Марко Недић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Недић
Датум рођења 1942-
Место рођења Гајтан, општина Медвеђа
Краљевина СХС
Награде Награда "Исидора Секулић", Награда "Милан Богдановић" и Награда "Ђорђе Јовановић"

Марко Недић (Гајтан, 1942-) је познати српски књижевник и књижевни критичар.

Биографија[уреди]

Марко Недић рођен је 1942. у Гајтану, у општини Медвеђа. Гимназију је завршио у Врбасу. Магистрирао је на Филолошком факултету у Новом Саду с радом “Проза Растка Петровића“, докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду с радом “Поетички основи прозе Мирослава Јосића Вишњића“.[1] Био је професор књижевности у Математичкој гимназији, Школи за васпитаче (Педагошкој академији), Филолошкој гимназији, научни сарадник у Институту за књижевност и уметност, уредник у Народној књизи, уредник и главни уредник у Српској књижевној задрузи. Члан је Управног одбора Матице српске у Новом Саду, УО Удружења књижевника Србије и УО Задужбине Милоша Црњанског, такође је члан Одбора за књижевност Задужбине Илије М. Коларца, Програмског савета књижевне манифестације Савремена српска проза у Трстенику и Програмског савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду. Секретар је Одбора за књижевност и језик Матице српске и председник Савета Филозофско-књижевне школе у Крушевцу. Члан је Уређивачког одбора Антологијске едиције Десет векова српске књижевности коју припрема и објављује Издавачки центар Матице српске. Био је члан редакције часописа Савременик, Књижевност и Relations.[2]

Најзначајнија дела[уреди]

Објавио је следеће књиге:

  • Кућа у пољу, проза, (Нолит, 1970),
  • Магија поетске прозе. Студија о прози Растка Петровића (Нолит, 1972);
  • Нова критичка опредељења (заједно с групом београдских критичара) - („Вук Караџић“, 1973);
  • Стара и нова проза. Огледи о српским прозаистима („Вук Караџић“, 1988);
  • Критика новог стила (Јединство, Дечије новине, 1993);
  • Основа и прича. Огледи о савременој српској прози („Филип Вишњић“, 2002);
  • Проза и поетика Мирослава Јосића Вишњића (Институт за књижевност и уметност, 2008);
  • Стилска преплитања. Студије ои огледи о српској прози друге половине 19 и прве половине 20 века (Службени гласник, 2011);[2]

Приредио је књигу изабраних критика Писци као критичари после првог светског рата, у едицији Српска књижевна критика (Институт за књижевност и уметност, Матица српска, 1975), као и већи број књига српских писаца друге половине 19 и прве половине 20 века – Стефана Митрова Љубише, Милована Глишића, Лазе Лазаревића, Стевана Сремца, Симе Матавуља, Борисава Станковића, Милутина Ускоковића, Драгише Васића, Иве Андрића, Милана Кашанина, Растка Петровића, и других писаца. Аутор је предговора или поговора за књиге наших писаца друге половине ХХ века: Милоша Црњанског, Слободана Џунића, Павла Угринова, Миодрага Павловића, Живојина Павловића, Мирослава Егерића, Жарка Команина, Милисава Савића, Мирослава Јосића Вишњића, Радослава Братића и других.[2]

Приредио је и књиге једног броја страних аутора: В. Шекспира, А. П. Чехова, Е. Хемингвеја, Ф. Кафке, Т. Вулфа. Такође је приредио и зборнике научних радова: Међуратна српска књижевност, 1983; Хорхе Луис Борхес (заједно са Ф. Матићем), 1996; Сто година Српског књижевног гласника (са С. Тутњевићем), 2003; Зборник у част Драгише Витошевића, 2005; Књижевно дело Добрице Ћосића (са В. Вукашиновићем), 2005; Нова Европа 1920-1941 (са В. Матовић), 2010.[2]

Награде[уреди]

За прозни рад добио је награду листа Младост и награду часописа Књижевност, а за критичко-есејистички награде „Исидора Секулић“, „Милан Богдановић“ и „Ђорђе Јовановић“.[3]

Референце[уреди]

  1. „Матица српска”. Званичан веб сајт. Приступљено 21. 4. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Недић, Марко (2012). Између реализма и постмодерне. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-18112-1. 
  3. „Удружење књижевника Србије”. Званичан сајт. Приступљено 21. 4. 2016. 

Литература[уреди]

  • Недић, Марко (2012). Између реализма и постмодерне. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-18112-1. 
  • Недић, Марко (2012). Између реализма и постмодерне. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-18112-1. 

Спољашње везе[уреди]