Масакр у Гудовцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Есхумирана тела жртава масакра у Гудовцу од стране немачких војника 30. априла 1941.

Усташки покољ у Гудовцу је назив за масовно убиство Срба и Јевреја на подручју НДХ. Убијено је 196 особа[1] , Срба, из села Гудовац и околних села: Пргомеља, Тука, Болча, Станица, Клокочевца, Старих Плавница и Великог Коренова. Масакр је споведен као одмазда за убиство два хрватска војника које су учиниле непознате особе. Овај масакр је био први масован злочин после доласка усташа на власт[2] и починила га је група под директном командом Вјекослава Лубурића.[3]

Позадина[уреди]

6. априла 1941. Немачка и Италија заједно са својим савезницима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају Краљевину Југославију, која је капитулирала већ после неколико дана. Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу. За поглавника је проглашен Анте Павелић.[4]

Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад СПЦ и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.[5] Процењује се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по мери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.[тражи се извор]

Гудовац је село удаљено свега 6 км од Бјеловара. До Другог светског рата Гудовац је имао 330 домаћинстава. Једна трећина су били Срби, а две трећине Хрвати. Имали су коректне комшијске односе, све до формирања НДХ и доласка усташа. Православна црква св. Апостола Петра и Павла, била је саграђена још 1720. године.[6][7]

У Гудовцу је живео Мартин Чикош, секретар ХСС, велики усташа, и близак сарадник Миле Будака. Мартин Чикош је такође био функционер Сељачке заштите, која је првих дана окупације Краљевине Југославије била под његовом командом, и извршавала његове наредбе. Поред Мартина Чикоша, у Пргомељу је био и усташки повереник Мирко Павлечић, а у Бјеловару Јосип Верханц, усташки главешина. Мијо Ханс је такође био усташама близак сарадник, а касније и функционер.[8]

Они су били планирали све акције против Срба на подручју Бјеловара. [7]

Злочин[уреди]

Имена злочинаца[уреди]

  • Мартин Чикош
  1. Мирко Павлечић
  2. Мијо Ханс
  3. Јосип Верханц
  4. Јулиј Маканац, градоначелник Бјеловара
  5. Чукман, шеф полиције у Бјеловару

[7] [9]

Имена жртава[уреди]

Према списку Миладина В. Вујановића, у Гудовцу 28. априла убијени су следеће особе[9]:

  1. Бранко Анага
  2. Душан Велемир
  3. Марко Анага
  4. Гајо Влајнић,
  5. Милутин Анага
  6. Стеван Вучковић
  7. Душан Бартоловић
  8. Томо Вујновић
  9. Стеван Баусола
  10. Никола Вујчетић
  11. Божо Бјелић
  12. Миле Вукелић
  13. Васо Бојчета
  14. Ђуро Вуковић
  15. Петар Бојчета
  16. Стезан Вуксан
  17. Емил Бота
  18. Стеван Вуксан
  19. Јован Бота
  20. Јандрија Гачеша
  21. Миливој Бота
  22. Ђуро Грубачевић
  23. Милош Бота
  24. Михаило Грујић
  25. Петар Бота
  26. Никола Гвозденчевић
  27. Пантелија Бошњаковић
  28. Петар Гвозденчевић
  29. Бранко Брзин свешт.
  30. Јован Даничић
  31. Илија Брујић
  32. Љубомир Даничић
  33. Божо Бугариновић
  34. Петар Даничић
  35. Ђуро Бугариновић
  36. Мирко Дерета
  37. Бранко Булић
  38. Емил Деспинић
  39. Милан Булић
  40. Петар Деспинић
  41. Васо Деспотовић
  42. Никола Кодић
  43. Емил Деспотовић
  44. Пајо Кодић
  45. Бошко Дешић
  46. Стеван Кодић
  47. Душан Дешић
  48. Стеван Кодић
  49. Никола Добричевић
  50. Васо Коноплић
  51. Стеван Добричић
  52. Стеван Коноплић
  53. Емил Докић
  54. Петар Косић
  55. Јован Докић
  56. Петар Косић
  57. Никола Докић
  58. Гвозден Ковач
  59. Стеван Драгашевић
  60. Озрен Ковач
  61. Душан Дробић
  62. Андрија Латиновић
  63. Душан Ђаковић
  64. Андрија Латиновић
  65. Никола Ђурђевић
  66. Стеван Ленајић
  67. Никола Ђурђевић
  68. Никола Мадашевић
  69. Живко Житић
  70. Ђуро Маргетић
  71. Јован Житић
  72. Емил Маргетић
  73. Никола Житић
  74. Стеван Маргетић
  75. Петар Зрнић
  76. Гојко Мијакић
  77. Милош Ивановић
  78. Никола Мијакић
  79. Новица Ивановић
  80. Јован Миљуш
  81. Петар Ивановић
  82. Јован Миљуш
  83. Стеван Ивановић, учитељ
  84. Ђуро Мисирача „Ђаја“
  85. Петар Ивановић
  86. Милутин Мисирача „Ђаја“
  87. Васо Јакић
  88. Милан Мисирача
  89. Јандрија Јакић
  90. Никола Мородолац
  91. Милан Јакић
  92. Ђуро Обрановић
  93. Стеван Јакић
  94. Јован Обрановић
  95. Васо Јанић
  96. Марко Обрановић
  97. Ђуро Јанковић
  98. Милан Обрановић
  99. Илија Јарић
  100. Пајо Обрановић
  101. Божо Јарић
  102. Емил Обрановић
  103. Никола Јарић
  104. Божо Павловић
  105. Јован Јаничић
  106. Милан Павловић
  107. Никола Јелић
  108. Младен Павловић
  109. Петар Јелић
  110. Никола Павловић
  111. Стеван Јелић
  112. Пантелија Павловић
  113. Стеван Јовичевић
  114. Милан Пожежанац
  115. Ђуро Кодић
  116. Никола Пожежанац
  117. Емил Кодић
  118. Дамјан Поповић
  119. Милан Кодић
  120. Ђуро Поповић
  121. Милош Кодић
  122. Саво Поповић
  123. Милутин Кодић
  124. Милан Пеханек, Чех
  125. Никола Кодић
  126. Ђуро Предојевић
  127. Бранко Предојевић
  128. Душан Предраговић
  129. Емил Предраговић
  130. Илија Предраговић
  131. Петар Предраговић
  132. Радован Предраговић
  133. Стеван Предраговић
  134. Стеван Предраговић
  135. Чедо Пруговац
  136. Бранко Радешевић
  137. Стеван Радељевић
  138. Цвијо Радивојша
  139. Милан Радотић
  140. Стеван Радотић
  141. Милан Радовановић
  142. Милош Радујковић
  143. Васо Рајић
  144. Гајо Рајић
  145. Јован Рашета
  146. Милан Рајић
  147. Петар Саболић
  148. Стеван Саболић
  149. Емил Савић
  150. Бошко Секулић
  151. Милош Секулић
  152. Петар Секулић
  153. Стојан Секулић
  154. Ђуро Селаковић
  155. Игњатије Сењан
  156. Буде Скакавац
  157. Јован Сладојевић
  158. Драган Срдић
  159. Емил Станчић
  160. Милош Станчић
  161. Владимир Стијепић
  162. Милош Стијепић
  163. Никола Стијепић
  164. Саво Стрика
  165. Васо Тодоровић
  166. Бранко Тољевић
  167. Петар Тољевић
  168. Стеван Тољевић
  169. Ђуро Томић
  170. Васо Томић
  171. Срђан Томић
  172. Стеван Томић
  173. Стеван Томић
  174. Јован Томић
  175. Лука Хинић
  176. Милан Хинић
  177. Петар Цигановић
  178. Васо Цвијетић
  179. Никола Цвијетић
  180. Васо Чачуга
  181. Дане Чуић
  182. Душан Чуић
  183. Миле Чујић
  184. Милан Чурчија
  185. Миле Чурчић
  186. Јован Шајновић
  187. Никола Шајновић
  188. Стеван Шајновић
  189. Лука Шакић
  190. Бошко Шиљак
  191. Милорад Шиљак, богослов
  192. Томо Шиљак, лугар
  193. Милош Шиљак, звонар
  194. Љубан Швагоња

Извршење злочина[уреди]

27. априла 1941. у Гудовцу касно увече Сељачка заштита је ухаписила и стрељала 10 људи. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручју Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница (Копривница), затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту, и острво Паг.[7]

Да би следећи дан 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени српски цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и побијени. Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42х2 метра.[7][9]

Према једној белешци Зигфрида Кашеа од 30. априла, претходног дана министар спољних послова НДХ Младен Лорковић да су у близини Бјеловара Срби убили 11 Хрвата и да су усташе за одмазду смакнуле 192 Србина у суседном селу Гудовцу. Након масакра, заповедник оближње немачке војне јединице наредио је хапшење око 40 особа. Власти НДХ су, међутим, протестовале да је то њихова унутрашња ствар и да то спада у њихову надлежност, па су ухапшене особе су пуштене на слободу.[10]

"Два дана наком геноцида из Бјеловара у Гудовац је дошла њемачка комисија, која је дала налог да се сви лешеви ископају (ексхумирају) и фотографишу. Фотографисао их је њемачки војни љекар др Циглер. Том приликом набројано је 187 лешева. Констатовао је да су сви имали смртоносне озљеде од метака и ножева, да су неки живи закопани. Нијемци су нека лица саслушали, похапсили заштитаре, отјерали их у Бјеловар ..."[11]. Записник ове комисије се налази међу документима Рајха под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).[12]. Приликом ексхумације је из масовне гробнице извађен један преживели Србин, Деспић из села Клокочевац[1].

Споменик[уреди]

На месту где су убијени Срби у Гудовцу априла 1941. направљен је тек 1955 споменик „Пред стрељање“ („Гудовчан“), дело вајара Војина Бакића. Споменик је миниран 1992. године од стране чланова екстремних хрватских удруга и странака. „Гудовчан“ је поново подигнут 2010. године.[13][14]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Željko Karaula: Jedan dokument o zločinu u Gudovcu 28. travnja 1941. za vrijeme NDH
  2. ^ Goldstein 2007, стр. 22.
  3. ^ Goldstein 2007, стр. 24.
  4. ^ Tomasevich 2002, стр. 52-53.
  5. ^ Tomasevich 2002, стр. 537.
  6. ^ Јадовно: Урушио се стари храм у Гудовцу, приступ 10.4.2013, Приступљено 20. 4. 2013.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Загорци освећују жртве Гудовца, приступ 10.4.2013 Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 20. 4. 2013.
  8. ^ Tesla&Jurlina 1980, стр. 90.
  9. 9,0 9,1 9,2 Први усташки покољ у Гудовцу 1941, приступ 10.4.2013, Приступљено 20. 4. 2013.
  10. ^ Tomasevich 2002, стр. 398.
  11. ^ Bulajić 1988, стр. 257.
  12. ^ Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 48
  13. ^ Korana Sutlić: KAKO JE 1992. UNIŠTEN BAKIĆEV SPOMENIK. Jutarnji list 31.01.2016
  14. ^ Klara Glavač: Rušili su mu spomenike jer podsjećaju na Srbe i partizane, 19. decembra 2018. Express.hr

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]