Марђан Сатрапи
Марђан Сатрапи | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Marjane Satrapi (перс. مرجان ساتراپی) |
Датум рођења | 22. новембар 1969. |
Место рођења | Рашт, Иран |
Уметнички рад | |
Поље | стрип, Књижевност |
Утицаји од | Арт Шпигелман |
Најважнија дела |
Марђан Сатрапи (фр. Marjane Satrapi; Рашт (Иран), 22. новембар 1969) је француска илустраторка, књижевница и редитељка иранског порекла.[1] Светску славу и бројне награде донео јој је Графички роман Персеполис, први ирански стрип у историји.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Марђан Сатрапи рођена је 1969. године у иранском граду Решту. Мајка јој је праунука персијског шаха из династије Кађар, који је владао од 1848. до 1896. године, [а], али образовање дугује родитељима, марксистима из средњег сталежа, који су охрабривали њену индивидуалност.[1] Одрасла је у Техерану, где је похађала француску школу. Године 1983. родитељи је шаљу у Беч, у жељи да је заштите од политичких превирања у земљи. Марђан у Бечу наставља школовање. Факултет ликовне уметности уписује у Ирану, а затим одлази у Француску, где наставља студије. Током студија почиње да ради као илустратор књига за децу.[3]
Марђан Сатрапи детаљно је описала своју биографију у графичком роману Персеполис,[4] који јој је донео светску славу и бројне награде. Ово дело је уједно и први ирански стрип у историји.[3]
Данас живи са супругом у Паризу. Бави се писањем графичких романа, књига за децу, сценарија, али и филмском режијом.[4]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Persepolis (comics) (2000), Paris: L'Association, ISBN 2-84414-058-0
- Persepolis v2, (2001), L'Association, ISBN 2-84414-079-3
- Persepolis v3, (2002), L'Association, ISBN 2-84414-104-8
- Persepolis v4, (2003), L'Association, ISBN 2-84414-137-4
- Sagesses et malices de la Perse (2001, with Lila Ibrahim-Ouali and Bahman Namwar-Motalg, Albin Michel, ISBN 2-226-11872-1)
- Les monstres n'aiment pas la lune (2001, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-282094-X)
- Ulysse au pays des fous (2001, with Jean-Pierre Duffour, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-210847-6)
- Ajdar (2002, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-211033-0)
- Broderies (2003, L'Association, ISBN 2-84414-095-5)
- Poulet aux prunes (2004), Paris: L'Association, ISBN 2-84414-159-5
- Le Soupir (2004, Bréal Jeunesse, ISBN 2-7495-0325-6)
Српска издања
[уреди | уреди извор]- Персеполис, 1. Београд: Фабрика књига. 2006. ISBN 86-7718-041-9.COBISS.SR 132851212
- Персеполис, 2. Београд: Фабрика књига. 2007. ISBN 978-86-7718-062-1.COBISS.SR 143390988
- Персеполис, 3. Београд: Фабрика књига. 2008. ISBN 978-86-7718-076-8.COBISS.SR 150439436
- Персеполис, 4. Београд: Фабрика књига. 2008. ISBN 978-86-7718-077-5.COBISS.SR 150440204
Филмска уметност
[уреди | уреди извор]Своје ангажовање на филму Марђан Сатрапи започела је анимираним филмом, адаптацијом графичког романа Персеполис. Енглеска верзија овог филма номинована је за Оскара за најбољи анимирани филм 2008. године.[5] Сатрапи је била прва жена која је номинована за ову награду. Међутим, на инсистирање иранске владе овај филм је уклоњен са Међународног филмског фестивала у Бангкоку.[6] Филм Персеполис остварио је велики успех, како код публике, тако и код критике. Био је у номинацији за Награду Сезар за најбољи филм 2008. године.[7]
Други филм марђан Сатрапи је адаптација њеног романа Poulet aux prunes (Пилетина са шљивама). Овај филм приказан је и на фестивалу Кустендорф 2012. године. Иначе. Марђан Сатрапи је била председница жирија Кустендорфа 2010 године.[8]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Година | Филм | Редитељ | Сценариста | Напомене |
---|---|---|---|---|
2007 | Персеполис | Да | Да | Заједно са Венсаном Паранауом (Vincent Paronnaud) Номинован - Оскар за најбољи анимирани филм Номинован - БАФТА за најбољи страни филм Номинован - БАФТА за најбољи анимирани филм Номинован - Златни глобус за најбољи филм на страном језику |
2011 | Пилетина са шљивама | Да | Да | Заједно са Венсаном Паранауом |
2012 | Gang of the Jotas | Да | Да | Такође и глумила у филму |
2014 | Гласови | Да | Не | |
2020 | Радиоактивна | Да | Не | Биографски филм о Марији Кири |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Како сама Марђан истиче, краљеви из династије Кађар имали су на стотине жена и на хиљаде деце, што значи да данас има читавих десет до петнаест хиљада принчева и принцеза из те лозе.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Tica, Tamara (14. 3. 2017). „Persepolis – revolucija, porodica, rokenrol”. Kultur!Kokoška. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Marđan Satrapi”. Knjizara.com. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ а б „Persepolis 3”. Knjizara.com. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ а б Galović, Marina (30. 12. 2018). „Žene u devetoj umetnosti”. iSerbia. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Persepolis (2007) NYT Critics' Pick”. The New York Times. 2008. Архивирано из оригинала 05. 12. 2007. г. Приступљено 6. 9. 2011.
- ^ „Highly Acclaimed 'Persepolis' Denounced by Iran”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019.
- ^ Palmer, Tim (2011). Brutal Intimacy: Analyzing Contemporary French Cinema, Wesleyan University Press, Middleton CT. ISBN 0-8195-6827-9.
- ^ „ТРИ ПИТАЊА АУТОРУ : МАРЂАН САТРАПИ”. Званична презентација. Кустендорф. Приступљено 30. 7. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Марђан Сатрапи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Đukanović, Zoran (15. 11. 2007). „"Persepolis" je delom knjiga o istoriji, delom pank Šeherezada”. VREME. BR 880. Приступљено 30. 7. 2019.
- „Satrapi: Sa Srbima se razumem čim se pogledamo”. Blic. 20. 1. 2012. Приступљено 30. 7. 2019.
- Janković, Zoran (25. 11. 2008). „Stranac kod kuće”. POPBOKS. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019.