Мартин Родбел

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Родбел
Rodbell, Martin (1925-1998).jpg
Мартин Родбел
Рођење(1925-12-01)1. децембар 1925.
Балтимор, Мериленд, САД
Смрт7. децембар 1998.(1998-12-07) (73 год.)
Чапел Хил (Северна Каролина), САД
ПољеБиохемија,
Молекуларна ендокринологија
ШколаУниверзитет Џонс Хопкинс, Универзитет у Вашингтону
ИнституцијаЏонс Хопкинс
Универзитет у Вашингтону
Познат поГ-протеин
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1994.)

Мартин Родбел (енгл. Martin Rodbell; Балтимор, 1. децембар 1925 — Чапел Хил (Северна Каролина), 7. децембар 1998) је био амерички биохемичар и молекуларни ендокринолог, који се прославио открићем Г-протеина и улогом протеина у преносу сигнала у ћелијама. За ово откриће додељена му је Нобелова награда за физиологију или медицину, заједно са Алфредом Г. Гилманом 1994.[1]

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Мартин Родбел је рођен 1. децембра 1925. у Балтимору (Мериленд), САД, где је завршио средњу школу. Године 1943. је започео студије на Универзитету Џонс Хопкинс, али је годину дана касније прекинуо студије и приступио служби у војсци. У Другом светском рату учествовао је као припадник техничке службе Америчке морнарице. Након завршетка рата Родбел је 1946. наставио започете студије и исте завршио 1949.

Године 1950. Родбел је оженио Барбару Ледерман - старију сестру Сузана Ледерман, која је била пријатељица Ане Франк.

Титулу доктора биохемије Родбел је стекао на Универзитету Вашингтон 1954, да би потом две године провео на раду у Универзитету Илиноис. Затим следи наставак рада 1956. у Националном институту за здравље, прво у Бетесди (Мериленд), а затим од 1985. у Чапел Хилу (Северна Каролина), све до одласка у пензију 1994.

1994. Постер добитника Нобелове награде за Физиологију и медицину

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Martin Rodbell | American biochemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]