Маска
Маска (из франц. масqуе, можда из арап. маскара,) је културни предмет којим се човек маскира односно сакрива лице или његов део. Маска тако сакрива идентитет свога носитеља и по правилу имитира неки други идентитет. Најстарије маске су маске ритуалне или маске погребне после позоришне плесне или карневалске маске. Маске су важне теме етнологије и културне антропологије. [1]
Погребне и ритуалне маске[уреди | уреди извор]
Најстарије сачуване меске су служиле да покрију лице мртвог човека. О смислу овог обичаја који се јављао и код старих египћана постоје различите хипотезе. На основу њих маска је требало да сакрије изглед мртвог и да му да свечани изглед. На основу других хипотеза маска је требало да пружи заштиту од демона. У старон Риму су се воштане маске чувале као заштита против демона. Једна од стопа погребних маски је и посмртна маска.
Језгро ритуала је понављање преговарања са природним силама, божанствима и дуговима у име целог друштва. Маске су могле да одбране своје носиоце и вероватно су због тога имале застрашујуће изгледе, Ову ритуалну функцију маски негирали су како јудајизам тако у хришћанство јер су сматрали да и целебрант иступа као индивидуална личност, У 20. веку уметници су користили маске најме домородаца из Африке и Тихоморских земаља.
Позоришне и плесне маске[уреди | уреди извор]
Позороришне маске у старогрчко и староримском позоришту сакривали су индивидуалност глумца и појашњавали су да глумац врши јавно функцију и не прича за себе. Маске су омогућавале да један глумац наступа у неколико рола. После пропасти старих култура маске се опет полављују у позоришту плеовима и разним прославама. У Европи се употреба маски раширила у дворовцкој култури и култури у замковима у 18. веку..
Гротексне маске[уреди | уреди извор]
Такође и гротексне лили карневалске маске која се држи испред лица и главни смисао јео је учинак изненађења.Човек са маском није везен уобичајеним конвенцијама и може да си дозволи нешто више. Карневалске маске могу да буду у виду неких животиња или личности из приповедака и прича као и маскее ужаса.
Tzv Agamemnonova maska iz Mikene iz 1600 pne.
Античка позоришна маска (Музеј Мандралиска)
Ritualna maska, Gabon
Maska iz kineske opere
“Skup budala“, Nemačka
Посмртна маска кнеза Милоша Обреновића
Посмртна маска краља Александра Карађорђевића
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hrdý a kol., "Sociální a kulturní antropologie." Heslo Maska.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hrdý - Soukup - Vodáková, Sociální a kulturní antropologie. Praha: Slon 1994. Heslo Maska, pp. 132.
- Erban, Vít. Maska a tvář: hra s identitou v mezikulturních proměnách. Praha: Malá Skála, 2010.
- Ottův slovník naučný, heslo Maska. Sv. 16, pp. 938
