Марко Шћеповић
| Марко Шћеповић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Марко Шћеповић | ||
| Рођење |
23. мај 1991. Београд, СФРЈ | ||
| Висина | 1,89 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 2002—2008 | Партизан | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2008—2010 | Телеоптик | 36 | (11) |
| 2010—2013 | Партизан | 45 | (16) |
| 2013—2016 | Олимпијакос | 13 | (4) |
| 2014—2015 | → Мајорка | 15 | (6) |
| 2015 | → Терек Грозни | 1 | (0) |
| 2015—2016 | → Мускрон | 24 | (6) |
| 2016—2019 | Видеотон / Фехервар | 78 | (33) |
| 2019—2020 | Ризеспор | 10 | (0) |
| 2020 | Бурирам јунајтед | 9 | (5) |
| 2021— | Омонија | 0 | (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2009—2010 | Србија до 19 | 4 | (4) |
| 2011 | Србија до 21 | 7 | (1) |
| 2012—2013 | Србија | 5 | (0) |
|
* Датум актуелизовања: 4. јануар 2021. ** Датум актуелизовања: 25. септембар 2016. | |||
Марко Шћеповић (Београд, 23. мај 1991) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Прошао омладинску школу Партизана, а на старту каријере био на позајмици у Телеоптику у коме је играо од 2008. до 2010. године.
За Партизан је дебитовао 14. јула 2010. године у квалификацијама за Лигу шампиона против јерменског Пјуника. Током прве две године у првом тиму, Шћеповић се свађао са навијачима,[1] био је избачен из првог тима,[2] а потом и из младе репрезентације,[3] а када су се сложиле све коцкице и када је почео да тресе мреже, доживео је тешку повреду предњих укрштених лигамената колена.[4] Ипак, након опоравка од повреде, дуго је био у немилости дела навијача Партизана, а све је кулминирало у августу 2013. када му је вођа „Гробара” скинуо капитенску траку после пораза од Лудогореца.[5] То је, испоставило се, био и последњи наступ Марка Шћеповића у дресу Партизана.
У самом финишу летњег прелазног рока 2013. успео је да оствари инострани ангажман у атински Олимпијакос,[6] где није успео да се избори за статус првотимца, па у јулу 2014. одлази на једногодишњу позајмицу у шпанског друголигаша Мајорку.[7] У фебруару 2015. одлучио је да напусти Мајорку због слабе минутаже у шпанском друголигашу за који је на 16 утакмица постигао шест голова.
Након шпанског друголигаша био на позајмици у руском Тереку из Грозног, у чијем је дресу до краја сезоне одиграо укупно седам минута. Једну сезону је наступао и у белгијском Мускрону, који је у већинском власништву његовог менаџера Пинија Захавија.
Крајем августа 2016. је потписао уговор са мађарским Видеотоном.[8] Шћеповић је са овим клубом освојио титулу првака Мађарске у сезони 2017/18,[9] а у наредној сезони је освојио и трофеј у Купу Мађарске.[10] За мађарски клуб је одиграо укупно 114 мечева на којима је постигао је 47 голова и уписао 24 асистенције.
Крајем августа 2019. прелази у турски Ризеспор.[11] Током лета 2020. године потписује за Бурирам јунајтед са Тајланда.[12] Почетком 2021. године прелази у кипарску Омонију.[13]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
У октобру 2012. пред мечеве са Белгијом и Македонијом добио позив селектора Србије Синише Михајловића, иако је одиграо тек двадесетак минута након осмомесечне паузе због повреде.
За репрезентацију Србије дебитовао 12. октобра 2012. против Белгије (0:3) у Београду.[14]
Приватно[уреди | уреди извор]
Његов отац је бивши фудбалер Слађан Шћеповић, а брат му је такође фудбалер Стефан Шћеповић.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Партизан[уреди | уреди извор]
- Суперлига Србије (3) : 2010/11, 2011/12, 2012/13.
- Куп Србије (1) : 2010/11.
Олимпијакос[уреди | уреди извор]
- Првенство Грчке (1) : 2013/14.
Видеотон[уреди | уреди извор]
- Првенство Мађарске (1) : 2017/18.
- Куп Мађарске (1) : 2018/19.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Шћеповић: Псовали су ми целу фамилију”. novosti.rs. 31. 10. 2011.
- ^ „Томић и Шћеповић избачени из првог тима Партизана!”. sport.blic.rs. 20. 11. 2010.
- ^ „Скандал: Јанковић отерао четворицу „орлића“”. novosti.rs. 29. 3. 2011.
- ^ „Шћеповић завршио сезону!”. novosti.rs. 15. 2. 2012.
- ^ „ВИДЕО: Како је Кими заводио ред у Партизану”. novosti.rs. 7. 8. 2013.
- ^ „Новости: Марко Шћеповић у Олимпијакосу”. mozzartsport.com. 1. 9. 2013.
- ^ „Марко Шћеповић одушевљен доласком у Мајорку”. sport.blic.rs. 21. 8. 2014.
- ^ „Званично: Нови тандем Шћеповић - Лазовић”. mozzartsport.com. 30. 8. 2016.
- ^ „ПРВАК МАЂАРСКЕ Видеотон на српски погон до титуле”. sport.blic.rs. 27. 5. 2018.
- ^ „Луђе не може: Два Марка у надокнади освојила куп! Николићу четврти трофеј за три сезоне, Шћеповић на „коти шест“”. mozzartsport.com. 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2019. Приступљено 24. 09. 2019.
- ^ „Званично: Шћеповић у Турској за 800.000 евра! Одмах добио деветку”. mozzartsport.com. 30. 8. 2019.
- ^ „Марко Шћеповић има нови клуб и то на егзотичној дестинацији”. sportske.net. 20. 7. 2020. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Адут у одбрани титуле: Шћеповић појачао Омонију”. mozzartsport.com. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Марко Шћеповић”. reprezentacija.rs. 4. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Марко Шћеповић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Марко Шћеповић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Марко Шћеповић на сајту Soccerway (језик: енглески)