Маршал Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јосип Броз Тито у униформи Маршала Југославије.

Маршал Југославије (словен. Maršal Jugoslavije, мкд. Маршал на Југославија) је било највише војно звање у Југословенској народној армији.

Историја војног звања[уреди | уреди извор]

Еполете за раме Маршала Југославије за сва три рода ЈНА од 1943 до 1980. године.

Једини Маршал Југославије био је председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Овај назив је добио, као Врховни командант НОВ и ПОЈ, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра, 1943. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а на предлог словеначке делегације, а објављено је касније у Службеном листу ДФЈ број 1. од 1945. године.

Звање је додељено за:

Генијално руковођење операцијама Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, и за способност и истрајност коју је показао у њеном стварању и њеном војничком и политичком подизању на садашњи степен

Ово војно звање је Тито користио као највиши војни чин јер поред тога што је био председник државе, био је и врховни командант оружаних снага СФРЈ. Такође је познато да су униформе маршала биле различите зависно од свечаности. То су биле униформа копнене војске (СМБ), ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), ратне морнарице (РМ) и пет свечаних: мишсива, голубија, тамноплава, бела и тегет. Од 1943. до 1980. године, за Тита је направљено 27 униформи и све се оне чувају у Музеју историје Југославије.

Смрћу Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године звање маршал Југославије је формално престало да постоји, a Врховни командант оружаних снага је постао председник Председништва СФРЈ. У то време направљена је униформа за председника Председништва са генералском еполетом и грбом СФРЈ у еполети која је представљала униформу Врховног команданта.

Одлука о додели назива маршала Титу.

Сектори кабинета врховног команданта[уреди | уреди извор]

Кабинет Врховног команданта ЈНА је било војно, безбедносно и саветодавно тело у ЈНА стављено у службу Врховном команданту. Постојало је у периоду од 1944. до 1980. године и налазио се у саставу Маршалата Југославије.

Сектори кабинета врховног команданта су се сатојали из неколико одељења:

1. одељење:
  • Начелник кабинета Врховног команданта ЈНА
  • Помоћник начелника кабинета Врховног команданта ЈНА
  • Остали помоћници и службеници
2. одељење:
  • Главни шеф безбедности (ађутант) Врховног команданта ЈНА
  • Секретар главног шефа безбености (ађутанта) Врховног команданта ЈНА
3. одељење:
  • Одељење за безбедност Маршалата Југославије

Ађутанти врховног команданта[уреди | уреди извор]

Као врховни командант маршал Југославије је имао и свог личног пратиоца (ађутанта). Ађутант врховног команданта је био војно лице (генерал-мајор или контра адмирал) у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Радио је у Канцеларији врховног команданта Југословенске народне армије а задужења су му била: главни шеф безбености и заштите врховног команданта, координатор безбедносних служби СФРЈ. Ађутант је био директно подређен врховном команданту и начелнику кабинета. Од 1941. до 1943. године Тито је као генерални секретар пре увођења звања имао два лична пратиоца. Звање ађутант уведено је 1943. године.

Лични пратиоци[уреди | уреди извор]

Ађутанти[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Дуго после рата Тито се у скоро свим приликама појављивао у униформи. Једном приликом му је Владимир Дедијер то замерио, што је Тита разљутило те је одговорио да би био пресрећан када би Југославија имала 16 милиона интелектуалаца па онда не би морао да носи униформу. За разлику од њих сеоско становништво обожава униформу.[1]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tito čovek sa stilom, 25. 07. 2014., Приступљено 28. 07. 2014.

Литература[уреди | уреди извор]