Марковачко језеро

Координате: 44° 23′ 23″ С; 20° 39′ 14″ И / 44.389732° С; 20.653924° И / 44.389732; 20.653924
С Википедије, слободне енциклопедије
Марковачко језеро
Детаљ са језера
Координате44° 23′ 23″ С; 20° 39′ 14″ И / 44.389732° С; 20.653924° И / 44.389732; 20.653924
Типвештачко језеро
Земље басена Србија
Макс. дужина1,0 km
Макс. ширина0,5 km
Површина0,16 km2
Прос. дубина7 m
Макс. дубина12 m
Марковачко језеро на карти Србије
Марковачко језеро
Марковачко језеро

Марковачко језеро налази се у селу Марковац, 6 километара јужно од центра Младеновца, и 60 километара од центра Београда, у подножју планине Космај.[1] Дуго је 1.000 и широко 500 метара, а површина му је 16 хектара.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Марковачко језеро је једно од најстаријих београдских вештачких акумулација.[1] Настало је средином 60-их година 20. века, изградњом бране на реци Кошарна 1965. године[3], за потребе заливног система оближњег пољопривредног комбината и јабукаре. У исто време почело се и са порибљавањем. Акумулација се постепено пунила, тако да је 1969. године језеро достигло свој максимум, када му је дужина износила око 1.500 м, а ширина око 200 м, док је највећа дубина износила око 12 метара. Временом, услед таложења муља, водостај је опао.[4]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

До Марковца се стиже регионалним путем Р-202 Младеновац — Аранђеловац.[5] Језеро има 2 прилаза: један ближи Младеновцу, а други са Аранђеловачке стране, који је мало мање сређен.[6] Пут до саме обале језера је асфалтиран и добро означен путоказима. Језеро је опремљено добром пратећом инфраструктуром, погодном за излетнике, кампере, спортисте,[2] риболовце и ловце[7].

На језеру постоји веслачка стаза[7]. На обали је велика плажа, са тушевима и санитарним чвором[1]. У близини је трим стаза, [8] а готово око целог језера постоји неуређена стаза за шетњу.[1] На обали се налазе угоститељски објекти, неколико ресторана, мотел,[1] бунгалови и ауто-камп,[2] што све заједно чини прави туристичко-спортски центар[8]. Планирана је и градња центара за скијања на води.[9]

Језером управљају Друштво за слатководно рибарство „Рибарство Дунавац“ из Костолца и „Србија-центар“.[4]

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Језеро се налази у пределу храстових, церових и багремових шума[2]. Обала ближа Аранђеловцу обрасла је шумом, док другим делом делом обале доминирају житна поља и пашњаци.[1]

Заступљене су готово све врсте слатководне рибе: шаран, сом, штука, бабушка, деверика, смуђ, амур, толстолобик, црвенперка, бодорка, кауглер, бандар, златни караш, сунчица и цверглан.[1][5][10] Риболовачка служба специјалним замкама готово свакодневне истребљује цверглана, која уништава рибљу млађ.[1]

На самој води и деловима обале обраслим могу се видети дивље патке, чапље, велики гњурци, водомари, роде На самој води и приобаљу где је обрасло трском, могу се видети дивља патка, велики гњурац, чапља, рода.[1] У околним шумама живе зечеви, лисице, фазани, препелице, [7] а понекад се могу видети и срндаћи, који долазе на појило.[1]

Риболов[уреди | уреди извор]

Пецање је дозвољено само са обале. На језеру се може пецати са риболовачком дозволом која важи за целу Србију, за некомерцијалне воде. Пеца се искључиво са 3 штапа, прихрана само ракетом, ручно, а бродићи нису дозвољени, као ни постављање бова.[6] На језеру важе строга правила риболовачко-еколошке етике. У складу са правилником, дозвољено је да се носе три племените и пет килограма беле рибе, а за пецање је потребна годишња дозвола и уплата комуналне таксу, уз претходно благовремено најављивање.[4]

У сезони дневно на језеру може бити и до 50 риболоваца. Постоји и организована стаза за такмичарски риболов, па се на језеру често одржавају такмичења у разним техникама риболова, на којима учествују врхунски спортски риболовци из целе Србије и региона.[1] Највеће уловљене рибе су сом од 36 kg, амур од 22,5 kg и шаран од 17,5 kg[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Београдска језера: Марковачко језеро Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2012), Приступљено 28. 12. 2012.
  2. ^ а б в г ТОБ: Младеновац Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2012), Приступљено 28. 12. 2012.
  3. ^ Урбанистички завод Београда: Инфо Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2014), бр. 35, pp. 37, јун 2013, приступ 13.7.2013
  4. ^ а б в г Ревири Србије: Марковачко језеро, Иван Убипарип, Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2014), Приступљено 28. 12. 2012.
  5. ^ а б Удружење спортских риболоваца Милорад Павловић Мића: Марковачко језеро, Милош Окетић, 15. 2. 2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2011), Приступљено 28. 12. 2012.
  6. ^ а б Риболов Србија: Марковачко језеро Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2012), Приступљено 28. 12. 2012.
  7. ^ а б в Туристичка Организација Младеновца: Марковачко језеро Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014), Приступљено 28. 12. 2012.
  8. ^ а б Ја волим Србију: Понуда туристичких организација -Туристичка организација Младеновац Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2012), Приступљено 28. 12. 2012.
  9. ^ Занимљива Србија: Језера Србије: Марковачко и Рабровачко језеро, 20. 7. 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2013), Приступљено 28. 12. 2012.
  10. ^ Мој Младеновац: Марковачко и Рабровачко језеро, Марија Гајевић, јун 2009, Приступљено 28. 12. 2012.

Литература[уреди | уреди извор]