Масакр у Крижанчеву Селу
| Масакр у Крижанчеву Селу | |
|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |
 | |
| Место | Крижанчево Село, Босна и Херцеговина |
| Датум | 22. децембар 1993. |
| Мета | Хрвати |
| Тип напада | Масовно убиство |
| Убијено | 14-74 |
| Починиоци | Армија Републике Босне и Херцеговине |
Масакр у Крижанчевом Селу догодио се у Крижанчевом Селу, засеоку у Лашванској долини у средњој Босни, гдје је најмање 14 хрватских војника и цивила убијено током напада Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) на положаје Хрватског вијећа одбране (ХВО) 22. децембра 1993. године.[1]
Напад на Крижанчево село
[уреди | уреди извор]Током цијеле 1993. године, регија средње Босне био је уплетен у бошњачко-хрватски рат. У децембру 1993. године, уочи божићно-новогодишњег примирја између АРБиХ и ХВО-а, АРБиХ је покренула неколико координисаних напада на ХВО у подручју Витеза. Дана 22. децембра, 325. брдска бригада АРБиХ заузела је Крижанчево Село, село које се налази у близини града Витеза, које је држао ХВО,[2][3] и оближње засеоке Шафрадин и Дубравице. Након заузимања села, убијено је најмање 12 ратних заробљеника ХВО-а и два заробљена хрватска цивила.[4] Други извори помињу неколико десетина убијених,[5] до седамдесет четири,[6] а неки извори наводе број и до стотину.[2]
Последице и оптужница
[уреди | уреди извор]Напад је званично признат од обје стране у сукобу 2010. године, када су хрватски предсједник Иво Јосиповић, римокатолички кардинал надбискуп Винко Пуљић и бошњачки имам Мустафа Церић заједно посјетили мјеста масакра у Ахмићима и масакра у Крижанчевом Селу и одали почаст жртвама.[7] Сваке године, комеморативним церемонијама на мјестима масакра у Ахмићима и Крижанчевом Селу присуствују породице жртава и представници владе.[8]
Дана 15. фебруара 2019. године, Суд Босне и Херцеговине оптужио је команданте 325. брдске бригаде за „унапред планирани и припремљени напад на војнике ХВО и хрватске цивиле у селима Крижанчево Село, Шафрадин и Дубравице“. Према оптужници, убијено је најмање 12 ратних заробљеника ХВО и двије хрватске жене које нису учествовале у борби.[4] Суђење у овом случају почело је у априлу 2019. године.[9] Дана 19. септембра 2023. године, један од оптужених, Алмир Сарајлић, проглашен је кривим за учешће у масакру првостепеном пресудом и осуђен на 20 година затвора. Преосталих седам оптужених проглашено је невиним по свим тачкама оптужнице. На пресуде се може уложити жалба.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Indictment Confirmed in the Case of Ibrahim Purić et al.”. Court of Bosnia and Herzegovina. 27. 2. 2019. Архивирано из оригинала 21. 1. 2022. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ а б Shrader, Charles R. (2003). The Muslim-Croat Civil War in Central Bosnia: A Military History, 1992–1994. College Station, Texas: Texas A&M University Press. стр. 153. ISBN 978-1-58544-261-4.
- ^ Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995, Volume 1. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. стр. 207. ISBN 978-0-16-066472-4.
- ^ а б „Indictment Confirmed in the Case of Ibrahim Purić et al.”. Court of Bosnia and Herzegovina. 27. 2. 2019. Архивирано из оригинала 21. 1. 2022. г. Приступљено 16. 4. 2020."Indictment Confirmed in the Case of Ibrahim Purić et al". Court of Bosnia and Herzegovina. 27 February 2019. Archived from the original on 21 January 2022. Retrieved 16 April 2020.
- ^ Aida Cerkez-Robinson (15. 4. 2010). „Croatian president honors war victims in Bosnia”. Associated Press foreign report. The Guardian. Приступљено 16. 4. 2010.
- ^ „Croatian President Pays Unannounced Visit to War Crimes Site in BIH”. total-croatia-news.com. 18. 1. 2018.
- ^ „Predsjednik RH u Ahmićima - Josipović s Puljićem i Cerićem odao počast žrtvama rata u BiH” (на језику: хрватски). Novi list. 15. 4. 2010. Приступљено 23. 11. 2015.[мртва веза]
- ^ Alic, Aida Mia (3. 9. 2013). „Bosnian Croat Village Lives With Traumatic Past”. unhcr.org. Institute for War and Peace Reporting.
- ^ „Pred Sudom BiH počelo suđenje za ratni zločin protiv Hrvata u Križančevu selu”. N1. 19. 4. 2019. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Tausan, Marija (20. 9. 2023). „Bosnian Army Ex-Soldier Convicted of Killing Croat Prisoners of War”. Balkan Insight. Приступљено 13. 10. 2023.
