Марс (бог)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бог рата, Марс

Марс је био римски бог рата, сличан њему је и Грчки бог Арес. Поред Јупитера Марс је најзначајније италско и римско божанство. Поштован је од давнина у целој Италији, и то под разним именима :

  • Маворс - код Латина
  • Мамерс - код Оска и Сабињана
  • Марисл - код Етрураца
  • Маурте - у Тускулу
  • Мармар - у песми свештеничког реда арвалска браћа

Култ[уреди]

У званичном култу Марс је првенствено бог рата (M. Gradivus), али га је сеоско становништво сматрало божанством земљорадње и сточарства (M. Pater). стога су сви његови празници у марту и октобру, тј. у месецима који означавају почетак и крај земљорадничких радова, али и време почетка и завршетка ратних похода. Пошто влада бојним пољем и плодним њивама, Марсу се упућују молитве да заштити земљу од непријатеља и свих елементарних непогода. Зато је Марс велики бог општег напретка, и то како плодних њива и стоке тако и напредка римског народа и државе. Најстарије средиште Марсовог култа у Риму налазило се изван града, на Марсовом пољу. Према предању овде је већ Нума посветио Марсу жртвеник (Ara Martis in campo), где је обављан ритуал посвећивања оружја и велика церемонија очишћења (lustrum). У старом италском култу Марс је повезан са богињом Нерио, која је касније сматрана и његовом супругом. Уз њега је још и богиња рата Белона, која персонификује једну од најзначајнијих Марсових функција. Касније, под грчким утицајем, Марс је у култу и миту повезан са Минервом и Венером.

Марсови симболи су :

  • свето копље (hastae Martis)
  • свети штитови (ancilia)
  • вук (lupus Martius)
  • детлић (picus Martius)
  • бик (bos arator)


Празници[уреди]

Циклус његових празника почиње крајем старе и почетком нове године, и то посвећивањем :

  • коња - Еквирије ( Equirria ), 27. фебруара и 14. марта
  • ратног оружја - Квинкватри (Quinquatrus) 19. марта
  • бојних труба - Тубилустриј (Tubilustrium) 23. marta

Са њима су повезана још два мартовска празника светкована 1. и 17. марта (agonium Martiale). У свим овим свечаностима учествовао је свештенички ред салијеваца, чији су чланови у ратничкој одећи изводили игре са оружјем у Марсову част. Циклус празника у октобру почиње на дан ида, жртвовањем коња (Equus October), а завршава се посвећивањем оружја (Armilustrium), такође уз учешће салијеваца.

Светилишта[уреди]

До Августовог времена сва Марсова светилишта налазила су се ван града. Испред Капенских врата подигнут је 338/337. г. старе ере храм Марсу, у коме се налазила његова статуа окружена вуковима. На Марсовом пољу, 138. г. старе ере, саграђен му је још један храм. У Марсову част Август је подигао два храма : један мањи, на Капитолу, у знак захвалности Марсу Осветнику (M.Ultor) што је казнио Цезарове убице, и један велики храм, у средишту новосаграђеног Форума, који је по раскоши надмашивао сва остала светилишта у Риму. Овде је Марс поштован заједно са Венером и поистовећен је са грчким богом Арејем.

Храм Марса Осветника

Митологија[уреди]

У пратњи Марса, као застрашујућег бога рата, налазе се Страх (Pavor) и Бледило (Palor) као и персонификације војничких врлина - Част (Honos) и Храброст (Virtus). Марс је у миту Јунонин син кога је она зачела захваљујући цвету који јој је подарила Флора. Повезивање Марса са Аном Переном и Мамуријем свакако произилази из случајне временске подударности Марсових мартовских празника и италских ритуала у вези са новогодишњим обичајима. Улога Марса у "светом пролећу" (ver sacrum) проистиче из староиталског обичаја да једна генерација младих људи у рано пролеће напуштају свој град и полази да тражи срећу на другом месту. Ове колонисте често предводе Марсове свете животиње - вук или детлић. Вероватно је на овом мотиву заснован и мит по коме је Марс отац Ромула и Рема. Марс је поштован у свим римским провинцијама, посебно у Галији и Германији

Уметност[уреди]

У римској уметности Марс је најчешће приказиван као и грчки Ареј, махом као наг младић, са шлемом на глави и копљем и мачем у рукама. Једино је Марс Осветник представљен као зрео брадат мушкарац, у легионарској униформи.

Марс Осветник
Марс


Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]