Марко Недељковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Недељковић
Пуно имеМарко Недељковић
Рођење(1949-03-23)23. март 1949.(73 год.)
Будимпешта, Народна Република Мађарска

Марко Недељковић (Будимпешта, 23. март 1949) историчар је уметности.

Дипломирао је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од 1996. године носи звање истакнутог уметника. Ангажован је у областима критичке и хуманистичке есејистике, модерне уметности, методологије Историје уметности и ТВ-документаризма. Блиско му је начело да хуманистички интелектуалац треба да изграђује и саображава облике свога рада према захтевима и проблемима средине у којој делује. У тим оквирима, у којима треба ослушкивати одјеке Станислава Винавера, огледа се заправо морални и аксиолошки капацитет личности. Критичка опредељеност интелектуалца је по дефиницији оспоравање провинцијализујућих и догматизујућих токова и тековина у културном и научном животу.

Од 2002. до 2009. био је уредник у Документарној редакцији ТВ Београд.

Члан је Међународног удружења уметничких критичара (АИЦА)[1]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

  • „Виђење и загонетка“ (1994)[2] - прилози за једну могућу хуманистику 1973-1993), идавач Просвета у жанровски различитим прилозима, кроз четири одељка (Дух полемоса, Трагови декартовске осе, Не-извесно огледање Модерне, Теорија критике као теоретичност науке) у прва два одељка предочава „поље повишене идејне тензије“. У наредна два, троделна тематизација (модерна уметност, теорија критике, методологија приступа) у зависности од подстицаја и контекста се шири ка могућим сагледавањима из различитих аспеката хуманистике.
  • „Недоглед Икарије“ (2000)[3] - хрестоматија[4], антологија методолошке грађе. Зборник који на око 770. страница, кроз одељке „Пропедевтика“ и „Апоретика“, треба да послужи као поузданији ослонац и оријентир у једном могућем приступу основном дијапазону методолошке мисли „кроз њу саму“.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Годишња награда УЛУПУДС-а (1990)
  • Годишња награда РТС за сценаристичко стваралаштво (1993), за сценарио - Виртуози дух времена, уметничко вече посвећено сликару Игору Васиљеву.
  • „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (1996)[а]
  • Награда УЛУПУДС за животно дело (2011)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Златна значка Културно-просветне заједнице Србије се додељује за дугогодишњи допринос развијању културних делатности

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ AICA International(језик: енглески)
  2. ^ Извори и Виђења, Марко Недељковић, Просвета, Београд. 1994. ISBN 978-86-07-00800-1.
  3. ^ Недоглед Икарије, Марко Недељковић, Крагујевац. 2000.
  4. ^ хрестоматија&Submit=Traži Вокабулар: Хрестоматија, Приступљено 26. 9. 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Други програм Радио Београда, емисија „Гласније“, емитована 18. фебруара 1995
  • Арт Канал, „Паунов“ реп емитована 12. марта 1995.
  • Задужбина Илије М. Коларца – Београд, 07. марта 2001. Разговор (К. Амброзић, М. Милановић, Р. Божовић, Ђ. Малавразић)
  • „Обухватно искуство“ „Политика“, 29. септембар 2001.
  • Филозофски факултет у Београду, Докторске студије историје уметности, Силабуси (2007).
  • УЛУПУДС: Адресар чланова - Марко Недељковић, Приступљено 26. 9. 2012.