Мартина Малешев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мартина Малешев
Martina Maleshev.jpg
Датум рођења(1988-08-23)23. август 1988.
Место рођењаДебељача
 СР Србија, СФРЈ
Занимањеписац
фотограф
хуманиста

Мартина Малешев (23. август 1988) је српски писац, фотограф и хуманиста.

Биографија[уреди]

Рођена је 23. августа 1988. године у Дебељачи.

Уписује гимназију у Ковачици, општи смер и исте године сазнаје да је оболела од ретког малигног тумора. Наставља да похађа гимназију ванредно и успешно је завршава док се паралелно бори са канцером.

Свој први литерарни рад објављује на сајту гимназије.[1] Њен рад бива запажан од стране професора и постаје збирка прича „Некоме ко то није заслужио” објављена 2005. године. Даљи ток живота збирке се наставља промовисањем у регионалним центрима и поновним издањем. Постаје поклон-књига за најбољи школски успех у школама Општине Ковачице.

После скоро двогодишњег лечења на Институту за онкологију и радиологију Србије, отпуштена је као неизлечен случај. Али годину дана касније уз помоћ алтернативне медицине канцер нестаје, а Мартина заједно са породицом наставља да даје савете о здравој исхрани оболелима.[2] Своје искуство блиске смрти на објективан и користан начин преточила је у роман[3] „Да ли знаш шта је најлепше на свету?”, објављен 2008.[4] Исте године уписује Филолошки факултет Универзитета у Београду и наредне године проводи радећи као новинар, фото-репортер и блогер.

Паралелно се бави хуманитарним радом као члан, гост и суоснивач разних пројеката у многим удружењима за борбу против канцера у Србији. Суоснивач новог удружења специјално намењем младима оболелим од рака „Младице”. Године 2010, одлази у Латинску Америку као амбасадор своје земље на првом интернационалном конгресу младих излечених од рака.[5] Наредних година постаје један од организатора првих регионалних окупљања младих излечених од рака, одржаних у Београду. Суоснивач првог радио-програма на интернету у Европи намењеном само искључиво оболелелима од рака. Наставља да пише текстове и води емисију, да пише о здравој исхрани и да интерактује са људима који пролазе исто што и она.

Њен роман 2011. објављује НУРДОР[6] и сав приход бива дониран у хуманитарне сврхе. Роман се промовише по другим градовима и на Интернационалном сајму књига.[7] Признање за свој хуманитарни рад на тему канцера добија као „Нај жена године”, 2012. проглашена од стране читатеља дневних новина у Србији.[8][9] Године 2014, одлази у Каталонију као волонтер програма Европске уније. Где ради као фотограф, професор енглеског и српског и као волонтер деце социјално-угроженог статуса, пише и представља српску културу.[10] 2015. се сели у Валенсију, (Шпанија) у потрази за самом собом.

Награде и признања[уреди]

  • Фото изложба „Живот аутора”, у галерији, Ковачица, Србија, 2004.
  • Члан клуба Југословенских писаца, 2008.
  • Интернационални семинар младих излечених од рака, Кито, Еквадор, 2010.
  • Курсеви креативног писања, Универзитет у Београду, 2009—2011.
  • Курс дигиталне фотографије, Нови Сад, Србија, 2012.
  • Награда за хуманитарни рад „Нај жена године”, Београд, 2012.
  • Прва и друга регионална конвенција младих излечених од рака, Београд, 2013. и 2014.
  • Дипломирани професор српског језика и књижевности, Универизитет у Београду, 2014.
  • Награда за фотографију „Борба за опстанак” од стране Канон вебсајта, 2014.
  • Награда за фотографију са путовања „Са друге стране времена”, 2014.
  • Пројекат Европске уније, сертификат за волонтирање на интернационалном нивоу „ЈОУТХ ПАС”, Ла сеу де Ургел, Шпанија, 2014.
  • Курс о имигрантима „Право на мигрирање”, Валенсија, Шпанија, 2015.
  • Дигиталне изложбе фотографија „Некад и сад”, архив и „Магична природа”, музеј Ла сеу де Ургела, Шпанија, 2015.
  • Семинар „Добар однос према себи и другима”, Валенсија, Шпанија, 2016.
  • Нутрицонистички курс факултета у Холандији, Интернет-курс, 2017.

Референце[уреди]