Пређи на садржај

Масакр у Ахмићима

С Википедије, слободне енциклопедије
Мировне снаге УН прикупљају тијела из Ахмића
Срушена џамија у Ахмићима, април 1993.
Локација општине Витез, у оквиру које се налазе Ахмићи

Масакр у Ахмићима био је ратни злочин који су починили припадници 4. бојне војне полиције ХВО-а и јединица „Јокери“ против бошњачких цивила током бошњачко-хрватског сукоба 16. априла 1993. године године у селу Ахмићи, у општини Витез у Босни и Херцеговини. Погинуло је 116 људи.[1] Био је то највећи појединачни масакр током сукоба између Бошњака и босанских Хрвата.

Хашки трибунал пресудио је да су убиства у Ахмићима злочин против човјечности, а један од команданата ове акције Дарио Кордић осуђен је на 25 година затвора.[2] Масакр су откриле мировне снаге УН које се састоје од британских трупа и пуковника Боба Стјуарта.[3][4][5]

Напад

[уреди | уреди извор]

У петак, 16. априла у 05.30 ујутро, дошло је до истовремених сукоба између ХВО-а и Армије БиХ у насељима Витез, Стари Витез, Ахмићи, Надиоци, Шантићи, Пирићи, Новаци, Путиш и Доња Вечериска. Тог јутра возила ХВО-а блокирала су главне путеве, а напад на Ахмиће почео је са три стране како би се становништво које је бјежало усмјерило на југ, гдје су војници чекали и пуцали на људе.[6] Мање групе од око 5-10 војника ишле су од куће до куће, палећи их, а мјештане убијајући или тјерајући.[6] На крају, Ахмићи су тешко уништени. Убијено је 116 особа, од којих 32 жене и 11 деце млађе од 18 година. Две локалне џамије уништене су експлозивом.[6] Према подацима Центра за људска права у Зеници, од 200 бошњачких кућа, 180 је спаљено.[6]

Починиоци су били припадници сљедећих јединица: Антитерористичка бојна Војне полиције ХВО-а "Јокери", Витешка бригада ХВО-а, Витези и бригада "Никола Шубић Зрински" .

Суђења

[уреди | уреди извор]

Након трагичних догађаја, хрватски политички врх је покушао да заташка цијели случај или да окриви другу страну у рату у Босни. Дарио Кордић и Тихомир Блашкић негирали су да је ХВО имао икакве везе са Ахмићима. Бивши хрватски предсједник Стјепан Месић открио је бројне документе и аудио записе о плану Фрање Туђмана да нападне одређене локације у Босни и Херцеговини против Бошњака.[7][8]

Током суђења у Хагу саслушане су изјаве неколико сведока. Свједок Б је у почетном, отвореном дијелу исказа рекао да је 16. априла 1993. дошао у своју кућу. Ушао је војник и извео свједоковог брата на балкон, одакле су се затим чула три-четири пуцња.

...Тај војник је затим извео на балкон мене и мајку и наредио нам да скочимо, - наставио је свједок, напомињући да су војници око његове куће били у маскирним униформама, један је имао црну мараму око главе, а један други је био намазан полицу....[9]

Свједокиња Д је рекла да је између првог оружаног инцидента у Ахмићима у октобру 1992. године и напада 16. априла 1993. године, односи између Хрвата и Бошњака у Ахмићима су се погоршали.

...Инциденти су били готово свакодневни, они (Хрвати) су нас вријеђали и провоцирали, - устврдила је, напомињући како су прије тог раздобља међунационални односи били добри.[9]

6. септембра 2000. на конференцији за новинаре ПУ Задар, портпарол Иван Билић је званично потврдио да су Анте Слишковић, бивши начелник СИС-а у Кисељаку, и Томислав Влајић, Слишковићев помоћник, ухапшени у понедјељак увече на територији Републике Хрватске. Обојица су хрватски држављани, а њихова имена се везују за злочине у Ахмићима. Премијер Ивица Рачан оцијенио је да хапшењем двојице осумњичених за ратне злочине у Ахмићима хрватска држава доказује да у њој више ниједан злочинац неће моћи мирно и слободно живјети.[10]

Међународни кривични суд за бившу Југославију осудио је Кордића на 25 година затвора, а догађаје је дефинисао као краткорочни међународни сукоб између Хрватске и Босне и Херцеговине.[11] Пресуда Међународног суда правде била је следећа:[2]

...Прије јануара 1993. АБиХ и ХВО су имали заједничку војну контролу над Лашванском долином у средишњој Босни. Међутим, снаге АБиХ су углавном биле смјештене како би конфротирали снаге босанских Срба које су, потпомогнуте ЈНА, извршавале своју властиту офанзиву у Босни и Херцеговини те су напредовали до подручја сјеверозападно од Травника с једне стране те до сјевероистока од Кисељака с друге. Потом, у јануару и априлу 1993. године, ХВО је покренула низ напада како би осигурала Лашванску долину. Низ је почео у јануару нападом на Бусовачу те је потом настављен 16. априла општим нападом у Лашванској долини који је кулминирао масакром у селу Ахмићи када је убијено преко 100 Бошњака, укључујући многе жене и дјецу...

Зоран, Мирјан и Влатко Купрешкић неправедно су осуђени на затворске казне од 6 до 10 година због наводног учешћа у нападу, али тек правоснажном пресудом 2001. су ослобођени свих оптужби, након више од 4 године невино проведених у притвору. Драго Јосиповић добио је 12 година затвора, а Владимир Шантић 18 година.[12] Драган Папић је ослобођен оптужби.[13]

Пашко Љубичић

[уреди | уреди извор]

У суђењу које је трајало од 2006. до 2008. године, Судско вијеће Суда Босне и Херцеговине донијело је 29. априла 2008. првостепеном пресудом, којом је оптужени Пашко Љубичић оглашен кривим за злочин против човјечности против цивилног становништва на подручју средње Босне у периоду од јануара до маја 1993. године. и осуђен је на 10 година затвора.[14] Љубичић је био у притвору у Босни и Херцеговини од 22. септембра 2006. године.[15]

Јосиповићево извињење

[уреди | уреди извор]

15. априла 2010. новоизабрани предсједник Хрватске Иво Јосиповић, у пратњи надбискупа врхбосанског кардинала Винка Пуљића и поглавара Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, реис-ул-улеме Мустафе Церића, поклонио се бошњачким жртвама хрватских злочина у Ахмићима, а затим и хрватским жртвама бошњачких злочина у Крижанчеву Селу. У Ахмићима је предсједник Републике Хрватске положио вијенац са натписом Невиним жртвама.[16] Догађај су пропратили свјетски медији. Јосиповић је новинарима рекао:

..Сви смо се овдје ујединили у жељи да се ода почаст жртвама, да се сјетимо жртава и кажемо никад више...овдје су народи јако пуно пропатили и заслужују бољу будућност...[17][18][19]

Реис Церић је рекао како се личним примјером постиже пуно више него ријечима:

...Ово је данас један од тих дана у БиХ, када смо се особним примјером заузели за повјерење и враћање повјерења међу људе, а окупили смо се на позив предсједника Јосиповића...

Притом је подсјетио колико су Ахмићи и Крижанчево Село болни за Бошњаке и Хрвате.

...Желимо на овај начин затворити једну ружну страницу у нашим односима и отворити нову“.[20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Aida Cerkez-Robinson (15 April 2010) Croatian president honors war victims in Bosnia, The Guardian
  2. ^ а б „ICTY: Kordić and Čerkez verdict” (PDF). ICTY. 26. 2. 2001. Приступљено 25. 4. 2010. 
  3. ^ Colin McInnes, Nicholas J. Wheeler. „Dimensions of Western military intervention”. 
  4. ^ Welsh, Paul (14. augusta 1999). „Return to the land he never really left”. London: independent.co.uk. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Charles R. Shrader. „The Muslim-Croat civil war in Central Bosnia: a military history, 1992-1994”. 
  6. ^ а б в г „ICTY: Blaškić verdict” (PDF). 
  7. ^ Sherwell, Philip; Petric, Alina (18. 6. 2000). „Tudjman tapes reveal plans to divide Bosnia and hide war crimes”. London: Telegraph.co.uk. Приступљено 23. 4. 2010. 
  8. ^ Lashmar, Paul; Bruce, Cabell; Cookson, John (1. 11. 2000). „Secret recordings link dead dictator to Bosnia crimes”. London: Independent News. Архивирано из оригинала 15. 2. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2010. 
  9. ^ а б SUDSKI PROCESI U DEN HAAGU Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine, HRT, 27-08-1998
  10. ^ UHIĆENI ANTE SLIŠKOVIĆ I TOMO VLAJIĆ POVEZANI SA ZLOČINIMA U AHMIĆIMA Архивирано 2014-10-25 на сајту Wayback Machine, HRT, 06-09-2000
  11. ^ „HRW: Conflict between Bosnia and Herzegovina and Croatia”. Архивирано из оригинала 7. 1. 2019. г. Приступљено 25. 4. 2010. , Human Rights Watch
  12. ^ „3 Croats Cleared; First Time War Crimes Rulings Are Reversed”. New York Times. 24. 10. 2001. Приступљено 21. 8. 2010. 
  13. ^ Suzanne Daley (24. 10. 2001). „War Crimes Court Convicts 5 Bosnian Croats in '93 Massacre”. New York Times. Приступљено 21. 8. 2010. 
  14. ^ Zločin u Ahmićima Suđenje Paški Ljubičiću[мртва веза]
  15. ^ „Izvještaj sa suđenja Pašku Ljubičiću X-KRO/06/241 Sud Bosne i Hercegovine”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 12. 2012. 
  16. ^ Ivo Josipović u Ahmićima: Nikad više![мртва веза] Dalje. 2010-04-15. Preuzeto 2010-08-21.
  17. ^ Jutarnji list; Josipović će se u Ahmićima ispričati za zločine Hrvata u BiH, 13-04-2010.
  18. ^ Slobodna Dalmacija; Josipović se poklonio žrtvama Ahmića i Križančeva sela, 15-04-2010
  19. ^ Croatian president apologizes to Bosnia for role in war, Deutsche Welle, 14-04-2010. Preuzeto 2010-04-25.
  20. ^ Josipović u Ahmićima: Ovo se ne smije ponoviti..., Dnevnik.hr, 15-04-2010. Preuzeto 2010-04-25.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масакр_у_Ахмићима&oldid=29111026”