Масачусет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Географска распрострањеност Масачусета пре контакта са Енглезима

Масачусети су алгонквински народ, староседеоци су Северне Америке. Пре контакта се Енглезима насељавали су централни део обале данашње америчке државе Масачусетс око Залива Масачусетс, где се данас налази град Бостон, на северу њихова територија се простирала све до Салема, на југу до Маршфилда и Броктона, а на западу до река Чарлс и Сиконк.[1] Масачусетски језик којим су говорили припада јужно-новоенглеској подгрупи источне групе алгонквинских језика.[2]

У Бостону и његовој околини 2011. је живело мање од 100 Масачусета. Они су подељени између два државно призната племена: „Индијанци који се моле града Натика” и „Масачусет-Понкапог племенско веће”.[3][4]

Етнографија[уреди]

Масачусети су нестали као организовано племе, пре него што су били добро проучени. Њихов начин живота је био сличан животу суседних алгонквинских народа са новоенглеске обале. Узгајали су кукуруз, бундеву, пасуљ и дуван, бавили су се и ловом и риболовом, сезонски су се селили за изворима хране између утврђених места.[5]

Летња села налазила су се у близини обале, састојала су се од дугих кућа средње величине, док су се зимски ловачки кампови састојали од породичних Вигвама. Народ је био подељен на племена, свако под вођством свога сахема. Политички су племена Масачусета билa независна, а сахем је могла бити и жена. Сахемство је обично било наследно и преносило се са оца на сина.[5]

Племена[уреди]

Спек (1928) идентификује 6 главних племена која су називана према њиховима сахемима (поглавицама), а два од њих су даље подељена на мање скупине.[5] То су:

  • 1) Чикатубет, били су насељени у крајевима јужно од реке Чарлс и на западу до Понкапог Понда, а деле се на:
    Вомпатак и
    Абатинива
  • 2) Нанопашемет, били су насељени на целом подручју северно од реке Чарлс, деле се на:
    Винепуркит, били су насељени око Дир Ајленда и Бостон Харбора;
    Вонохаквахаму, били су насељени око Челзија и Согуса;
    Монтовампејт, били су насељени око Лина и Марб`лхеда
  • 3) Манетаква, били су насељени око Наханта и Свомпскота.
  • 4) Кејто, били су насељени 8 километара источно од реке Конкорд.
  • 5) Нахатон, били су насељени око Натика.
  • 6) Кучамекин, били су насељени око Дорчестера, Садберија и Милтона.

Историја[уреди]

Први контакт са Европљанима је највероватније био сусрет са Ђованијем Каботоом 1497., али први ко их је споменуо по имену био је Џон Смит, који је оставио вредне записе о њима, док је 1614. истраживао обалу Нове Енглеске.[5]

Неколико година пре доласка првих Пуританаца 1614., у време контакта са првим енглеским и француским истраживачима било их је око 3.000 и били су насељени у двадесетак села. Када су бродом Мејфлауер 1620. допловили први пуритански досељеници било их је око 800, око 1631. број им је смањен на 500.[5] Масачусети су један од домородачких народа који је био најтеже погођен епидемијама болести које су им пренели Европљани, у епидемији из 1616-1619 верује се да је умрло око 90% припадника народа.[1] Истовремено и нека непозната непријатељска племена са севера нападала су њихова села.[5]

Односи између енглеских досељеника и Масачусета су углавном били пријатељски, са изузетком сукоба код Весагусета, данашњег Вејмута који су изазвали Пуританци. Мисионар Џон Елиот се 1646. населио међу Масачусете у градић Роксбури (1868. је постао насеље града Бостона) где је почео да проповеда.[1] Он је научио масачусетски језик, и на њега је 1663. превео Библију. Писменост се брзо ширила међу Масачусетима, јер су је међу елитом и осталим припадницима народа ширили описмењени масачусетски проповедници и наставници. Сачувани су бројни црквени документи, петиције, приватна писма, административни документи молитвених градова и други документи писани на масачусетском језику.[6] Убрзо након доласка Џона Елиота преживели Масачусети се са осталим покрштеним Индијанцима („Индијанци који се моле”) Нипмацима и Поканокетима (племе Вампаноага) насељавају у молитвене градове.[1] Индијанци Нове Енглеске, населили су укупно 14 молитвених градова. Натик први хришћански индијански град је 1651. основао Џон Елиот и у њему је до краја свога живота држао проповеди.[5]

Након напада Мохок ратника на „Индијанце који се моле” код Бостона 1665., сахем Вомпатак прикључује се рату између новоенглеских и Мохок Индијанаца и 1669. предводи напад на њихово село Гандвагу. Након неуспешног напада на мохочко село, при повратку кући, у нападу из заседе на његове ратнике, он гине. Његов син Чарлс Џосаја 1671. постаје сахем.[5]

На почетку Рата краља Филипа 1675., многи Индијанци из молитвених градова су се придружили Филиповом устанку. Од оних Индијанаца који су преостали у околини највећег молитвеног града Натика, Пуританци су успели да пронађу 500. Након чега су пресељени на острво у Бостонској луци, током рата постојала је непрестана опасност да ће Енглези масакрирати Индијанце. Постојала је нетрпељивост између Индијанаца хришћана и других домородаца, јер се Индијанци хришћани већином нису придружили устанку, а многи су се добровољно пријавили да буду извиђачи и водичи енглеским војницима. Иако је њихова помоћ била значајна током 1676. у њихову лојалност су Енглези сумњали. Често су их злостављали и намерно убијали енглески војници на чијој страни су ратовали.[5]

До 1677. преостало је само 7 од 14 молитвених градова и само око 300 „Индијанаца који се моле”. Многе су убили колонијални војници или су погинули у ратовима или су протерани. Непрестан пад њиховог броја ипак није довео до њиховог нестанка. Потомци „Индијанаца који се моле” из Понкапога и данас живе у близини градова Кантон, Матапан и Менсфилд у Масачусетсу, држави која је по њима добила име.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Encyclopedia of North American Indians
  2. ^ Goddard, I. (1991). Algonquian linguistic change and reconstruction. In P. Baldi (Ed.), Patterns of change, change of patterns: Linguistic change and reconstruction methodology (pp. 55–70). Berlin, Germany: Walter De Gruyter.
  3. ^ 'American Indian and Alaska Native Tribes in the United States and Puerto Rico: 2010.' (2013). (2010 Census CPH-T-6). Table 1. American Indian and Alaska Native Population by Tribe for the United States: 2010.
  4. ^ Reinert, B. (2011, November 17). Natick observes American Indian Heritage Month. The Official Homepage of the United States Army. Retrieved February 20, 2016.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 5,8 5,9 Massachuset history
  6. ^ Ricky, D. B. (1999). Encyclopedia of Massachusetts Indians. Hamburg, MI: North American Book Dist LLC. p. 142

Спољашње везе[уреди]