Масакр у Кравици
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (о уклањању шаблона обавештења) |
Масакр у Кравици је назив за масовно убиство становника српског села Кравица надомак Братунца.[1]
Садржај
Позадина[уреди]
Почетком 1990-их село је бројало око 350 житеља. Кравица са околином је током Другог светског рата десеткована од стране муслимана, и преко 500 људи је убијено. Због тога је ово село од Другог светског рата било познато по томе да ту „муслиманска нога није крочила“. Током лета 1992. Босански Срби и Муслимани су се борили у области Кравице и Јежестица. Борбе су се интезивирале децембра 1992. и почетком јануара 1993, када су Муслимани напали Србе углавном у правцу Кравице и Јежестице. Ујутро 7. јануара 1993. на православни Божић, Муслимани су напали Кравицу, Јежестицу и Шиљковиће. Детаље напада су испланирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић.[2]
Масакр на Божић 7. јануара 1993.[уреди]
Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца,[1][3] када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000[тражи се извор] војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража.[2] Током напада снага Насера Орића у борби, штитећи одступницу око 1.000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи[3] (по неким подацима 46[1]), док је неколико села спаљено до темеља [4] Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.[1]
Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78,[5] Ристо Поповић 73,[5] а најстарија жртва Мара Божић је имала 84[5] године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу [6].
Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.[тражи се извор]
У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.[тражи се извор]
Председник Србије, Борис Тадић је 2006. године присуствовао помену кравичким жртвама.[тражи се извор]
Суђење[уреди]
Детаље напада на Кравицу су планирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић [6]. Напад су извеле јединице армије Босне и Херцеговине са подручја Сребренице и околних села.
До сада је за учествовање у овом масакру суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је тужилаштво сматрало да за то нема основа јер су у Кравици погинули углавном војници, а не цивили. Насер Орић је био командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу. Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима. Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.[тражи се извор]
Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима српске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Судско веће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици, али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи, уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката, међутим на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима.[7] Судско веће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спречити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица.[8] Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.[тражи се извор]
Ко на Божић у Кравицу дође?[уреди]
Приликом масакра над Србима у Кравици, један од припадника јединице Насера Орића по имену Ризо, који је учествовао у масакру над Србима, је написао пјесму о томе, где се на најподмуклији начин вређају српске жртве. Иначе ова песма је веома популарна код сребреничких муслимана, па се може чути јавно на весељима и свадбама.[9]
Документација злочина[уреди]
Између маја 1992. и јануара 1994, 192[10] српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1.300 мештана, а много више је побјегло.[1] Мапа уништених села може се видјети овдје. Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео-касете које су приказивале одсјечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева.[1]
Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у вријеме када се десио.[1]
Види још[уреди]
- Масакр у Кравици (1944)
- Напад на Вишњицу
- Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.
- Братунац
- Насер Орић
- Масакр у Сребреници
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Fool's Crusade — Yugoslavia, NATO and Western Delusions, Diana Johnstone, Monthly Review Press, New York. 2002. ISBN 978-1-58367-084-2.
- ↑ 2,0 2,1 ICTY 2006, стр. 231–233.
- ↑ 3,0 3,1 Тадић: Свет мора да зна за српску патњу, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Српска села око Сребренице петнаест година касније Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 28, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 9. 4. 2013.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „Конгрес српског уједињења: Жртве у 1993. години”. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2008. Приступљено 22. 02. 2008.
- ↑ 6,0 6,1 Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 663, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 671, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 684, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Ко на Божић у Кравицу дође?, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 1. 4. 2013.
Литература[уреди]
- ICTY (2006). PROSECUTOR v. NASER ORIĆ — JUDGEMENT (PDF).
- Johnstone, Diana (2002). Fool's Crusade — Yugoslavia, NATO and Western Delusions. New York: Monthly Review Press. ISBN 978-1-58367-084-2.
Спољашње везе[уреди]
- Историјски пројекат Сребреница (на језику: српски)
- Пројекат Растко: Тихомир Бурзановић: Смисао истребљивања Срба у Херцеговини на крсну славу — прије педесет година и данас (на језику: српски)
- Институт за истраживање српских страдања у XX веку: Српска згаришта: Кравица (на језику: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: Парастос убијеним Србима у Кравици 05.01.2011. (на језику: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: Парастос убијеним Србима у Кравици 05.01.2011. (на језику: српски)
- Историјски пројекат Сребреница (на језику: енглески) (на језику: српски)
- Досије Сребреница — Институт за истраживање српских страдања у XX веку (на језику: српски)
- Фото и видео записи страдања Срба у Сребреници
- Пројекат Растко: Јагње Божије и Звијер из бездана (Ко на Божић у Кравицу дође?) (на језику: српски)
- Мапа нападнутих српских села у околини Сребренице
- „Новости” откриле скривани извештај о масакру 1.000 Срба („Вечерње новости”, 14. октобар 2018)
