Маршмелоу

Маршмелоу

Маршмелоу или пенасте бомбоне је кондиторски производ који се у савременом облику прави од шећера, воде и желатина, па је онда обликовано у мале цилиндричне комаде.

Маршмелоу је сунђерасте текстуре и слатког укуса. Mоже се пећи на ватри као тако звана ,, камперска посластица". Углавном је декоративна шарена посластица са лепим украсима. Може се служити на разне начине.

Историја

Реч „маршмелоу“ потиче од врсте биљке Althaea officinalis (бели слез), мочварног корова пореклом из делова Европе, Северне Африке и Азије који расте у мочварама и другим влажним подручјима. Стабљика и листови биљке су меснати, а њен бели цвет има пет латица. Није познато тачно када су бели слези изумљени, али њихова историја сеже чак до 2000. пре нове ере. За старе Египћане се каже да су први правили и користили корен биљке за смиривање кашља и болова у грлу и за зарастање рана. Први бели слези су се припремали кувањем комадића пулпе корена са медом док се не згусне. Након што се згусне, смеша се процеди, охлади, а затим користи по намени.

Без обзира да ли се користио за слаткише или лекове, производња је била ограничена на мале размере. Почетком и средином 19. века, слез је стигао до Француске, где су посластичари повећали традиционалну лековиту вредност биљке. Власници малих продавница посластичарница би мутили сок из корена слеза у пахуљасти калуп за бомбоне. Овај бомбон, назван Pâte de Guimauve, био је сунђерасто-мекани десерт направљен од мућења сушеног корена слеза са шећером, водом и беланцима. Продавао се у облику плочице. Сушење и припрема су трајали један до два дана пре него што је произведен коначни производ.