Пређи на садржај

Маска

С Википедије, слободне енциклопедије
Камена маска из Блиског истока (око 7000. п. н. е.)
Маска из грчке трагедије (1.-2. век.)

Маска (из франц. масqуе, можда из арап. маскара,) је културни предмет којим се човек маскира односно сакрива лице или његов део. Маска тако сакрива идентитет свога носитеља и по правилу имитира неки други идентитет. Најстарије маске су маске ритуалне или маске погребне после позоришне плесне или карневалске маске. Маске су важне теме етнологије и културне антропологије.[1]

Погребне и ритуалне маске

[уреди | уреди извор]

Најстарије сачуване меске су служиле да покрију лице мртвог човека. О смислу овог обичаја који се јављао и код старих египћана постоје различите хипотезе. На основу њих маска је требало да сакрије изглед мртвог и да му да свечани изглед. На основу других хипотеза маска је требало да пружи заштиту од демона. У старон Риму су се воштане маске чувале као заштита против демона. Једна од стопа погребних маски је и посмртна маска.

Језгро ритуала је понављање преговарања са природним силама, божанствима и дуговима у име целог друштва. Маске су могле да одбране своје носиоце и вероватно су због тога имале застрашујуће изгледе, Ову ритуалну функцију маски негирали су како јудајизам тако у хришћанство јер су сматрали да и целебрант иступа као индивидуална личност, У 20. веку уметници су користили маске најме домородаца из Африке и Тихоморских земаља.

Позоришне и плесне маске

[уреди | уреди извор]

Позороришне маске у старогрчко и староримском позоришту сакривали су индивидуалност глумца и појашњавали су да глумац врши јавно функцију и не прича за себе. Маске су омогућавале да један глумац наступа у неколико рола. После пропасти старих култура маске се опет полављују у позоришту плеовима и разним прославама. У Европи се употреба маски раширила у дворовцкој култури и култури у замковима у 18. веку..

Камена позоришна маска. Музеј Херцеговине, Требиње

Гротексне маске

[уреди | уреди извор]

Такође и гротексне лили карневалске маске која се држи испред лица и главни смисао јео је учинак изненађења.Човек са маском није везен уобичајеним конвенцијама и може да си дозволи нешто више. Карневалске маске могу да буду у виду неких животиња или личности из приповедака и прича као и маскее ужаса.

Историја

[уреди | уреди извор]
Пакалова Погребна маска у Националном антрополошком музеју (Мексико)

Употреба маски у ритуалима или церемонијама је веома древна људска пракса широм света,[2] при чему се маске могу носити и за заштиту, у лову, у спорту, на гозбама или у ратовима – или једноставно користити као украс.[3] Неке церемонијалне или украсне маске нису биле дизајниране за ношење. Иако је религиозна употреба маски опала, маске се понекад користе у драмској терапији или психотерапији.[4]

Најстарије откривене маске старе су 9.000 година, а држе се у Музеју „Библија и Света земља“ (Париз) и Израелском музеју (Јерусалем).[5][6] Међутим, највероватније је пракса маскирања много старија – најраније познато антропоморфно уметничко дело је старо око 30.000–40.000 година.[note 1] Употреба маски је графички приказана на неким од ових локалитета. Утолико што су маске укључивале употребу ратне боје, коже, вегетативног или дрвеног материјала, такве маске нису сачуване, али су видљиве на палеолитским пећинским цртежима, којих је на десетине сачувано.[note 2] На неандерталском налазишту Роше-Котард у Француској, пронађено је лице од кременог камена старо око 35.000 година, али није јасно да ли је замишљено као маска.[7][8]

У грчким баханалијама и Дионисовом култу, који је укључивао употребу маски, обичне контроле понашања су привремено биле суспендоване, а људи су се веселили у забави изван свог уобичајеног ранга или статуса. Рене Генон тврди да су у римским сатурналијама обичне улоге често биле обрнуте. Понекад је роб или криминалац привремено добијао инсигније и статус краљевске породице, да би био убијен по завршетку фестивала.[9] Венецијански карневал, на коме су сви једнаки иза својих маски, датира из 1268. године.[10] Употреба карневалских маски на јеврејским свечаностима Пурима вероватно је настала крајем 15. века, иако неки јеврејски аутори тврде да је одувек била део јудаистичке традиције.[11]

Северноамеричка племена Ирокеза користила су маске у сврхе лечења (погледајте Друштво лажних лица). На Хималајима су маске функционисале пре свега као посредници натприродних сила.[12][13][14] Јупик маске могу бити мале маске за прсте од 3 in (7,6 cm), али и маске од 10 kg (22 lb) које висе са плафона или их носи неколико људи.[15][16] Пластичном хирургијом створене су маске за осакаћене војнике.[17]

Маске у различитим облицима – светим, практичним или разиграним – имале су кључну историјску улогу у развоју схватања о томе „шта значи бити човек“, јер дозвољавају да се имагинативно искуство „како је то“ трансформише у другачији идентитет (или да се афирмише постојећи друштвени или духовни идентитет).[18] Нису све културе познавале употребу маски, али већина их користи.[19][20][note 3]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The oldest known example of the Venus figurines is the Venus of Hohle Fels, carbon-dated as 35,000 to 40,000 years old.
  2. ^ A famous example is the images of the Trois-Frères cave (circa 15,000 years old). According to John W. Nunley, "The earliest evidence of masking comes from the Mousterian site of Hortus in the south of France. There the archaeologist Henry de Lumley found remnants of a leopard skin that was probably worn as a costume more than 40,000 years ago" (Nunley, 1999, p. 22).
  3. ^ Pernet emphasizes that masks are not a wholly universal cultural phenomenon, raising the question why some cultures do not have a masking tradition.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hrdý a kol., "Sociální a kulturní antropologie." Heslo Maska.
  2. ^ Pernet, Henry (1992). Ritual Masks: Deceptions and Revelations. Columbia: University of South Carolina Press. 
  3. ^ Dall, William Healey (2010) [1884], „On masks, labrets, and certain aboriginal customs, with an inquiry into the bearing of their geographical distribution”, Bureau of American Ethnology, Annual Report, 3, Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, стр. 73—151 
  4. ^ Klemm, Harald; Winkler, Reinhard (1996). Masken. Gesichter hinter dem Gesicht: Persönlichkeitsentfaltung und Therapie in der Arbeit mit Masken [Masks. Faces Behind the Face: Personality Development and Therapy in Working with Masks] (на језику: немачки). Oberhofen: Zytglogge-Verlag. ISBN 978-3729605121. 
  5. ^ Nunley, John W. (1999). Masks: Faces of Culture. New York: Harry N. Abrams Inc. стр. 22. 
  6. ^ Weihe, Richard (2004). Die Paradoxie der Maske. Geschichte einer Form [The Paradox of the Mask: History of a Form] (на језику: немачки). Munich: Wilhelm Fink Verlag. ISBN 978-3770539147. 
  7. ^ Hitchcock, Don (6. 10. 2019). „Other Mousterian (Neanderthal) Sites”. Don's Maps. 
  8. ^ Amos, Jonathan (2. 12. 2003). „Neanderthal 'face' found in Loire”. BBC News. British Broadcasting Corporation. 
  9. ^ Guénon, René (2004). Symbols of Sacred Science. Hillsdale, New York: Sophia Perennis. стр. 141. 
  10. ^ Forbes, Jamie Ellin (пролеће 2010). „The resurrection of the beauty of Spring: Jeanette Korab at Carnevale de Venezia”. Fine Art Magazine. стр. 21. 
  11. ^ Danan, Julie Hilton (21. 3. 1997). „Purim wears many masks”. Jewish News of Greater Phoenix. св. 49 бр. 27. Архивирано из оригинала 10. 6. 2012. г. Приступљено 26. 10. 2012. „...in many parts of the world and throughout Jewish history it was the time for adults to engage in masquerade. 
  12. ^ Pannier, François; Mangin, Stéphane (1989). Masques de l'Himalaya, du primitif au classique. Paris: Editions Raymond Chabaud. стр. 44. 
  13. ^ Bradley, Lisa; Chazot, Eric (1990). Masks of the Himalayas. New York: Pace Primitive Gallery. 
  14. ^ Blanc, Dominique; d'Hauterives, Arnaud; Geoffroy-Schneiter, Bérénice; Pannier, François (2009). Masks of the Himalayas. Milan: 5 Continents Editions. 
  15. ^ Charette, Phillip John (n.d). „About Yup'ik Masks”. Phillip Charette, Contemporary Art in the Yupik Tradition. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. 
  16. ^ Fienup-Riordan, Ann (1996). The Living Tradition of Yup'ik Masks: Agayuliyararput (Our Way of Making Prayer. University of Washington Press. 
  17. ^ Lubin, David M. (јесен 2008). „Masks, Mutilation, and Modernity: Anna Coleman Ladd and the First World War”. Archives of American Art Journal. Archives of American Art, Smithsonian Institution. 47 (3/4): 4—15. S2CID 192771456. doi:10.1086/aaa.47.3_4.25435155. 
  18. ^ Edson, Gary (2005). Masks and Masking: Faces of Tradition and Belief Worldwide. Jefferson, North Carolina: McFarland & Co. 
  19. ^ Gregor, Joseph (2002). Masks of the World. Dover Publications. 
  20. ^ Herold, Erich (1992). The World of Masks. Hamlyn. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]