Марко Даковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марко Даковић
Марко Даковић.jpg
Марко Даковић
Биографија
Датум рођења(1880-02-20)20. фебруар 1880.
Место рођењаГрахово
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти16. април 1941.(1941-04-16) (61 год.)
Место смртиАтина
 Краљевина Грчка
Професијаадвокат
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
нестраначка личност
28. новембар 1918. — април 1919.
Министар без портфеља Краљевине Југославије
27. март 1941. — 16. април 1941.

Марко Даковић је једна од најистакнутијих личности у политичком животу Црне Горе, народни трибун и адвокат. Рођен је 20. фебруара 1880. године на Грахову у Црној Гори. Даковићи представљају огранак Вујачића. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију и Правни факултет у Београду. Незванично је прозван вођом Младе Црне Горе. Један је од оснивача удружења црногорских студената на Универзитету у Београду. Био је први предсједник Клуба црногорске универзитетске омладине које је критички било настројено према режиму краља Николе. Поменуто удружење је издало прокламацију под називом Ријеч црногорске универзитетске омладине којом је изнет став поводом усвајања првог црногорског устава. Један од потписника је био и Марко Даковић. 1906. црногорски студенти си издали и другу прокламацију која је разочарала књаза и владу. Резултат тога је био подизање оптужнице против студената, међу којима је био и Марко. Оптужница их је теретила да су својом прокламацијом увредили двор. На суду су се од студената истакли Петар Ражнатовић, Радоје Чобељић и Марко Даковић који је говорио четири уре. Вијеће Обласног суда на Цетињу којим је предсједавао судија Митар Вукчевић и чланови судског вијећа: судије Јанко Дрљевић и Душан Филиповић, одлучило је да студенте ослободи оптужбе. У бомбашкој афери 19071908, Марко је осуђен на смрт у одсуству, али је општом амнестијом 1913. године помилован од краља Николе. За вријеме Првог свјетског рата, Марко је интерниран у логор Карлштајн гдје је остао до слома Аустроугарске. Марко је на изборима за Велику народну скупштину српског народа у Црној Гори 1918. године изабран за посланика, а био је и члан Извршног одбора скупштине. Марко је био и народни представник у Привремено народно представништво 1919, и Конституанту 1921. године. У Краљевини СХС није био члан ниједне политичке странке, а 1923. године образовао је Групу независних посланика. Поред политике, Даковић се бавио и адвокатуром у Подгорици. После мартовског пуча, ушао је у владу генерала Симовића као министар без портфеља. Послије априлског слома, при путу у емиграцију авион у коме се налазио Даковић је срушен изнад Атине, а он је том приликом погинуо.

Литература[уреди]