Марс (бог)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили планету, погледајте чланак Меркур.
За друга значења, погледајте Марс (вишезначна одредница).
Бог рата, Марс

Марс је био римски бог рата, сличан њему је и Грчки бог Арес. Поред Јупитера Марс је најзначајније италско и римско божанство. Поштован је од давнина у целој Италији, и то под разним именима :

  • Маворс - код Латина
  • Мамерс - код Оска и Сабињана
  • Марисл - код Етрураца
  • Маурте - у Тускулу
  • Мармар - у песми свештеничког реда арвалска браћа

Култ[уреди]

У званичном култу Марс је првенствено бог рата (M. Gradivus), али га је сеоско становништво сматрало божанством земљорадње и сточарства (M. Pater). стога су сви његови празници у марту и октобру, тј. у месецима који означавају почетак и крај земљорадничких радова, али и време почетка и завршетка ратних похода. Пошто влада бојним пољем и плодним њивама, Марсу се упућују молитве да заштити земљу од непријатеља и свих елементарних непогода. Зато је Марс велики бог општег напретка, и то како плодних њива и стоке тако и напредка римског народа и државе. Најстарије средиште Марсовог култа у Риму налазило се изван града, на Марсовом пољу. Према предању овде је већ Нума посветио Марсу жртвеник (Ara Martis in campo), где је обављан ритуал посвећивања оружја и велика церемонија очишћења (lustrum). У старом италском култу Марс је повезан са богињом Нерио, која је касније сматрана и његовом супругом. Уз њега је још и богиња рата Белона, која персонификује једну од најзначајнијих Марсових функција. Касније, под грчким утицајем, Марс је у култу и миту повезан са Минервом и Венером.

Марсови симболи су :

  • свето копље (hastae Martis)
  • свети штитови (ancilia)
  • вук (lupus Martius)
  • детлић (picus Martius)
  • бик (bos arator)


Празници[уреди]

Циклус његових празника почиње крајем старе и почетком нове године, и то посвећивањем :

  • коња - Еквирије ( Equirria ), 27. фебруара и 14. марта
  • ратног оружја - Квинкватри (Quinquatrus) 19. марта
  • бојних труба - Тубилустриј (Tubilustrium) 23. marta

Са њима су повезана још два мартовска празника светкована 1. и 17. марта (agonium Martiale). У свим овим свечаностима учествовао је свештенички ред салијеваца, чији су чланови у ратничкој одећи изводили игре са оружјем у Марсову част. Циклус празника у октобру почиње на дан ида, жртвовањем коња (Equus October), а завршава се посвећивањем оружја (Armilustrium), такође уз учешће салијеваца.

Светилишта[уреди]

До Августовог времена сва Марсова светилишта налазила су се ван града. Испред Капенских врата подигнут је 338/337. г. старе ере храм Марсу, у коме се налазила његова статуа окружена вуковима. На Марсовом пољу, 138. г. старе ере, саграђен му је још један храм. У Марсову част Август је подигао два храма : један мањи, на Капитолу, у знак захвалности Марсу Осветнику (M.Ultor) што је казнио Цезарове убице, и један велики храм, у средишту новосаграђеног Форума, који је по раскоши надмашивао сва остала светилишта у Риму. Овде је Марс поштован заједно са Венером и поистовећен је са грчким богом Арејем.

Храм Марса Осветника

Митологија[уреди]

У пратњи Марса, као застрашујућег бога рата, налазе се Страх (Pavor) и Бледило (Palor) као и персонификације војничких врлина - Част (Honos) и Храброст (Virtus). Марс је у миту Јунонин син кога је она зачела захваљујући цвету који јој је подарила Флора. Повезивање Марса са Аном Переном и Мамуријем свакако произилази из случајне временске подударности Марсових мартовских празника и италских ритуала у вези са новогодишњим обичајима. Улога Марса у "светом пролећу" (ver sacrum) проистиче из староиталског обичаја да једна генерација младих људи у рано пролеће напуштају свој град и полази да тражи срећу на другом месту. Ове колонисте често предводе Марсове свете животиње - вук или детлић. Вероватно је на овом мотиву заснован и мит по коме је Марс отац Ромула и Рема. Марс је поштован у свим римским провинцијама, посебно у Галији и Германији

Уметност[уреди]

У римској уметности Марс је најчешће приказиван као и грчки Ареј, махом као наг младић, са шлемом на глави и копљем и мачем у рукама. Једино је Марс Осветник представљен као зрео брадат мушкарац, у легионарској униформи.

Марс Осветник
Марс


Литература[уреди]



Спољашње везе[уреди]