Марко Никезић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МАРКО НИКЕЗИЋ
Marko Nikezić (2).jpg
Датум рођења(1921-06-13)13. јун 1921.
Место рођењаБеоград
Краљевина ЈугославијаКраљевина СХС
Датум смрти6. јануар 1991.(1991-01-06) (69 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
СупругаЕмилија Јакшић-Никезић
Зора Богићевић-Никезић
Професијадипломата
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Савезни секретар
иностраних послова СФРЈ
Период19651968.
ПретходникКоча Поповић
НаследникМишо Павићевић вд.
Председник ЦК СК Србије
Период19681972.
ПретходникПетар Стамболић
НаследникТихомир Влашкалић
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Марко Никезић (Београд, 13. јун 1921Београд, 6. јануар 1991), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије. У периоду од 1965. до 1968. године обављао је функцију Савезног секретара иностраних послова СФРЈ.

Биографија[уреди]

Латинка Перовић и Марко Никезић

Рођен је 13. јуна 1921. године у Београду. Основну школу и гимназију је завршио у Београду. Студирао је на Техничком факултету Београдског универзитета до 1941. године.

Учесник је НОБ-а од 1941. године. Био је борац Космајског НОП одреда.

Године 1945. постаје организациони секретар ОК КПЈ за Београд. Од 1950. до 1952. обављао је функцију Председника Извршног одбора града Београда, а од 1951. до 1952. године секретара Градског комитета КПЈ у Београду.

У дипломатској служби је био од 1952. до 1968. године. Најпре је био на функцији амбасадора у Египту (1953—1956), Чехословачкој (1956—1958) и Америци (1958—1962). Помоћник савезног секретара иностраних послова Коче Поповића, био је од 1962. до 1965. године. На функцији савезног секретара иностраних послова био је од 23. априла 1965. до 25. децембра 1968. године.

Године 1968. постављен је на функцију Председника Централног комитета Савеза комуниста Србије, коју је обављао до 26. октобра 1972. године, када је, заједно са Латинком Перовић, под оптужбом за „анархо-либерализам“, смењен.

Преминуо је у Београду 6. јануара 1991. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]