Марко Никезић

Из Википедије, слободне енциклопедије
МАРКО НИКЕЗИЋ
{{{опис_слике}}}
Датум рођења 13. јун 1921.
Место рођења Београд, Краљевина ЈугославијаКраљевина СХС
Датум смрти 6. јануар 1991. (70 год.)
Место смрти Београд, Србија,
Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Супруга Емилија Јакшић-Никезић
Зора Богићевић-Никезић
Професија дипломата

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција Савезни секретар
иностраних послова СФРЈ
Мандат 19651968.
Претходник Коча Поповић
Наследник Мишо Павићевић вд.
Функција друга Председник ЦК СК Србије
Мандат 19681972.
Претходник Петар Стамболић
Наследник Тихомир Влашкалић
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Марко Никезић (Београд , 13. јун 1921Београд, 6. јануар 1991), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије. У периоду од 1965. до 1968. године обављао је функцију Савезног секретара иностраних послова СФРЈ.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. јуна 1921. године у Београду. Основну школу и гимназију је завршио у Београду. Студирао је на Техничком факултету Београдског универзитета до 1941. године.

Учесник је НОБ-а од 1941. године. Био је борац Космајског НОП одреда.

Године 1945. постаје организациони секретар ОК КПЈ за Београд. Од 1950. до 1952. обављао је функцију Председника Извршног одбора града Београда, а од 1951. до 1952. године секретара Градског комитета КПЈ у Београду.

У дипломатској служби је био од 1952. до 1968. године. Најпре је био на функцији амбасадора у Египту (19531956), Чехословачкој (19561958) и Америци (19581962). Помоћник савезног секретара иностраних послова Коче Поповића, био је од 1962. до 1965. године. На функцији савезног секретара иностраних послова био је од 23. априла 1965. до 25. децембра 1968. године.

Године 1968. постављен је на функцију Председника Централног комитета Савеза комуниста Србије, коју је обављао до 26. октобра 1972. године, када је, заједно са Латинком Перовић, под оптужбом за „анархо-либерализам“, смењен.

Умро је у Београду 6. јануара 1991. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]