Маршал Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Еполета Маршала Југославије вид-а КоВ.
Еполета Маршала Југославије вид-а РВ и ПВО.
Еполета Маршала Југославије вид-а РМ.

Маршал Југославије (словен. Maršal Jugoslavije, мкд. Маршал на Југославија) је било највише војно звање у Југословенској народној армији.

Историја војног звања[уреди | уреди извор]

Ознака за ревере (крагне) на униформи Маршала Југославије са златним ловоровим листовима од 1943. до 1980. године.

Назив Маршал Југославије као војно звање, установљено је током Народноослободилачког рата на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године, посебном одлуком број 5. Звање је уведено као награда да би се истакле особите способности у војном руковођењу и наградиле нарочите заслуге у руковођењу Народно-ослободилачком војском Југославије у њеним операцијама. По одлуци Председништво АВНОЈ-а је додељивало ово звање. На предлог словеначке делегације 30. новембра, 1943. године звање је додељено Јосипу Брозу Титу. У то време Тито је био Врховни командант НОВ и ПОЈ. Након рата одлука о додели је објављена у Службеном листу ДФЈ број 1. од 1945. године.

Јосип Броз Тито у униформи Маршала Југославије.

У одлуци пише да је звање додељено за:

Генијално руковођење операцијама Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, и за способност и истрајност коју је показао у њеном стварању и њеном војничком и политичком подизању на садашњи степен

Изузев је Титу као председнику Југославије звање се у каснијем периоду није додељивало. Законом ЈНА из 1955. године уведена је одредба да војно звање може доделити искључиво Савезна Скупштина и то само Врховном команданту Оружаних снага Југославије. Изменама Устава и војних закона из 1963. године, ова одредба је укинута. Тито је користио звање као највиши војни чин по уставу и војном закону.

Униформе маршала биле различите, од видовских преко празничних до свечаних. То су биле копнене војске (СМБ), ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), ратне морнарице (РМ) и пет празничних мишсива, голубија, тамноплава и бела које су класификоване као мешовите гардијске. Постојала је и свечана црна која се разликовала у минималним детаљима. Она је такође припадала мешовитим гардијским униформама и коришћена је само током свечаних вечера у оквиру званичне посете суверена из држава које су по уређењу монархије. Том приликом су се по протоколу размењивала одликовања. Од 1943. до 1980. године, за Тита је направљено 70 униформи и све се оне чувају у Музеју историје Југославије.

Еполета председника Председништва СФРЈ од 1980 до 1992. године.
Одлука о додели назива маршала Титу.

Смрћу Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године звање маршал Југославије је формално престало да постоји, a Врховни командант оружаних снага је постао председник Председништва СФРЈ. У то време направљена је униформа за председника Председништва са генералском еполетом и грбом СФРЈ у еполети која је представљала униформу врховног команданта.

Сектори кабинета врховног команданта[уреди | уреди извор]

Кабинет Врховног команданта ЈНА је било војно, безбедносно и саветодавно тело у ЈНА стављено у службу Врховном команданту. Постојало је у периоду од 1944. до 1980. године и налазио се у саставу Маршалата Југославије.

Сектори кабинета врховног команданта су се сатојали из неколико одељења:

1. одељење:
  • Начелник кабинета Врховног команданта ЈНА
  • Помоћник начелника кабинета Врховног команданта ЈНА
  • Остали помоћници и службеници
2. одељење:
  • Главни шеф безбедности (ађутант) Врховног команданта ЈНА у својству личног пратиоца
  • Секретар главног шефа безбености Врховног команданта ЈНА
3. одељење:
  • Одељење за безбедност Маршалата Југославије

Ађутанти врховног команданта[уреди | уреди извор]

Као врховни командант маршал Југославије је имао и свог личног пратиоца (ађутанта). Ађутант врховног команданта је био војно лице у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Радио је у Канцеларији врховног команданта Југословенске народне армије а задужења су му била: главни шеф безбености и заштите врховног команданта, координатор безбедносних служби СФРЈ. Ађутант је био директно подређен врховном команданту и начелнику кабинета. Од 1941. до 1943. године Тито је као генерални секретар пре увођења звања имао два лична пратиоца. Звање ађутант уведено је 1943. године.

Лични пратиоци[уреди | уреди извор]

Начелници кабинета[уреди | уреди извор]

Ађутанти[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Дуго после рата Тито се у скоро свим приликама појављивао у униформи. Једном приликом му је Владимир Дедијер то замерио, што је Тита разљутило те је одговорио да би био пресрећан када би Југославија имала 16 милиона интелектуалаца па онда не би морао да носи униформу. За разлику од њих сеоско становништво обожава униформу.[1]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tito čovek sa stilom, 25. 07. 2014., Приступљено 28. 07. 2014.

Литература[уреди | уреди извор]