Масакр у Кравици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Масакром у Кравици (1944).
Кравица на мапи Републике Српске
Кравица
Кравица

Масакр у Кравици је назив за масовно убиство становника српског села Кравица надомак Братунца.[1]

Позадина[уреди]

Почетком 1990-их село је бројало око 350 житеља. Кравица са околином је током Другог светског рата десеткована од стране муслимана, и преко 500 људи је убијено. Због тога је ово село од Другог светског рата било познато по томе да ту „муслиманска нога није крочила“. Током лета 1992. Босански Срби и Муслимани су се борили у области Кравице и Јежестица. Борбе су се интезивирале децембра 1992. и почетком јануара 1993, када су Муслимани напали Србе углавном у правцу Кравице и Јежестице. Ујутро 7. јануара 1993. на православни Божић, Муслимани су напали Кравицу, Јежестицу и Шиљковиће. Детаље напада су испланирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић.[2]

Масакр на Божић 7. јануара 1993.[уреди]

Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца,[1][3] када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000[тражи се извор од 10. 2013.] војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража.[2] Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи[3] (по неким подацима 46[1]), док је неколико села спаљено до темеља [4] Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.[1]

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78,[5] Ристо Поповић 73,[5] а најстарија жртва Мара Божић је имала 84[5] године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу [6].

Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.[тражи се извор од 11. 2015.]

У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.[тражи се извор од 11. 2015.]

Председник Србије, Борис Тадић је 2006. године присуствовао помену кравичким жртвама.[тражи се извор од 11. 2015.]

Страдање и прогон Срба
У Османском царству
Сеча кнезова
У Аустроугарској
Логори
Добој
У Независној Држави Хрватској
Усташе · Католичка црква и усташе
Логори
Вила Лубурић · Даница · Ливно
Доња Градина · Ђаково
Госпић · Јадовно · Јасеновац
Јастребарско · Керестинец · Крушчица
Лепоглава · Лобор · Паг
Сајмиште · Стара Градишка
Ступачиново · Тења · Цапраг
Усташе
Анте Павелић · Миле Будак
Мирослав Филиповић · Петар Брзица
Оружје за масовно убијање:
Србосјек · Србомлат
Мађарска окупација Бачке и Барање
Рација у јужној Бачкој
Ратови током распада Југославије
Хрватска
Западна Славонија · Корански мост
Карловац · Госпић · Загреб
Паулин Двор · Церна · Медачки џеп
Бљесак · Олуја · Вариводе
Босна и Херцеговина
Башчаршија · Сијековац · Брадина
Чемерно · Бањалука · Бјеловац
Силос · Челебићи · Кравица
Косово и Метохија
Пећ · Липљан · Радоњићко језеро
Лапушник · Старо Грацко · Гњилане
Ораховац · Трговина органима · Подујево
Гораждевац · Мартовски погром

Суђење[уреди]

Детаље напада на Кравицу су планирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић [6]. Напад су извеле јединице армије Босне и Херцеговине са подручја Сребренице и околних села.

До сада је за учествовање у овом масакру суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је тужилаштво сматрало да за то нема основа јер су у Кравици погинули углавном војници а не цивили. Насер Орић је био командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу. Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима. Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.[тражи се извор од 11. 2015.]

Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима српске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Судско веће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката али на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима .[7] Судско веће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спречити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица [8] Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.[тражи се извор од 11. 2015.]

Ко на Божић у Кравицу дође?[уреди]

Приликом масакра над Србима у Кравици, један од припадника јединице Насера Орића по имену Ризо, који је учествовао у масакру над Србима, је написао пјесму о томе, где се на најподмуклији начин вређају српске жртве. Иначе ова песма је веома популарна код сребреничких муслимана, па се може чути јавно на весељима и свадбама. [9]

Документација злочина[уреди]

Између маја 1992. и јануара 1994, 192[10] српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1300 сељана, а много више је побјегло.[1] Мапа уништених села може се видјети овдје. Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео-касете које су приказивале одсјечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева.[1]

Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у вријеме када се десио.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Fool's Crusade - Yugoslavia, NATO and Western Delusions, Diana Johnstone, Monthly Review Press, New York. 2002. ISBN 978-1-58367-084-2.
  2. 2,0 2,1 ICTY (2006). стр. 231-233.
  3. 3,0 3,1 Тадић: Свет мора да зна за српску патњу, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. Српска села око Сребренице петнаест година касније, Приступљено 9. 4. 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 Конгрес српског уједињења: Жртве у 1993. години[мртва веза]
  6. 6,0 6,1 Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 663, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 671, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 684, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. Ко на Божић у Кравицу дође?, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 1. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]