Масакр у Души
| Масакр у Души | |
|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |
  Душа Душа на карти Босне и Херцеговине | |
| Место | Душа, Горњи Вакуф, Босна и Херцеговина |
| Датум | 18. јануар 1993. |
| Мета | Бошњаци |
| Тип напада | Напад минобацачима |
| Убијено | 7 |
| Починиоци | Хрватско вијеће одбране |
Масакр у Души односе се на гранатирање села Душа, Горњи Вакуф, од стране Хрватског вијећа одбране 18. јануара 1993. године, у којем је убијено 7 бошњачких муслиманских цивила. Муслиманске куће су спаљене након што је ХВО преузео контролу над селом.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Горњи Вакуф је град јужно од Лашванске долине, са популацијом од око 10.000 Хрвата и 14.000 муслимана. Дана 11. јануара 1993. године, одиграли су се први сукоби између Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ). Постоје супротстављени извјештаји о томе како су борбе почеле и шта их је изазвало: бомба постављена у хотел у муслиманском власништву који је коришћен као штаб или тотални напад снага АРБиХ на положаје ХВО.
Дана 16. јануара 1993. године, ХВО је захтјевао да АРБиХ у Горњем Вакуфу потчини своје трупе ХВО-у, што је одбијено. Дана 18. јануара, ХВО је напао положаје АРБиХ у Горњем Вакуфу.[2][3]
Напад на Душу
[уреди | уреди извор]Дана 18. јануара, ХВО је напао АРБиХ у селу Душа, Горњи Вакуф. Цивили, укључујући старије особе, жене и децу, склонили су се у кућу Енвера Шљиве током борби. Током напада, артиљерија ХВО је испалила неколико граната из оближњег села, од којих је једна погодила кућу Енвера Швиље и убила 7 цивила, укључујући троје дјеце, три жене и једног старијег мушкарца који је преминуо од посљедица задобијених рана. Гранатирање је оштетило многе муслиманске куће.[4]
Након предаје АРБиХ, жене, дјеца, старији и хендикепирани људи послати су у оближње село Палоч, гдје је љекар прегледао рањенике, а тешко повређене послао у болницу у Бугојну. Остали су остали у Палочу неколико дана док их УНПРОФОР није премјестио. Нема доказа о условима притвора у Палочу. Након преузимања села, војници ХВО-а запалили су непознат број кућа.[5] Муслимански мушкарци из Душе пребачени су из Палоча у Трновачу и заточени у фабрици намјештаја. Двије недјеље касније размијењени су за заробљенике које је заробила АРБиХ.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prosecutor v. Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić - Judgement Summary” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 29. 5. 2013. стр. 2.
- ^ „Prosecutor v. Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić - Judgement Summary” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 29. 5. 2013. стр. 2."Prosecutor v. Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić - Judgement Summary" (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 29 May 2013. p. 2.
- ^ „ICTY: Kordić and Čerkez verdict - IV. Attacks on towns and villages: killings - 2. The Conflict in Gornji Vakuf” (PDF). стр. 179—181. Приступљено 23. 11. 2015.
- ^ „ICTY: Prosecutor v. Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić - Judgement - Volume 2 of 6” (PDF). стр. 90—93.
- ^ а б „ICTY: Prosecutor v. Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić - Judgement - Volume 2 of 6” (PDF). стр. 101—03, 115.
