Марфа Апраксина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Царица Марфа Апраксина
Marfa Matveevna.jpg
Пуно име Марфа Матвејевна Апраксина
Датум рођења (1664-00-00)1664.
Место рођења Руско Царство
Датум смрти 11. јануар 1716.(1716-01-11) (51/52 год.)
Место смрти Санкт Петербург
Руско Царство
Династија Романов
Отац Матвеј Васиљевич Апраксин
Мајка Домна Богдановна Апраксина
Супружник Фјодор III
Период 1682
Претходник Агафија Грушетскаја
Наследник Параскева Салтикова

Марфа Матвејевна Апраксина (рус. Ма́рфа Матве́евна Апра́ксина, рођена 1664., умрла 11. јануара 1716.) је била руска царица од 25. фебруара 1682. до 7. маја исте године, као жена цара Фјодора III Алексејевича.

Биографија[уреди]

Марфа је биула ћерка Матвејева Васиљевича Апраксина, и имала је три брата Петра, Фјодора и Андреја,[1] који су касније постали битне улоге у власти. Након што је Фјодор III остао без жене кренуо је у потрагу за новом, и Марфа је била добра прилика како би и сам консолидовао свој положај. То је одобрио митрополит Хиларион који је био близак породици Апраксин. Венчање тада 17-годишње Марфе и двадесетогидишњег Фјодора одржано је 25. фербуара 1682. године.[2] Међутим она је званино царица била само 71 дан, јер Фјодор умире већ 7. маја од скорбута и Марта остаје удовица до краја живота. Живела је у Москви а затим у Санкт Петербургу у својој кући. Својим вештим потезима и понашањем, имала је веома чврст и поштован став на суду. Имала је поверење и поштовање за млађег брата њеног мужа Петра Великог. И она је имала поверење код уже царске породице од царице Параскеве и њене три ћерке. У децембру 2015. године Марта посећује болесног краља, али се убрзо и сама разболела и умрла. Сахрана царице је одржана 7. јануара 1716.[1] по старом календару у катедрали Светог Петра и Павла у Санкт Петербургу.

Краљица Марта била је изузетно побожна жена, која је остала присталица старих ритуала. Она је последња члан краљевске породице, чија је сахрана извршена у складу са древним традицијама, које су садржане у нарицању над ковчег покојника. После сахране Петра је издао декрет о забрани древних руски ритуала на сахранама.

Литература[уреди]

  • Григорян В. Г. Романовы. Биографический справочник. — : АСТ, 2007.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]