Маслина
Маслина Временски распон: Касни плеистоцен до данас,
| |
---|---|
Olea europaea у близини Мртвог мора, Јордан | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | O. europaea
|
Биномно име | |
Olea europaea | |
Мапа дистрибуције |
Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).
Опис биљке
Зимзелено дрво које расте у Средоземљу где се уље, које се добија прерадом плодова ове биљке, сматра симболом медитеранског начина исхране. Истовремено је и симбол мира, плодности, изобиља и дуговечности. Листови су елиптични, дугуљасти, кожасти са тамнозеленим лицем и сребрнастосивим наличјем и врло кратком дршком. Из пазуха листова развијају се усправне гроздасте цвасти које чине цветови са белом круницом. Чашица и круница имају по 4 листића. Плод је јестива коштуница, позната као маслинка, тамноплаве до скоро црне боје и од њега се добија чувено маслиново уље.
Лековити састојци
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 609 kJ (146 kcal) |
3,84 g | |
Шећери | 0,54 g |
Прехрамбена влакна | 3,3 g |
15,32 g | |
Засићене | 2,029 g |
Мононезасићене | 11,314 g |
Полинезасићене | 1.307 g |
1,03 g | |
Витамини | |
Витамин А екв. | (3%) 20 μg(2%) 231 μg510 μg |
Тиамин (Б1) | (2%) 0,021 mg |
Рибофлавин (Б2) | (1%) 0,007 mg |
Ниацин (Б3) | (2%) 0,237 mg |
Витамин Б6 | (2%) 0,031 mg |
Фолат (Б9) | (1%) 3 μg |
Холин | (3%) 14,2 mg |
Витамин Е | (25%) 3,81 mg |
Витамин К | (1%) 1,4 μg |
Минерали | |
Калцијум | (5%) 52 mg |
Гвожђе | (4%) 0,49 mg |
Магнезијум | (3%) 11 mg |
Фосфор | (1%) 4 mg |
Калијум | (1%) 42 mg |
Натријум | (104%) 1.556 mg |
Остали конституенти | |
Water | 75.3 g |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Плод маслине богат је беланчевинама, хлорофилом, сапонинима, воском, смолом, витаминима А, D, K и Е, масним киселинама као што су: олеинска, стеаринска, палмитинска, многим минералима, ензимима и др. У старо време се маслиново уље користило за исхрану, хигијену и улепшавање, осветљење, лечење и у ритуалне сврхе. Витамин Е и олеинска киселина су познати и доказани антиоксиданси. Данас у свету постоји више од 50 врста маслиновог дрвета које се гаји широм света управо због производње уља или течног злата као се врло често назива.
Лист маслине
Од листа маслине припрема се чај који помаже код упала и тегоба функционисања уринарног тракта.[1]
Маслиново уље
Плод је богат уљем, који се цеди кориштењем притиска кроз разне пресе (хладно цеђено уље), или се издваја користећи врућу воду или пару. Уље се користи у исхрани као додатак јелу, пржење, зачињавање јела, као и у медицинске сврхе. У ранијем периоду су маслине цеђене ручно или уз помоћ камена.
Маслиново уље се цеди индустријски машинама а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.
Маслина у књижевности и историји
У Библији спомиње се више од хиљаду пута. У хришћанству је симбол Божје бриге за људе. Мојсије је ослобађао ратовања мушкарце, који су гајили маслине. Голубица која се после потопа вратила на Ноеву арку у кљуну је носила маслинову гранчицу као симбол помирења Бога и људи. Са много маслинових ганчица народ је прославио Исусов улазак у Јерусалим. Исус се знојио крвавим знојем на Маслинској гори, окружен мноштвом маслина, а Исусов крст, био је по предању од маслиновог и кедровог дрвета.
Због чврстоће и отпорности, маслина је симбол снаге. Тако је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а Одисеј је маслиновим коцем ослиепио Киклопа. Маслина је симбол оданости и верности па је Одисејев и Пенелопин брачни кревет био од пања маслине. Хомер је маслиново уље звао текућим златом. Хипократ је маслиново уље преписивао за више од 60 разних болести. Победницима на Олимпијским играма, на главе су стављали маслинове венце, а за награду су добивали амфоре с маслиновим уљем, које је било тада врло скупо.
Производња
Табела показује производњу плода маслине. Првих девет земаља припадају подручју Медитерана и производња маслина у тим државама чини 95% светске производње (према подацима Fao).
Година 2003 | Производња (у тонама) |
Обрадива површина (у хектарима) |
Количина изражена у (q/Ha) |
---|---|---|---|
Свет | 17 317 089 | 8 597 064 | 20,1 |
1. Шпанија | 3 160 100 | 2 400.000 | 25,7 |
2. Италија | 6 149 830 | 1 140 685 | 27,6 |
3. Грчка | 2 400.000 | 765 000 | 31,4 |
4. Турска | 1 800.000 | 594 000 | 30,3 |
5. Сирија | 998 988 | 498 981 | 20,0 |
6. Тунис | 500.000 | 1 500.000 | 3,3 |
7. Мароко | 470.000 | 550.000 | 8,5 |
8. Египат | 318 339 | 49 888 | 63,8 |
9. Алжир | 300.000 | 178 000 | 16,9 |
10. Португал | 280.000 | 430.000 | 6,5 |
11. Либан | 180.000 | 230.000 | 4,5 |
Галерија
-
У Црној Гори, у Бару, расте Стара маслина (Olea europaea) чија се старост процењује на преко 2.000 година. Верује се да је ово најстарије стабло маслине у Европи и једно од најстаријих у свету
-
Маслињак
-
плод маслине пореклом из Јордана (Мртво море)
-
Илустрација маслине из 19. века
-
млада биљка
-
лице и наличје листова
-
пре цветања
-
цветање
Види још
Референце
- ^ „Чај листа маслине”. Приступљено 04. 03. 2017.
Литература
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
- Маслина, РТС Квадратура круга - Званични канал
- Јестива историја: Маслина, РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Bionet škola
- Blue planet biomes: Olive trees — Olea europaea — cultivation history + horticulture.
- Agricultural Research Service (ARS); Germplasm Resources Information Network (GRIN): Olea europaea — species treatment, native range, + links.
- USDA Plants Profile for Olea europaea ssp. europaea (European olive)
- USDA Plants Profile for Olea europaea ssp. cuspidata (African olive)
- Olive trees (Olea europaea) — U.C. Photo gallery
- Olives на сајту Curlie
- „Olive”. Encyclopedia Americana. 1920.
- Olea europaea ssp. europaea (Olive Scientific Information)
- Reproduction of the olive tree