Марковац (Вршац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марковац
Markovac, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 255
 — густина 11/км2
Географске карактеристике
Координате 45°09′04″ СГШ; 21°28′09″ ИГД / 45.151° СГШ; 21.469166° ИГД / 45.151; 21.469166Координате: 45°09′04″ СГШ; 21°28′09″ ИГД / 45.151° СГШ; 21.469166° ИГД / 45.151; 21.469166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 156 м
Површина 29,4 км2
Марковац на мапи Србије
Марковац
Марковац
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака

Марковац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Историја[уреди]

У историјском периоду Марковац је имао више имена:

  • У XV веку звало се Markteleke
  • Марковац-1743. године
  • Márktelke1911.
  • Марковац-1919. године

Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.

У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).

Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.

Године 1872.сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до паријохалног дома сазидали богомољу. до 1897. године био је Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.

Бројно стање становништва било је: 1869—1529.становника, 1880—1400; 1890—1491; 1900—1527; 1910—1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника. [1]

Демографија[уреди]

У насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.125
1953. 1.129
1961. 1.042
1971. 817
1981. 717
1991. 570 442
2002. 329 487
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Румуни
  
251 76,29 %
Срби
  
33 10,03 %
Мађари
  
10 3,03 %
Чеси
  
2 0,60 %
Хрвати
  
2 0,60 %
Словенци
  
2 0,60 %
Роми
  
2 0,60 %
непознато
  
21 6,38 %


Референце[уреди]

  1. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  1. »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]