Маркгрофовија Моравија

Маркгрофовија Моравија Markgrafschaft Mähren (њем.) Markrabství moravské (чеш.)
1182—1918.
Застава Грб
Маркгрофовија Моравија на мапи Аустроугарске
Главни град	Оломуц, Брно (од 1641. године)
Регија	Средња Европа
Земља	Свето римско царство, Аустроугарска
Површина	22.222 км2
Становништво	2.662.000 (1910)
Догађаји
Статус	Бивша хабзбуршка крунска земља
Владавина
• Облик	марка
Историја
• Успостављено	1182
• Укинуто	1918.
Претходник Следбеник Војводство Бохемија Чехословачка

За друге употребе, погледајте страницу Моравија (вишезначна одредница).

Маркгрофовија Моравија или Моравска (њем. Markgrafschaft Mähren; чеш. Markrabství moravské), или Моравијска или Моравска марка, је била маркска област у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, која је постојала од 1182. до 1918. године. Била је de facto независна држава и дио Краљевине Бохемије. Сада је њена територија у саставу Чешке (Моравија).

Историја

Послије побједе Арпадоваца над Великом Моравијом, настала је Моравска кнежевина која је 1182. припојена Светом римском царству по налогу цара Фридриха Барбаросе и постала гранична покрајина. 1469. Моравија је окупирана од стране угарског краља Матије Корвина који се ујединио са католичком црквом и борио се против бохемског, моравског и шлеског краља Ђорђа Подјебрада. Потписан је мир у Оломуцу 1479. године којим је Матија Корвин се одрекао титуле краља, али задржао власт у бохемским земљама. Године 1804. је територија бохемских земаља припала Аустријском царству, а 1867. Аустроугарској. Моравска маркгрофија је послије Првог свјетског рата припала Чехословачкој.

Моравска на мапи из 1897. године.

Демографија

Највећи дио популације у Моравској маркгрофовији чинило је чешко становништво. У Моравској је према попису становништва из 1910. године живило око 2.662.000 становника. Становништво Моравске је чинило 19,83% од укупног становништва Аустроугарске
Подаци са пописа 1910.

Језик	Становништво	Проценат
чешки	1.911.316	71,8%
немачки	734.712	27,6%
остали	15.972	0,6%

Владари

Владари Моравије су били владари Бохемије, јер је Бохемија управљала Моравијом.
Списак хабзбуршких владара.

Редни Број	Име владара
1.	Карло IV
2.	Вацлав IV
3.	Жигмунд Луксембуршки
4.	Јиржи Подјебрадски
5.	Матија Корвин
6.	Владислав II Јагелонац (млађи)
7.	Лајош II Јагелонац
8.	Фердинанд I Хабзбуршки
9.	Максимилијан II
10.	Рудолф II
11.	Фердинанд III Хабзбуршки
12.	Леополд I Хабзбуршки
13.	Карло VI
14.	Јозеф II Хабзбуршки
15.	Франц II
16.	Фердинанд I од Аустрије
17.	Франц Јозеф

Географија

Моравска маркгрофија је настала на територији историјске покрајине Моравије. Моравска маркгрофија се граничила са:

• Покрајине у Аустроугарској: Краљевином Бохемијом, Аустријском Шлеском, Доњом Аустријом и Краљевином Угарском
• Признате државе: Пруским краљевством (касније:Њемачким царством)

Администрација

Области Моравије до 1848.

У 14. вијеку је Карло IV, цар Светог римског царства подијелио Маркрофовију Моравску на неколико дијелова:

• Брно
• Јихлава
• Оломуц
• Преров
• Ухерско Храдиште
• Знојмо

Области Моравије од 1848.

Послије револуције 1848, у Моравији је настало више области:

• Босковице
• Брно
• Дашчице
• Ходоњин
• Холешов
• Хранице
• Хустопече
• Јихлава
• Кромјержиж
• Кијов
• Литовел
• Микулов
• Мистек
• Моравска Требова
• Моравске Буђовице
• Моравски Бероун
• Моравски Крумлов
• Нове Мјесто у Моравској
• Нови Јичин
• Оломуц
• Острава
• Преров
• Простјејов
• Римаров
• Штернберк
• Шумперк
• Тишнов
• Требич
• Ухерско Храдиште
• Ухерски Брод
• Валашки Мезиричи
• Велики Мезиричи
• Всетин
• Вишков
• Забрех
• Знојмо