Мастиљар

Мастиљар (лат. Cyanoboletus pulverulentus) је врста вргања, гљиве из породице Boletaceae.[1]
| Cyanoboletus pulverulentus | |
|---|---|
| Хименофор: цевчице | |
| Шешир: испупчен | |
| Листићи: прирасли | |
| Дршка: гола | |
| Отисак: маслинасто-смеђ | |
| Екологија: микориза | |
| Јестивост: јестива или условно јестива | |
Опис
[уреди | уреди извор]Шешир ове гљиве је конвексан, у младости тамно браон боје док временом постоје све светлији.Може нарасти до 8 cm. Месо је жуте боје а на пресеку постаје тамно браон до црно. Споре су глатке, фузоидне (у облику фитиља) до елиптичне, и мере 11–15 са 4–6{{μm}}.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Налази се у листопадним и мешовитим шумама, посебно на влажном земљишту, на падинама и испод стабала букве и храста. Уобичајена врста, налази се у северној Азији, Европи, северној Африци, централној и северној Јужној Америци..
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Иако је ова гљива прилично препознатљива, често може доћи до замене са врстом Boletus oliveisporus која је присутна у источним деловима Северне Америке. Једина сличност је роза боја на централном делу дршке.[тражи се извор]
Употреба
[уреди | уреди извор]У основи је јестива врста, али се ипак сматра отровном врстом, јер је недавно истраживање показало да посути вргањ апсорбује веће количине арсена[3] из земље. Ова вредност варира од 2,4-1300 mg/kg ( просечно 160 mg/kg) суве материје. Арсен је овде присутан само у облику диметиларсинске киселине.[4] Иако ова количина није изразито токсична, сметра се канцерогеном.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Вргањи Фрушке горе: гљиве за сладокусце”. Добро јутро (556). 1. 8. 2018. Архивирано из оригинала 16. 9. 2022. г.
- ^ а б „Посути вргањ (тинтар)”. CRO Mushrooms. Архивирано из оригинала 8. 9. 2024. г.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2024. г. Приступљено 28. 09. 2024.
- ^ http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/16.-Hemija-Karboksilne-kiseline.pdf