Марко Шћеповић

Са Википедије, слободне енциклопедије
Марко Шћеповић
Лични подаци
Пуно име Марко Шћеповић
Датум рођења (1991-05-23)23. мај 1991. (32 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,89 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Луго
Број 16
Јуниорска каријера
2002—2008 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2010 Телеоптик 36 (11)
2010—2013 Партизан 45 (16)
2013—2016 Олимпијакос 13 (4)
2014—2015 → Мајорка 15 (6)
2015 → Терек Грозни 1 (0)
2015—2016 → Мускрон 24 (6)
2016—2019 Видеотон / Фехервар 78 (33)
2019—2020 Ризеспор 10 (0)
2020 Бурирам јунајтед 9 (5)
2021—2022 Омонија 41 (15)
2023— Луго 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2009—2010 Србија до 19 4 (4)
2011 Србија до 21 7 (1)
2012—2013 Србија 5 (0)
* Датум актуелизовања: 16. фебруар 2023.
** Датум актуелизовања: 25. септембар 2016.

Марко Шћеповић (Београд, 23. мај 1991) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Прошао омладинску школу Партизана, а на старту каријере био на позајмици у Телеоптику у коме је играо од 2008. до 2010. године.

За Партизан је дебитовао 14. јула 2010. године у квалификацијама за Лигу шампиона против јерменског Пјуника. Током прве две године у првом тиму, Шћеповић се свађао са навијачима,[1] био је избачен из првог тима,[2] а потом и из младе репрезентације,[3] а када су се сложиле све коцкице и када је почео да тресе мреже, доживео је тешку повреду предњих укрштених лигамената колена.[4] Ипак, након опоравка од повреде, дуго је био у немилости дела навијача Партизана, а све је кулминирало у августу 2013. када му је вођа „Гробара” скинуо капитенску траку после пораза од Лудогореца.[5] То је, испоставило се, био и последњи наступ Марка Шћеповића у дресу Партизана.

У самом финишу летњег прелазног рока 2013. успео је да оствари инострани ангажман у атински Олимпијакос.[6] У клубу из Пиреја је провео сезону 2013/14. у којој је имао углавном статус резервисте. Ипак, и поред тога је имао неке запажене партије као када је на свом дебију био двоструки стрелац против Фокикоса у грчком Купу,[7] или када је у 26. колу Суперлиге постигао хет трик на гостовању ОФИ-ју.[8] У јулу 2014. је прослеђен на једногодишњу позајмицу у шпанског друголигаша Мајорку.[9] Шћеповић је на почетку сезоне углавном стандардно наступао, постигао је и шест голова у Сегунди, али је од децембра 2014. минутажа почела да му се смањује након чега је у фебруару 2015. споразум о позајмици раскинут.[10]

Након шпанског друголигаша био на позајмици у руском Тереку из Грозног, у чијем је дресу до краја сезоне одиграо укупно седам минута. Једну сезону је наступао и у белгијском Мускрону, који је у већинском власништву његовог менаџера Пинија Захавија.

Крајем августа 2016. је потписао уговор са мађарским Видеотоном.[11] Са Видеотоном је био првак Мађарске у сезони 2017/18,[12] а наредне године је освојио и трофеј у Купу.[13] За мађарски клуб је одиграо укупно 114 мечева на којима је постигао је 47 голова и уписао 24 асистенције. Крајем августа 2019. је потписао за турски Ризеспор.[14] Током лета 2020. године је потписао за Бурирам јунајтед са Тајланда.[15] Почетком 2021. године је прешао у кипарску Омонију.[16] Годину и по дана је био играч Омоније, затим је шест месеци био без клуба, да би у фебруару 2023. потписао за шпанског друголигаша Луго.[17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У октобру 2012. пред мечеве са Белгијом и Македонијом добио позив селектора Србије Синише Михајловића, иако је одиграо тек двадесетак минута након осмомесечне паузе због повреде.

За репрезентацију Србије дебитовао 12. октобра 2012. против Белгије (0:3) у Београду.[18]

Приватно[уреди | уреди извор]

Његов отац је бивши фудбалер Слађан Шћеповић, а брат му је такође фудбалер Стефан Шћеповић.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Олимпијакос[уреди | уреди извор]

Видеотон[уреди | уреди извор]

Омонија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шћеповић: Псовали су ми целу фамилију”. novosti.rs. 31. 10. 2011. 
  2. ^ „Томић и Шћеповић избачени из првог тима Партизана!”. sport.blic.rs. 20. 11. 2010. 
  3. ^ „Скандал: Јанковић отерао четворицу „орлића“”. novosti.rs. 29. 3. 2011. 
  4. ^ „Шћеповић завршио сезону!”. novosti.rs. 15. 2. 2012. 
  5. ^ „ВИДЕО: Како је Кими заводио ред у Партизану”. novosti.rs. 7. 8. 2013. 
  6. ^ „Новости: Марко Шћеповић у Олимпијакосу”. mozzartsport.com. 1. 9. 2013. 
  7. ^ „Šćepović, Radović dvostruki strelci”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 16. 2. 2023. 
  8. ^ „Eksplozija! Marko Šćepović ušao sa klupe i postigao het-trik (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 2. 2014. Приступљено 16. 2. 2023. 
  9. ^ „Марко Шћеповић одушевљен доласком у Мајорку”. sport.blic.rs. 21. 8. 2014. 
  10. ^ „Traži se klub za Marka Šćepovića”. mozzartsport.com. 13. 2. 2015. Приступљено 16. 2. 2023. 
  11. ^ „Званично: Нови тандем Шћеповић - Лазовић”. mozzartsport.com. 30. 8. 2016. 
  12. ^ „ПРВАК МАЂАРСКЕ Видеотон на српски погон до титуле”. sport.blic.rs. 27. 5. 2018. 
  13. ^ „Луђе не може: Два Марка у надокнади освојила куп! Николићу четврти трофеј за три сезоне, Шћеповић на „коти шест“”. mozzartsport.com. 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 24. 09. 2019. 
  14. ^ „Званично: Шћеповић у Турској за 800.000 евра! Одмах добио деветку”. mozzartsport.com. 30. 8. 2019. 
  15. ^ „Марко Шћеповић има нови клуб и то на егзотичној дестинацији”. sportske.net. 20. 7. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 
  16. ^ „Адут у одбрани титуле: Шћеповић појачао Омонију”. mozzartsport.com. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 
  17. ^ „Marko Šćepović ima klub posle šest meseci pauze, boriće se za opstanak u španskoj Segundi”. mozzartsport.com. 6. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  18. ^ „Марко Шћеповић”. reprezentacija.rs. 4. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Шћеповић&oldid=26116482”