Марсел Албер
| Марсел Албер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. новембар 1917. |
| Место рођења | Париз,  Француска |
| Датум смрти | 23. август 2010. (92 год.) |
| Место смрти | Харлиџен,  САД |
| Војна каријера | |
| Војска | Вишијевска Француска Слободна Француска Совјетско ратно ваздухопловство Краљевско ратно ваздухопловство |
| Одликовања | Национални орден Легије части Орден ослобођења Војни крст Херој Совјетског Савеза Орден Лењина Орден Црвеног барјака Чехословачки ратни крст 1939 Орден Отаџбинског рата |
Марсел Албер (фр. Marcel Albert; Париз, 25. новембар 1917 - Харлиџен, 23. август 2010) је био француски пилот који је служио у војскама Вишијевске Француске, Слободне Француске,у Совјетском ратном ваздухопловству и Краљевском ратном ваздухопловству.
Биографија
[уреди | уреди извор]Одрастао је у фамилији из радничке класе.
Постао је механичар и примљен је на тренинг за пилоте у Француском ваздухопловству. Након завршене основне и напредне обуке, распоређен је у центар за обуку у Шартру.[1]
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Након уласка снага немачке војске у Француску, његова ескадрила је била премештена на аеродром у Ремсу. Албер је 14. маја 1940. године оборио бомбардер Дорније Do 17, а касније тога дана је оборио Месершмит Bf 109, мада ово обарање није потврђено.
Као пилот Вишијевске Француске, био је распоређен у Алжир, где је био на пар задатака против британских снага. Марсел Албер и још два пилота су дезертирала и предала се Британцима.
Придружио се Краљевском ратном ваздухопловству и био на 47 летова у авиону Супермарин спитфајер.
Крајем 1942. године, Албер се придружио снагама Слободне Француске. Бива послат на Источни фронт, у Совјетски Савез да би помогао у борби против немачке војске. Његова ескадрила се прикључила борбама у арпилу 1943. године, летећи у руском борбеном авиону Јак-1, а касније и Јак-9 и Јак-3. Убрзо се показао као један од најбољих пилота у ескадрили. Први авион је оборио 16. јуна 1943. године, а у јулу је забележио још 3. У септембру 1943. године му је дата команда над Првом ескадрилом.
Током офанзиве на Источну Прусију у октобру 1944. године, забележио је још седам обарања.
Укупно је оборио 23 непријатељска авиона[1] у 262 летачке мисије, што га поставља на друго место међу француским пилотима по обореним непријатељима у Другом светском рату.
Одликован је Златном звездом и звањем Херој Совјетског Савеза.[2][3] Та награда се веома ретко додељује странцима.
Послератни период
[уреди | уреди извор]Албер је радио као пилот тестер, а 1946. је послат у Чехословачку, где је упознао будућу супругу. Напустио је војску 1948. године и преселио се у Сједињене Америчке Државе, где је живео у градићу Чипли.[4]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Национални орден Легије части
- Орден ослобођења
- Војни крст
- Херој Совјетског Савеза[2]
- Орден Лењина
- Орден Црвеног барјака
- Чехословачки ратни крст 1939
- Орден Отаџбинског рата
Листа забележених ваздухопловних победа
[уреди | уреди извор]| Оборени авион | Датум | Коришћени авион |
|---|---|---|
| Дорније Do 17 | 14. мај 1940 | Д.520 |
| Фв 189 | 16. јун 1943 | Јак-1 |
| Месершмит Bf 110 | 14. јул 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 17. јул 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 17. јул 1943 | Јак-9 |
| Јункерс Ju 88 | 19. јул 1943 | Јак-9 |
| Јункерс Ju 87 | 31. август 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 1. септембар 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 17. септембар 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 22. септембар 1943 | Јак-9 |
| Хеншел Хс 126 | 4. октобар 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 12. октобар 1943 | Јак-9 |
| Јункерс Ju 88 | 15. октобар 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 15. октобар 1943 | Јак-9 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 15. октобар 1943 | Јак-9 |
| Јункерс Ju 87 | 16. октобар 1944 | Јак-3 |
| Јункерс Ju 87 | 16. октобар 1944 | Јак-3 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 16. октобар 1944 | Јак-3 |
| Хеншел Хс 129 | 18. октобар 1944 | Јак-3 |
| Хеншел Хс 129 | 18. октобар 1944 | Јак-3 |
| Фоке-Вулф Fw-190 | 18. октобар 1944 | Јак-3 |
| Месершмит Bf 109 | 23. октобар 1944 | Јак-3 |
| Месершмит Bf 109 | 26. октобар 1944 | Јак-3 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Marcel Albert, french fighter pilot.”. aerostories.free.fr. Приступљено 2021-01-14.
- ^ а б „Альбер Марсель”. www.warheroes.ru. Приступљено 2021-01-14.
- ^ „Marcel Albert Top French Ace of WW II”. web.archive.org. 2010-03-23. Архивирано из оригинала 23. 03. 2010. г. Приступљено 2021-01-14.
- ^ „A CAPITOL BLOG: Valley Resident Marcel Albert is French Medal of Honor Recipient”. web.archive.org. 2015-12-26. Архивирано из оригинала 26. 12. 2015. г. Приступљено 2021-01-14.
