Мартин Питерс

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Питерс
Martin Peters.jpg
Питерс 2007. године
Лични подаци
Пуно име Мартин Станфорд Питерс
Рођење (1943-11-08)8. новембар 1943.
Њуам, Лондон,  Уједињено Краљевство
Смрт 21. децембар 2019.(2019-12-21) (76 год.)
Лондон,  Уједињено Краљевство
Позиција играч средине терена
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1959—1970
1970—1975
1975—1980
1979
1980—1981
1982—1983
Вест Хем јунајтед
Тотенхем хотспер
Норич Сити
Франкстон Сити
Шефилд јунајтед
Горлестон
302
189
207
5
24
(81)
(46)
(44)
(3)
(4)
Репрезентативна каријера
1966—1974 Енглеска 67 20
Тренерска каријера
1981 Шефилд јунајтед

Мартин Питерс (Лондон, 8. новембар 1943 — Лондон, 21. децембар 2019) био је енглески фудбалер и фудбалски тренер. Као играч репрезентације Енглеске која је освојила Светско првенство 1966. године, постигао је други од четири гола за свој тим у финалу против репрезентације Западне Немачке. Питерс је такође играо и на Светском првенству 1970. године.[1]

Рођен је у Плајстову у Есексу, фудбалску каријеру започео је у Вест Хем јунајтеду, а након тога играо за Тотенхем хотспер, Норич Сити, Франкстон Сити, Шефилд јунајтед и Горлестон. Кратко време тренирао је Шефилд јунајтед, пре него што се повукао из професионалног фудбала 1981. године. Питер је био познат као „комплетни везни играч”, јер је могао да води лопту са обе ноге, био добар у ваздуху и тешко га је било чувати због брзог кретања.[2]

Добро је изводио слободне ударце, а тренер репрезентације Енглеске Алф Ремзи после утакмице против репрезентације Шкотске 1968. године описао је Питерса као „десет година испред свог времена”.[3] Његова свестраност је била таква да је у Вест Хем јунајтеду играо на свим позицијама, укључујући и голманску на својој трећој утакмици, замењујући повређеног Брајана Роудса.[2] Пресласком из Вест Хем јунајтеда у Тотенхем хотспер 1970. године, постао је први британски фудбалер који је продат за 200.000 фунти.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Питерс је рођен 8. новембра 1943. године у општини Њуам у Лондону, током Другог светског рата. Његов отац Вилијамс Питерс био је радник на броду на Темзи. Недуго након што се Питерс родио, евакуисан је са мајком у Шропшир, како би избегао бомбардовање Лондона од стране Луфтвафеа.[5] Када је имао седам годинa, заједно са породицом преселио се у Дагенхам у Источни Лондон, где је похађао основну школу Фаншејв.[6]

Током фудбала у школи играо је на месту центрархалфа, али често и као бек.[7] Због свог талента понудиле су му се омладинске школе Фулама, Арсенала, и Тотенхем хотспера и Челси Питерс није приступио ниједном од ових клубова као омладинац, али касније је желео да игра за Челси, где је играо његов пријатељ Тери Венаблес, касније познати фудбалер.[8] Након што је играо за школске клубове, у лето 1959. године потписао је за Вест Хем јунајтед, када је имао петнаест година.[8][9]

Играо је у више клубова, најдуже у Вест Хем јунајтеду, од 1959. до 1970. године, а каријеру је завршио у Горлестону 1983. године. Године 1972. јавно је подржао Конзервативну партију Уједињеног Краљевства.[10]

Године 1984. Питерс је након престанка каријере прешао у посао осигурања, који је водио све до јула 2001. године.[11] Године 1988. придружио се Одбору Тотенхем хотспера и на тој функцији остао четири године, пре него што је одступио, али је радио у клупским апартманима.[12] Такође је радио у апартманима за угоститељство на Утон парку, када је Вест Хем јунајтед играо мечеве.[13] Године 2006. објавио је аутобиографску књигу „The Ghost of '66”, а исте године заједно са тренером репрезентације Енглеске Роном Гринвудом примљен је у Енглеску фудбалску кућу славних, због својих фудбалских доприноса.[14] [15]

Године 2016. утврђено је да Питерс болује од алцхајмерове болести.[16] Преминуо је 21. децембра 2019. године у доби од 76 година. Почаст су му одали припадници клубова за које је играо, укључујући Вест Хем, Тотенхем хотспер, Норвич Сити и друге.[17][12][18] У његову част одигран је меч на стадиону Тотенхем хотспера.[19]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Питерс прескаче Фина Макуа, стадион Хелсинки 1976. године

Питерс је свој први професионални уговор потписао у новембру 1960. године за Вест Хем јунајтед.[20] Његов први тренер Тед Фентон напустио је клуб наредне године, да би га заменио Рон Гринвуд и имао велики утицај на Питерса и његов напредак.[21] У својим првим годинама са Вест Хем јунајтедом, Питерс је играо и у дефанзивним и у везним редовима, пре него што га је Фентон подстакао да игра као десног бека.[20][22][23] Дебитовао је на Велики петак 1960. у победи на домаћем терену резултатом 4:1 над екипом Кардиф Ситија. Први гол за Вест Хем јунајред постигао је у победи резултатом од 6:1 над Манчестер јунајтедом, 8. септембра 1962. године.[24] Такође, 1962. године Питерс је играо као голман на утакмици Вест Хем јунајтеда против Картиф Ситија, након што је први голман Брајан Роудс повређен.[25]

Током прве сезоне, Питерс је одиграо само пет утакмице са Вест Хем јунајтедом. Иако је у сезони 1963/1964. одиграо 32 лигашке утакмице, није играо никакву улогу у трци тима за ФА куп и није изабран да играо у финалу тог такмичења, које је одржано 1964. године на Вемблију и где је његов тим победио Престон Норт Енд резултатом 3:2.[26] Наредне године се Питерс етаболирао као редовни играч у тиму и учествовоа у победи на Вемблију, када је његов тим освојио Куп победника купова победом над Минхеном 1860.[27] Питерс је најчешће играо у пару са Едијем Бовингтоном и Ронијем Бојсом, који су му помагали у везном реду.[24] Питерс је почео да буде у првој постави Вест Хем јунајтеда, а играо је и 1966. године, када је његов тим био други на Енглеском Лига купу. Питер је играо на две финалне утакмице и постигао гол у другој, али су Вест Бромвич албиони славили резултатом 5:3.[28][29][30] Током сезоне 1968/1969. постигао хе хет-трик на мечу против Вест Брммвич албиона.[31] То је уједно била његова најбоља сезона, постигао је 24 гола, а играо на 48 утакмица.[24]

Осећајући да је у сенци Џефа Херста и Бобија Мура, Питерс је потражио нови изазво. У марту 1970. године добио је рекордних 200.000 фунти да пређе у Тотенхем хотспер.[32][4] Дана 21. марта 1970. године Питерс је постигао први гол за Тотенхем хотспер, на мечу против Ковентри Ситија.[4] Први трофеј са Тотенхем хотспером освојио је након победе над Астон Вилом резултатом 2:0, 1971. године у финалу Енглеског Лига купа.[4] Такође је са својим тимом победио Вулверхемптон вондерерсе у финалу УЕФА Лига Европе 1972. године. Тотенхем хотспер је био једини енглески тим који је играо у финалу УЕФА Лиге Европе, све док Манчстед јунајред није победио Челси у фииналу УЕФА Лиге шампиона 2008. године.[4] Године 1973. Питерс је поново освојио ФА куп са Тотенхем хотспером, а након тога играо још једну сезону, када је његов тим изгубио у финалу Купа УЕФА 1974. године од Фајенорд Ротердама.[33] Питерс је у марту 1975. године прешао у Норич Сити, којим је управљао његов бивши саиграч из Вест Хем јунајтеда, Џон Бонд. Питерс је прешао за хонора од 40.000 фунти, а са Норвич Ситијем одиграо укупно 260 утакмица у свим такмичењима, постигавши 76 голова.[12][34]

Када је имао 31. годину, дебитовао је за Норич, 15. марта 1975. године на мечу против Манчестер јунајтеда, који је завршен резултатом 1:1.[34] Помогао је Норичу да се успостави у Првој дивизији Фудбалске лиге Енглеске одигравши више од 200 утакмица.[35] Проглашен је играче сезоне Норич Ситија 1976. и 1977. године, а 2002. године увршћен је у Кућу славних Норич Ситија.[36] Године 1978. док је још играо за Норич Сити, Питерс је добио Орден Британске империје за заслуге у фудбалу.[37] Након тога путовао је у Аустралију и играо као гост-играч у Викторијанској државној лиги за клуб Франкон Сити. За њих је одиграо пет утакмица и постигао три гола.[38][39] Дана 31. јула 1980. године потписао је уговор са Шефилд јунајтедом, где је играо као играч-тренер, а за који је одиграо 24 утакмице и постигао 4 гола. Током 1981. је био само тренер тима, заменивши Харија Хаслама.[40] Питерс је након тога у периоду од 1982. до 1983. године играо за Горлестон.

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Шампионска статуса испред стадиона Вест Хем јунајтеда, статуа Питерса је прва са леве стране.

Алф Ремзи је брзо видео Питерсов питенцијал, а у мају 1966. године, млади Питерс позван је да игра за Енглеску против репрезентације Југославије.[41] Енглеска је победила резултатом 2:0, а Питерсов деби оцењен је као изванредан, замало је постигао два гола и асистирао за шут Џимију Грејвсу и осталим играчима.[42] У последњем припремном периоду, пре него што је одређен тим за Светско првенство, Питерс је одиграо у још две припремне утакмице, укључујући утакмицу против Финске где је постигао свој први међународни погодак у његовом другом наступу, а након тога изабран је за тим за Светско првенство 1966. године, заједно са саиграчима из Вест Хем јунајтеда, Бобијем Муром и Џефом Херстом.[43][44] Питерс није играо у првој утакмици против репрезентације Уругваја која је завршена резултатом 0:0, а тадашњи тренер Енглеске је имао тактику да покаже јаку одбрану и вођство у нападу. Након тога, Питерс је постао идеалан играч за репрезентацију, за систем 4-1-3-2, због тога што је био јак и брз, а истовремено показивао издржљивост, дисциплину и имао снаге да се врати и помогне одбрани када за то буде потребно.[41] Овај Питерсов систем је назван „чудом без крила”.[45][46] Након тога, Ремзи је убацио Питер на утакмици против репрезентације Мексика, када је Енглеска победила резултатом 2:0.[47] Задржао је своје место у тиму док је Енглеска играла у групи, на утакмицама против Аргентине и Португалије.[48][49] У финалу Светског првенства 1966. године Питерс је постигао гол у 78 минуту утакмице, а његов тим је победио на продужетке 4:2.[50]

Питерс је такође играо у три утакмице за репрезентацију Енглеске током Светског првенства 1970. године одржаном у Мексику.[51] Играо је на утакмици против репрезентације Западне Немачке, где је постигао гол у другом полувремену, али је касније Ремзи направио такмичку грешку заменивши Мура и Питерса, те је Западна Немачка победила на продужетке резултатом 3:2.[52][53][51] У лето 1972. године, Питерс је одиграо 50. меч за репрезентацију Енглеске у квалицијама за Европско првенство 1972. победивши репрезентацију Швајцарске резултатом 3:2.[51] Енглеска није успела да напредује након другог пораза од Западне Немачке, која је освојила првенство. Међународно разочарење ублажено је након што је Питерс постигао гол на Вемблију 19. маја 1973. године на утакмици против репрезентације Шкотске, а то је био његов двадесети и последњи гол за репрезентацију.[51] Током квалификација за Светско првенство 1974. године, Енглеска је имала лош учинак и није се квалификовала, а у то време Питерс је био капитен тима. У доби од 30 година, Питерсова каријере у репрезентацији почела је да пропада. За репрезентацију Енглеске одиграо је још три утакмица, укупно 67, а званично је завршио каријеру за репрезентацију 18. маја 1974. године на мечу против репрезентације Шкотске на Хемпден парку.[41][51]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Његово чекање да постане тренер није дуго трајала, након што се као играч 1981. године повукао из Шефилд јунајтеда, преузео је посао тренера овог клуба. Водио је Шефилд јунајтед на 16 утакмица, који је био 12 на табели, али није успео да заустави његов падо, освојивши победе на само три утакмице. Први и једини пут након тога, Шефилд јунајтед је пребачен у Четврту дивизију, а Питерс је поднео оставку.[54][55]

По одласку из професионалног фудбала у јануару 1981. године, након угледне каријере без повреда, одиграо је укупно 882 утакмице и постигао 220 голова. Након што је напустио Шефилд јунајтед, Питерс је провео сезону 1982/1983. играјући у одбрани за Горлестон у Лиги источних држава.[56]

Статистика[уреди | уреди извор]

Статисика Лига Куп Укупно
Сезона Клуб Лига Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Енглеска Лига ФА куп Укупно
1961–62 Вест Хем јунајтед Прва дивизија 5 0
1962–63 36 8
1963–64 32 3
1964–65 35 5
1965–66 40 11
1966–67 41 14
1967–68 40 14
1968–69 42 19
1969–70 31 7
1969–70 Тотенхем хотспер Прва дивизија 7 2
1970–71 42 9
1971–72 35 10
1972–73 41 15
1973–74 35 6
1974–75 29 4
1974–75 Норич Сити Друга дивизија 10 2
1975–76 Прва дивизија 42 10
1976–77 42 7
1977–78 34 7
1978–79 39 10
1979–80 40 8
1980–81 Шефилд јунајтед Трећа дивизија 24 4
Укупно Енглеска 722 175
Укупно у каријери 722 175

Награде и трофеји[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Вест Хем јунајтед[57]

Тотенхем хотспер[57]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Репрезентација Енглеске[57]

Остале награде[уреди | уреди извор]

  • Орден Британске империје за заслуге на пољу фудбала, 1978. године.[58]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мартин Питерс на сајту FIFA
  2. ^ а б „Martin Peters”. www.performingartistes.co.uk. Приступљено 22. 9. 2012. 
  3. ^ „Martin Peters: I can't see us ending 44 years of hurt”. The Independent. 21. 3. 2010. Архивирано из оригинала на датум 04. 01. 2014. Приступљено 18. 9. 2012. 
  4. ^ а б в г д Smith, Tony. „Martin Peters”. www.sporting-heroes.net. Приступљено 18. 9. 2012. 
  5. ^ Peters 2006, стр. 10–12.
  6. ^ „Martin Peters, footballer described as '10 years ahead of his time' who became one of the heroes of England's 1966 World Cup victory – obituary”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. 21. 12. 2019. Приступљено 23. 12. 2019. 
  7. ^ Peters 2006, стр. 14.
  8. ^ а б Peters 2006, стр. 17.
  9. ^ Kevin Mitchell (22. 12. 2019). „An all-time great unchallenged by fame and glory”. The Observer, Sport. стр. 10. 
  10. ^ Herbert, Ian (18. 4. 2015). „Sport and politics: how Twitter has changed the rules”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 01. 05. 2018. Приступљено 27. 06. 2020. 
  11. ^ Hattenstone, Simon (8. 4. 2006). „The best of times”. The Guardian. London. Приступљено 12. 5. 2010. 
  12. ^ а б в „Martin Peters RIP”. Tottenham Hotspur F.C. 21. 12. 2019. Приступљено 21. 12. 2019. 
  13. ^ Ivan Ponting (21. 12. 2019). „Martin Peters: England World Cup hero who was 10 years ahead of his time”. The Independent. 
  14. ^ Peters 2006.
  15. ^ „Hall of Fame for Greenwood and Peters”. www.whufc.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 18. 9. 2012. 
  16. ^ „FA wants Fifa to investigate possible dementia link to ex-footballers”. BBC Sport. Приступљено 10. 4. 2016. 
  17. ^ „A statement from the family of Martin Peters | West Ham United”. www.whufc.com. 
  18. ^ „Martin Peters: 1966 World Cup winner and West Ham legend dies aged 76”. BBC Sport. 21. 12. 2019. Приступљено 21. 12. 2019. 
  19. ^ Doyle, Tom (22. 12. 2019). „Martin Peters: Tottenham and Chelsea hold minute's applause in memory of England World Cup winner”. Evening Standard. 
  20. ^ а б Peters 2006, стр. 21.
  21. ^ Peters 2006, стр. 16.
  22. ^ „Jimmy Andrews”. The Daily Telegraph. 14. 9. 2012. Приступљено 23. 9. 2012. 
  23. ^ „Martin Peters 1943–2019”. West Ham United F.C. 21. 12. 2019. Приступљено 22. 12. 2019. 
  24. ^ а б в „Welcome to the Wonderful World of West Ham United Statistics Martin Peter”. www.westhamstats.info. Приступљено 18. 9. 2012. 
  25. ^ „Martin Peters: The Hammer who could play anywhere | West Ham United”. West Ham United F.C. 
  26. ^ „FA Cup Final 1964 – Preston 2 West Ham 3”. www.football-england.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2012. Приступљено 18. 9. 2012. 
  27. ^ „Martin Peters”. The Football Association. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2012. Приступљено 19. 9. 2012. 
  28. ^ „On this day – 2 February”. www.whufc.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2013. Приступљено 19. 9. 2012. 
  29. ^ „Game played on 09 Mar 1966”. www.westhamstats.info. Приступљено 19. 9. 2012. 
  30. ^ „Game played on 23 Mar 1966”. www.westhamstats.info. Приступљено 19. 9. 2012. 
  31. ^ „Game played 31 Aug 1968”. www.westhamstats.info. Приступљено 19. 9. 2012. 
  32. ^ Pointing, Ivan. Tottenham Hotspur Player by Player. Guinness Publishing. стр. 76. ISBN 0851127177. 
  33. ^ Ross, James M. (4. 6. 2015). „UEFA Cup 1973-74”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 9. 12. 2018. 
  34. ^ а б „Martin Peters”. www.sporting-heroes.net. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2013. Приступљено 19. 9. 2012. 
  35. ^ PETER MENDHAM; EDWARD COUZENS-LAKEA. IN HIS OWN WORDS. ebookpartnership.com. стр. 92—. ISBN 978-1-78531-621-0. 
  36. ^ „Flown from the nest - Martin Peters”. www.ex-canaries.co.uk. Приступљено 19. 9. 2012. 
  37. ^ „Hammers Awarded and Managers”. www.westhamstats.info. Приступљено 23. 9. 2012. 
  38. ^ 1979 Victorian State League Results
  39. ^ Bob Goodwin (16. 8. 2017). The Spurs Alphabet. Lulu.com. стр. 343—. ISBN 978-0-9540434-2-1. 
  40. ^ „England World Cup winner Martin Peters dies, aged 76”. Evening Standard. 21. 12. 2019. 
  41. ^ а б в „Martin Peters”. The FA.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2012. Приступљено 21. 9. 2012. 
  42. ^ „World Cup hero Martin Peters made his England debut on this day.”. www.thefa.com. Приступљено 23. 9. 2012. 
  43. ^ „Martin Peters”. www.englandcaps.co.uk. Приступљено 23. 9. 2012. 
  44. ^ Norrish, Mike (17. 11. 2008). „England v Germany all-time greats: where are they now?”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 23. 9. 2012. 
  45. ^ „Sir Alf Ramsey”. www.dailyecho.co.uk. 20. 6. 2007. Приступљено 11. 9. 2013. 
  46. ^ „Ramsey. Alf”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2013. Приступљено 11. 9. 2013. 
  47. ^ „International football MATCH report: 16.07.1966 England vs Mexico”. www.eu-football.info. Приступљено 22. 9. 2012. 
  48. ^ „International football MATCH report: 23.07.1966 England vs Argentina”. www.eu-football.info. Приступљено 22. 9. 2012. 
  49. ^ „International football MATCH report: 26.07.1966 England vs Portugal”. www.eu-football.info. Приступљено 22. 9. 2012. 
  50. ^ „World Cup 1966 - England beat Germany in Wembley final”. BBC Sport. Приступљено 23. 9. 2012. 
  51. ^ а б в г д „Martin Peters”. www.sporting-heroes.net. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2014. Приступљено 21. 9. 2012. 
  52. ^ „International football MATCH report: 29.04.1972 England vs West Germany”. www.eu-football.info. Приступљено 22. 9. 2012. 
  53. ^ „International football MATCH report: 14.06.1970 England vs West Germany”. www.eu-football.info. Приступљено 22. 9. 2012. 
  54. ^ Smith, Martin (4. 3. 2009). „Biog of managers from the 1974-75 season”. www.telegraph.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2009. Приступљено 19. 9. 2012. 
  55. ^ Patrick West (2006). Beating Them at Their Own Game: How the Irish Conquered English Soccer. Liberties Press. стр. 49. 
  56. ^ Gorleston FC (8. 4. 2006). „Gorleston FC History”. Gorleston FC History. Norfolk. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2012. Приступљено 12. 5. 2010. 
  57. ^ а б в McNulty, Phil (21. 12. 2019). „Martin Peters obituary - 'a trailblazer for modern midfielders'. BBC Sport. Приступљено 21. 12. 2019. 
  58. ^ Mark Critchley (22. 12. 2019). „Martin Peters: Why 'The Ghost' and 1966 World Cup winner was so pivotal to England's finest hour”. The Independent. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]