Пређи на садржај

Марш на Вашингтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Марш на Вашингтон
Део покрета за грађанска права
Поглед са Линколновог споменика према
Вашингтонском споменику.
Датум28. август 1963.; пре 61 године (1963-08-28)
Локација
Вашингтон, САД
Повод
Резултирало

Марш на Вашингтон за послове и слободу (обично познат као Марш на Вашингтон или Велики марш на Вашингтон) одржан је у Вашингтону 28. августа 1963. године.[1] Циљ марша био је залагање за грађанска и економска права Афроамериканаца. На маршу је наступило неколико популарних певачица, укључујући Махалију Џексон и Маријан Андерсон, а многи лидери покрета одржали су говоре. Најзначајнији говор одржао је последњи говорник, др Мартин Лутер Кинг Млађи, који је стајао испред Линколновог споменика, док је држао свој историјски говор „Имам сан“ у којем је позвао на крај легализованом расизму и расној сегрегацији.[2]

Марш су организовали Бајард Растин и А. Филип Рандолф, који су изградили савез организација за грађанска права, радничких и верских организација[3] које су се окупиле под заставом „радна места и слобода“.[4] Процене броја учесника варирале су од 200.000 до 300.000,[5] али најчешће цитирана процена је 250.000 људи.[6] Посматрачи су проценили да је 75–80% учесника марша били Афроамериканци.[7] Марш је био један од највећих политичких скупова за људска права у историји Сједињених Држава.[4] Волтер Ројтер, председник Уједињених аутомобилских радника, био је најинтелектуалнији и највише рангирани бели организатор марша.[8][9]

Марш се приписује усвајању Закона о грађанским правима из 1964. године.[10][11] Претходио је Покрету за право гласа у Селми, када је извештавање националних медија допринело усвајању Закона о правима гласа из 1965. године исте године.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „March on Washington”. History (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  2. ^ Suarez, Ray (2003-08-28). „The March on Washington Remembered”. PBS NewsHour. Public Broadcasting Service. Приступљено 2013-05-21. 
  3. ^ „March on Washington for Jobs & Freedom”. Veterans of the Civil Rights Movement. 
  4. ^ а б Bayard Rustin Papers (1963-08-28), March on Washington (Program), National Archives and Records Administration, Приступљено 2013-05-21 
  5. ^ „Civil Rights March on Washington, D.C.: Dr. Martin Luther King, Jr., President of the Southern Christian Leadership Conference, and Mathew Ahmann, Executive Director of the National Catholic Conference for Interracial Justice, in a Crowd”. World Digital Library. 28. 8. 1963. Приступљено 10. 2. 2013. 
  6. ^ Hansen, D. D. (2003). The Dream: Martin Luther King, Jr., and the Speech that Inspired a Nation. New York: Harper Collins. p. 177. [недостаје ISBN]
  7. ^ „50th Anniversary of the 1963 March on Washington for Jobs and Freedom Panel Discussion at the Black Archives of Mid-America”. The U.S. National Archives and Records Administration. 7. 8. 2013. Архивирано из оригинала (press release) 4. 10. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2017. 
  8. ^ Euchner, Charles (2010). Nobody Turn Me Around: A People's History of the 1963 March on Washington (на језику: енглески). Beacon Press. ISBN 978-0-8070-9552-2. 
  9. ^ „American Educator”. American Federation of Teachers (на језику: енглески). јесен 2013. стр. 35. Приступљено 2020-05-27. 
  10. ^ Dubrin, Doug. „The March on Washington and Its Impact”. www.pbs.org. Архивирано из оригинала 2013-01-09. г. Приступљено 2020-08-29. 
  11. ^ Jenkins, Alan (2013-08-28). „An important goal of the 1963 March on Washington remains unfulfilled”. The Hill (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-29. 
  12. ^ Weinstein, Allen (2002). The Story of America: Freedom and Crisis from Settlement to SuperpowerНеопходна слободна регистрација. DK Publishing, Inc. ISBN 978-0789489036. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марш_на_Вашингтон&oldid=30005958”