Мартин Јонаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Јонаш
Датум рођења (1924-05-09)9. мај 1924.
Место рођења Ковачица
Краљевина СХС
Датум смрти 31. јануар 1996.(1996-01-31) (71 год.)
Место смрти Панчево
СРЈ

Мартин Јонаш (свк. Martin Jonáš; Ковачица, 9. мај 1924Панчево, 31. јануар 1996) је био наивни сликар словачког порекла из места Ковачица у Војводини, Србија. Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Вероватно је најзначајнији и један од највећих појава у српској наивној уметности у Ковачици која се изборила за признање у свету и постала препознатљива у њему по великом броју словачких сељака који су радили и стварали на пољу наиве без икаквог сликарског образовања и учећи један од другога.

Биографски подаци[уреди]

Мартин Јонаш родио се у Ковачици 9. маја 1924. године у породици занатлиској и сељачкој и ту је завршио 4 разреда основне школе и курс за пољопривредника и бавио се пољопривредом а гајио је и коње. Сликарство је заволео још као ђак и 1944. године је почео озбиљније да примењује своју љубав према сликарству и као војник уређивао је партизанске зидне новине. После повратка из рата је сликао даље и 1952. године први пут излаже у Ковачици поводом 150. –те годишњице долазка Словака у Војводину. Насликао је више од 2000 слика и имао је више од 100 самосталних изложби на свим континентима. Његов атеље су посетили многе славне личности из целог света. Умро је у Панчеву 31. јануара 1996. године.

Он је пронашао свој властити стил који је препознатљив и створио свој ликовни свет. У свом делу он презентира живот сељака своје младости и полази углавном од својих сећања и представља рад и везу сељака са својом земљом коју он у својим платнима велича и обожава. Његове теме су из представљања села и прошлости у којим он велича земљу и вредан рад словачког војвођанског сељака. Пријатељи су га звали „мајстор Јонаш“.

Карактеристике његовог сликарства и филозофија[уреди]

Каталог са изложбе Мартина Јонаша у Галерији Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу 1994. године

Мартин Јонаш у својим делима представља људску фигуру на посебан начин. Он слика и употребљава својеврсни модулатор по важности и тако слика малу људску главу и огромне предимензионисане руке и стопала наглашено као експресионистичку деформацију људског тела која као и свака деформација изгледа и делује гротексно на његовим платнима. То је резултат коришћења митске осећајности и фантазије према којим је све што је важно наглашено и предимензионирано што је као принцип давно познато и примењено а једна врста хиерархије по важности коју налазимо код раних цивилизација у прошлости. Он трага за вредноћом сељака којега приказује у раду а руке оне које стварају су ту увек јако наглашене и доминантне и прве које ће бити примећене од стране посматрача. Фигура је смештена у војвођанску равницу. У његовом раду се појављује и хумористичка и сексуална компонента те и анегдотска црта. Мушку компоненту представља клип кукуруза као фалусни симбол док женску компоненту представља тиква као компоненту плодности. Поетика Мартина Јонаша јесте једноставна и веома дубока и у своме делу он приказује најдубље истине постојања.

Његова родна кућа у Ковачици биће претворена у спомен-музеј.[1]

Референце[уреди]


Литература[уреди]

  • Slovenský magazín ROVINA, Obzor Báčsky Petrovec 1-2-1996.
  • Svet kovačického insitného umeniia, Vladimír Valentíl Kultúra Báčsky Petrovec 2002.
  • Kovačickí maliari v ramci trienále INSITA 97 Trenčín 1997.

Спољашње везе[уреди]