништва из 1910. године живило око 2.662.000 становника. Становништво Моравске је чинило 19,83% од укупног становништва Аустроугарске
Подаци са пописа 1910.

Језик Становништво Проценат
чешки 1.911.316 71,8%
немачки 734.712 27,6%
остали 15.972 0,6%

Владари[уреди | уреди извор]

Владари Моравије су били владари Бохемије, јер је Бохемија управљала Моравијом.
Списак хабзбуршких владара.

Редни Број Име владара
1. Карло IV
2. Вацлав IV
3. Жигмунд Луксембуршки
4. Јиржи Подјебрадски
5. Матија Корвин
6. Владислав II Јагелонац (млађи)
7. Лајош II Јагелонац
8. Фердинанд I Хабзбуршки
9. Максимилијан II
10. Рудолф II
11. Фердинанд III Хабзбуршки
12. Леополд I Хабзбуршки
13. Карло VI
14. Јозеф II Хабзбуршки
15. Франц II
16. Фердинанд I од Аустрије
17. Франц Јозеф

Географија[уреди | уреди извор]

Моравска маркгрофија је настала на територији историјске покрајине Моравије. Моравска маркгрофија се граничила са:

Администрација[уреди | уреди извор]

Области Моравије до 1848.[уреди | уреди извор]

У 14. вијеку је Карло IV, цар Светог римског царства подијелио Маркрофовију Моравску на неколико дијелова:

Области Моравије од 1848.[уреди | уреди извор]

Послије револуције 1848, у Моравији је настало више области:

Извори[уреди | уреди извор]