Марково Кале (Врање)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Марково Кале
Fortress Markovo Kale, Vranje, Srbija (2).JPG
Остаци тврђаве
Опште информације
Место код Врања
Општина Врање
Држава  Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка XIII век
Тип културног добра споменик културе од великог значаја
Власник Република Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Врање
Адреса Петог Конгреса 1 17500
Званични веб-сајт

Марково Кале је вероватно један од најстаријих споменика историје и културе крај Врања.

Историјат[уреди]

Кале на турском језику значи тврђава, град, утврђење. Поред војног утврђења, Марково кале је било и људско станиште. Био је то утврђени град са подграђем на северној периферији данашњег Врања, око цркве Светог Николе и Белог моста, где се формирало првобитно насеље Врања као село.[1]

Прво предање[уреди]

Према предању,Марко Краљевић је некада господарио северним просторима изнад Врања, а самим тим и овом тврђавом, па је тако и добила име Марково кале. Када су неимари озидали тврђаву — казује друго предање — морали су да остану затворени у њој без хране, пошто су заборавили да оставе отвор за врата. Касније су их нашли мртве.Османски султан Муса 1412. године освојио је Марково кале и приредио крвав пир:преко лешева убијених бранилаца тврђаве поставио је трпезу и ручао.Турци су користили Марково кале као тврђаву и у њој имали посаду од тридесетак људи. Улажу се напори да развалине буду конзервиране и заштићене од даљег пропадања. На средокраћи између Врања и Марковог калета налази се, крај пута, Маркова плоча, за коју је, такође, везана легенда о Марку Краљевићу.[2]

Друго предање[уреди]

Према другом предању се тврди да се град неко време звао Голубиње. Помиње се у 14. и 15. веку као власништво казнаца Мирослава, тепчије Кузме, казнаца Балдовина, ћесара Угљеше и војводе Николе Скобаљића. Касније нестаје из докумената.

Локација[уреди]

Марково Кале је тврђава — средњовековни историјски споменик, који се налази 4,5 km северно од Врања, на старом путу Врање–Лесковац и садашњем путу Врање–Власе–Мијовце, у клисури Градске реке на надморској висини од око 750 m. Лежи на гребену између планина Крстиловица и Пљачкавица. Између њих и града пробијају се Девотинска и Мала река, које се испод самога града уливају једна у другу. Тврђава је изграђена у 13. веку. Данас је у рушевинама.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Миодраг Пешић / Врање. — Врање, (1975). стр. 104.
  2. ^ Кроз Србију и Црну Гору/ приредио Слободан Ристановић. — Београд: КСЕ-НА, 2005 (Београд : Космос). стр. 451.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]