Пређи на садржај

Марјан Смолуховски

С Википедије, слободне енциклопедије
Марјан Смолуховски
Датум рођења(1872-05-28)28. мај 1872.
Место рођењаБеч, Медлинг, Vorderbrühl
Место смртиКраков
Потпис

Марјан Смолуховски (пољски: Marian Smoluchowski; 28. мај 1872 — 5. септембар 1917) био је пољски физичар који је радио на територијама Аустроугарског царства. Био је пионир статистичке физике и дао је значајан допринос теорији Брауновог кретања и стохастичких процеса.[1]

Дипломирао је физику на Универзитету у Бечу 1895. године, пре него што је три године касније постао приват-доцент на Универзитету у Лавову. Године 1913. именован је за шефа Факултета експерименталне физике на Јагелонском универзитету у Кракову. Познат је по Смолуховској једначини, Ајнштајн-Смолуховској релацији и Фајнман-Смолуховској рачетки.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1872. године у породици више класе у Вордер-Брилу, близу Беча, од оца Вилхелма и мајке Теофиле (рођене Шчепановске).[2] Похађао је престижни Колегијум Терезијанум. Потом је студирао физику на Универзитету у Бечу (1890-1895).[3] Докторирао је 1895. године на основу своје дисертације под називом Акустичке студије еластичности меких материјала .[4] Међу његовим учитељима били су Франц С. Екснер и Јозеф Штефан . Лудвиг Болцман је био на позицији на Универзитету у Минхену током Смолуховских студија у Бечу, а Болцман се вратио у Беч 1894. године када је Смолуховски служио у аустријској војсци. Изгледа да нису имали директан контакт, иако Смолуховски рад прати традицију Болцманових идеја.

Након неколико година на другим универзитетима (Париз, Глазгов, Берлин), 1899. године Смолуховски се преселио у Лавов, где је добио место на Универзитету у Лавову. Био је председник Пољског друштва природњака „Коперник“ (1906–1907). [2]

У Краков се преселио 1913. године да би преузео катедру на Одељењу за експерименталну физику, наследивши Аугуста Витковског, који је одавно видео Смолуховског као свог наследника.[5] Када је наредне године почео Први светски рат, услови рада су постали необично тешки, јер је пространа и модерна зграда Физичког факултета, коју је Витковски саградио непосредно пре рата претворена у војну болницу. Могућност рада у тој згради била је један од разлога зашто је Смолуховски донео одлуку да се пресели у Краков. Сада је био приморан да ради у стану покојног професора Карола Олшевског. Током његових предавања из експерименталне физике, коришћење чак и најједноставније демонстрационе опреме било је практично немогуће.

Предавао је експерименталну физику; његови ученици су били Јозеф Патковски, Станислав Лориа и Вацлав Джјевулски.

Смолуховски је био члан Коперниковог друштва природних научника и Пољске академије наука и књижевности.

Смолуховски је умро у Кракову 1917. године, од последица епидемије дизентерије.

Посао

[уреди | уреди извор]

Смолуховски је спровео фундаментална истраживања кинетичке теорије материје. Године 1904. открио је флуктуације густине у гасној фази, док је 1908. године био први физичар који је феномен критичне опалесценције приписао великим флуктуацијама густине. Кроз истраживања је објаснио плаву боју неба као последицу расејања светлости у атмосфери.

Године 1906, убрзо након Алберта Ајнштајна, он је независно објаснио Брауново кретање.[6] Смолуховски је представио једначину, познату као Смолуховска једначина, која је постала основа за теорију стохастичких процеса. Описује временску еволуцију функције густине вероватноће за честицу која се креће у Брауновом кретању под утицајем спољашњих сила и дифузије. Субрахманијан Чандрасекар је то описао као „једно од најзначајнијих достигнућа у молекуларној физици“.[7]

У 1916. години је предложио једначину за дифузију у спољашњем потенцијалном пољу. Ова једначина носи његово име.[8]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Године 1901. оженио се Зофијом Баранјецком (1881-1959), ћерком професора Јагелонског универзитета Маријана Баранјецког.[5] Имали су двоје деце, Алдону Смолуховску (1902–84) и Романа Смолуховског (1910–96). Роман је постао познати физичар који је радио у Пољској, а након Другог светског рата се настанио у Сједињеним Државама ( Институт за напредне студије у Принстону).[9]

Његова непрофесионална интересовања укључивала су скијање, планинарење у Алпима и Татрама, сликање акварелом и свирање клавира.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Године 1901, је добио почасни докторат Универзитета у Глазгову. Додељена му је Хајтингерова награда Аустријске академије наука за његово теоријско објашњење Брауновог кретања у 1908. години.[10] Године 1913. био је предавач Волфскехл фондације у Гетингену[2], а у 1936. години је постхумно одликован Командорским крстом Ордена Полоније Реституте.[11]

Пољско физичко друштво је 1965. године установило Медаљу Маријана Смолуховског. То је међународна награда за значајна достигнућа у области физике као признање за Смолуховски допринос науци.[12]

Међународна астрономска унија је 1970. године један од кратера на Месецу назвала Смолуховски. [13]

Институт за физику Јагелонског универзитета носи име Смолуховског у његову част.[14]

Улице у неколико пољских градова носе име Смолуховског, укључујући Гдањск, Лублин, Малборк, Краков, Познањ и Вроцлав.[15]

Сенат Пољске је 2017. године усвојио посебну резолуцију поводом стогодишњице смрти Смолуховског којом је 2017. годину прогласио „Годином Марјана Смолуховског“.[5]

Физичар Анджеј Кајетан Врблевски је Смолуховског уврстио међу највеће пољске физичаре 20. века поред Марије Кири, Карола Олшевског, Јежија Пњевског и Маријана Даниша. [16]

Јан Гжанка је 2022. објавио књигу Заборављени физичарски геније: Мариан Смолуцховски. Књига је посвећена животу и научном раду Смолуховског.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Blanka Konopka (21. 2. 2022). „Why Is the Sky Blue? The Polish Scientist Who Found the Answer”. culture.pl. Приступљено 30. 4. 2023. 
  2. ^ а б в „Marian Smoluchowski”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Приступљено 6. 11. 2023. 
  3. ^ Józef Spałek. „Marian Smoluchowski – w setną rocznicę śmierci”. forumakademickie.pl (на језику: пољски). Приступљено 6. 11. 2023. 
  4. ^ „Marian Smoluchowski”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Приступљено 6. 11. 2023. 
  5. ^ а б в „100. rocznica śmierci Mariana Smoluchowskiego - genialnego polskiego fizyka”. prawo.pl (на језику: пољски). Приступљено 6. 11. 2023. 
  6. ^ Smoluchowski, M. (1906), „Zur kinetischen Theorie der Brownschen Molekularbewegung und der Suspensionen” (PDF), Annalen der Physik, 21 (14): 756—780, Bibcode:1906AnP...326..756V, doi:10.1002/andp.19063261405, Приступљено 2008-08-29 
  7. ^ M.S. Bartlett. „Recurrence Times”. nature.com. Приступљено 19. 12. 2024. 
  8. ^ Chandrasekhar, S. (1943). Stochastic problems in physics and astronomy. Reviews of modern physics, 15(1), 1.
  9. ^ „Roman Smoluchowski”. www.ias.edu. 
  10. ^ O'Connor, J J; Robertson, E F (новембар 2006). „Marian Smoluchowski”. School of Mathematics and Statistics University of St Andrews, Scotland. Приступљено 5. 11. 2023. 
  11. ^ „M.P. 1936 nr 263 poz. 464”. isap.sejm.gov.pl (на језику: пољски). Приступљено 5. 11. 2023. 
  12. ^ „Medal Mariana Smoluchowskiego”. ptf.net.pl. Архивирано из оригинала 20. 06. 2025. г. Приступљено 5. 11. 2023. 
  13. ^ „PDF Maps of The Moon”. planetarynames.wr.usgs.gov. Приступљено 5. 11. 2023. 
  14. ^ „Marian Smoluchowski Institute of Physics”. fais.uj.edu.pl. Приступљено 5. 11. 2023. 
  15. ^ „O Marianie Smoluchowskim – fizyku, taterniku i alpiniście - na konferencji w Senacie”. naukawpolsce.pl (на језику: пољски). 1. 7. 2017. Приступљено 6. 11. 2023. 
  16. ^ „Fizyka w Polsce wczoraj, dziś i jutro”. labfiz.uwb.edu.pl. Приступљено 5. 11. 2023. 
  17. ^ „Zapomniany Geniusz Fizyki. Rzecz o Marianie Smoluchowskim”. empik.com (на језику: пољски). Приступљено 5. 11. 2023. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марјан_Смолуховски&oldid=30535784”