Пређи на садржај

Марко Краљевић и бег Костадин

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Краљевић и бег Костадин
Марко Краљевић
Песма
Жанрепска поезија

Марко Краљевић и бег Костадин је народна епска песма у којој је наглашена човечност Марка Краљевића, насупрот охолости његовог пријатеља — бега Костадина.

Структура

[уреди | уреди извор]

Бег Костадин зове Марка да му дође на јесен на Митровдан, крсну славу где ће га лепо угостити. У том моменту му Марко саопштава како је већ присуствовао његовој слави и како је видео дочек којим не би требало да се хвали. Поред лепог дочекања и гостопримства своме побратиму бегу Костадину замера због три нечовечна дела која је приметио, баш на Митровдан.

Прво нечовештво

[уреди | уреди извор]

Бегу Костадину на дан славе дођоше две сиротице тражећи храну, али он их отера. Марку је било жао, па их је повео са собом, нахранио их и обукао их у ново одело. Након тога их је послао опет код побратима и гледао његову реакцију. Бегов поступак је био разочаравајући — овог пута је љубазно примио гошће у свој дом, мислећи да су господа. То је било бегово прво нечовештво.

Друго нечовештво

[уреди | уреди извор]

Бег Констадин прави разлику и другачије се понаша према представницима нове власти у односу на представнике старе власти:

Треће нечовештво

[уреди | уреди извор]

Бег има и оца и мајку, али се огрешио од њих, склонивши их са прославе:

Књижевна врста:

  • Епска песма из циклуса песама о Марку Краљевићу

Књижевни род:

  • Епика

Тема песме:

  • Указивање Марка Краљевића на неправде које чини бег Костадин на дан свог крсног имена

Главни ликови:

  • Марко Краљевић и бег Костадин

Вријеме радње:

  • Митровдан

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ђурађ Бањац: Антологија народних песама, ЈРЈ, Београд, 2009.