Мастоцит

С Википедије, слободне енциклопедије
Мастоцити

Мастоцити (од немачког die Mast, што значи гојење, товљење) или Ерлихове ћелије су крупне лутајуће ћелије везивног ткива, које се стварају у коштаној сржи и крвљу доспевају до везивног ткива. Главна особина су им крупне и бројне грануле обавијене мембраном. Мастоцити су присутни код свих кичмењака, а њима аналогне ћелије постоје и код најпримитивнијих бескичмењака.

Подела[уреди | уреди извор]

Мастоцити су хетерогена група ћелија не само између специјеса, већ и код истог специјеса. Уобичајено је да се ове ћелије групишу на основу хистохемијских и биохемијских карактеристика на везивно-ткивне (у чијим се гранулама налази хепарин) и мукозне мастоците дигестивног и респираторног тракта (које у гранулама садрже хистамин). Подела:

  • Типични везивно-ткивни мастоцити (ЦТМЦ) су лоцирани близу малих крвних судова, већи су од 20 микрометара, имају хистамин у количини која је већа од 20пг по ћелији. Супстанце као што су полимиксин, 48/80 и опиати доводе до дегранулације ових ћелија.
  • Мукозни мастоцити (ММЦ) су бројни у мукози гастроинтестиналног тракта мада се могу видети у свим његовим слојевима. Промер ових ћелија је мањи од 10 микрометара, а количина хистамина у њиховим гранулама је мања од 2 пг по ћелији. Поллимиксин, опиати и супстанца 48/80 не проузрокују дегранулацију ових ћелија.

Морфологија[уреди | уреди извор]

Структура хистамина

Мастоцити су велике овоидне ћелије са централно постављеним нуклеусом и бројним базофилним гранулама у цитоплазми које се могу идентификовати употребом специјалних фиксатива. У гранулама се налазе бројне вазоактивне и имунореактивне супстанце:

  1. хистамин који повећава пермеабилност крвних судова и на тај начин проузрокује едему околном ткиву,
  2. антикоагулантни фактор хепарин,
  3. еозинофилни хемотактични фактор анафилаксе (ЕЦФ-А),
  4. неутрофилни хемотактични фактор (НЦФ-А), ПАФ,
  5. серотонин, триптазе, химазе итд.

Мастоцити воде порекло од ћелија костне сржи одакле путем циркулације долазе до везивног ткива и ту довршавају сазревање. И везивно-ткивни и мукозни мастоцити имају бројне рецепторе у ћелијској мембрани. Иако су по неким својим карактеристикама слични базофилним гранулоцитима крви, мастоцити су сасвим посебна врста ћелија.

Мастоцити повећавају имуни одговор, а у неким случајевима може доћи до неприкладног имуног одговора када долази до реакција преосетљивости чији је пример анафилактички шок. Реакцију преосетљивости изазивају раличити антигени, означени као алергени.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд.
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001.
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]