Марко Санудо

Марко I Санудо
Лични подаци
Датум рођења	око 1153.
Датум смрти	1227.
Место смрти	Наксос, Егејско војводство
Породица
Супружник	можда сестра Теодора I Ласкариса
Потомство	Анђело Санудо
Династија	Династија Санудо
Војвода Наксоса
Период	1207-1227
Претходник	нема
Наследник	Анђело Санудо

Марко I Санудо (око 1153. - вероватно 1227) је био оснивач и први владар Егејског војводства. Оснивач је и династије Санудо.

Биографија

Војводство Наксос у време Марка Сануда

Марко је био нећак млетачког дужда Енрика Дандола и један од учесника Четвртог крсташког рата. Тачна година његовог рођења није позната. Према неким историчарима, рођен је око 1153. године. У историјским изворима први пут се јавља око 1176-1177. година. Под командом млетачког дужда Себастијана Зјанија, Марко је учествовао у поморском нападу на бургундског војводу Отона I, сина Фридриха Барбаросе. Узео је учешћа у Четвртом крсташком рату, учествујући у опсадама Задра и Цариграда. Његово име се, међутим, не среће међу именима команданата галија. Вероватно је ратовао на галијама којима је командовао један од његове браће (Бернардо или Лунардо) или његов ујак Енрико Дандоло.

Марко се истиче након пада Византије и оснивања низа крсташких држава на њеној територији. Он је 1207. године на челу осам млетачких галија стигао на острво Наксос и освојио га за неколико недеља, упркос отпору Грка и ђеновљанских гусара. Марко оснива Војводство Наксос (познато и као Егејско или Архипелашко војводство) и прогласио је независност од Хенрика Фландријског, латинског цара. За главни град војводства Марко је изабрао Наксос, где је отпочео са изградњом велике тврђаве. Санудо наставља са поморским нападима и осваја сва велика острва Киклада - Наксос, Парос, Антипарос, Сифнос, Катнос, Иос, Аморгос, Кимолос, Сикинос, Сирос, Фолегандрос, Милос. Ова острва дао је на управу својим рођацима и другим млетачким племићима који су учествовали у Четвртом крсташком рату. Његов рођак Марино Дандоло постао је владар Андроса, браћа Андреј и Јеремија Гизи владари Тиноса, Миконода и Спорада, Пјетро Јустинијани и Доминико Микели деле Серифос и Кеју, Јакобо Барози постаје владар Санторинија, Леонардо Фосколо Анапана и Анафена. Неки су били подређени латинском цару, а неки самом Марку. Хенрик Фландријски је 1210. године прогласио Сануда наследним владаром Архипелашког војводства. Марко је војводством владао следећих 20 година, оснивајући династију Санудо.

Подела војводства

На Кандији (Криту) је 1212. године избио устанак локалног грчког становништва против млетачке владавине. Ускоро је побуна захватила велике делове источног Крита. Локалном владару помоћ је пружио Марко Санудо. Војвода је, међутим, убрзо променио став и одлучио да острво освоји за себе. Окреће се против Ђакома Тјепола који је управљао острвом. Санудо је уз помоћ локалног становништва и архонта Севастија Скордилидиса освојио тврђаву Кандију. Тјеполо је принуђен да се, прерушен у жену, спаси бекством у тврђаву Теменос. Убрзо је напустио острво.

Следеће, 1213. године, флота Марка Сануда напала је византијску луку Смирну у Малој Азији, у знак подршке Хенрику Фландријском. Латински цар је у то време ратовао са Никејским царством. Иако су Млечани за кратко време успели да освоје град и његову околину, никејски цар Теодор I Ласкарис је са 30 бродова уништио флоту Сануда, а сам војвода је заробљен. Санудо успева да стекне наклоност Ласкариса који му даје своју сестру за жену. Године 1214. закључен је мир између латинског и никејског цара, утврђен браком нећаке Хенрика Фландријског и Теодора Ласкариса.

Марко је умро 1227. године, две године након што је Отон де ла Рош дошао у Атинско војводство, три године пре уништења Солунске краљевине и мало пре смрти Жофроа I Вилердена, кнеза Ахаје. Према Вилијаму Милеру, Марко је оженио Ласкарину, односно припадницу ове никејске породице, могуће Теодорову сестру (према неким италијанским изворима). Михаило Димитрије Стурдза одбацује овакву претпоставку услед недостатка потврде у грчким изворима. Марко је имао једног сина, Анђела Сануда, који га је наследио на престолу (1227-1262).

Извори

• J.K. Fotheringham and L.R.F. Williams, Marco Sanudo, conqueror of the Archipelago, Clarendon Press, Oxford, 1915.
• Charles A. Frazee, The Island Princes of Greece: The Dukes of the Archipelago, Adolf M. Hakkert, Amsterdam, 1988. ISBN 90-256-0948-1
• Paul Hetherington, The Greek Islands: Guide to the Byzantine and Medieval Buildings and their Art, Londres, 2001. ISBN 1-899163-68-9
• (језик: француски) Guillaume Saint-Guillain, «Les Conquérants de l'Archipel. L'Empire latin de Constantinople, Venise et les premiers seigneurs des Cyclades.», in Gherardo Ortali, Giorgio Ravegnani et Peter Schreiner (dir.), Quarta Crociata. Venezia - Bisanzio - Impero Latino., Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti, Venise, 2006. ISBN 88-88143-74-2
• Setton, Kenneth M. (general editor), A History of the Crusades: Volume II — The Later Crusades, 1189–1311. Robert Lee Wolff and Harry W. Hazard, editors. University of Wisconsin Press: Milwaukee, 1969.
• (језик: француски) J. Slot, Archipelagus Turbatus. Les Cyclades entre colonisation latine et occupation ottomane. c.1500–1718., Publications de l'Institut historique-archéologique néerlandais de Stamboul, 1982. ISBN 90-6258-051-3.