Мастоцит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мастоцити

Мастоцити (од немачког die Mast, што значи гојење, товљење) или Ерлихове ћелије су крупне лутајуће ћелије везивног ткива, које се стварају у коштаној сржи и крвљу доспевају до везивног ткива. Главна особина су им крупне и бројне грануле обавијене мембраном. Мастоцити су присутни код свих кичмењака, а њима аналогне ћелије постоје и код најпримитивнијих бескичмењака.

Подела[уреди]

Мастоцити су хетерогена група ћелија не само између специјеса, већ и код истог специјеса. Уобичајено је да се ове ћелије групишу на основу хистохемијских и биохемијских карактеристика на везивно-ткивне (у чијим се гранулама налази хепарин) и мукозне мастоците дигестивног и респираторног тракта (које у гранулама садрже хистамин). Подела:

  • Типични везивно-ткивни мастоцити (ЦТМЦ) су лоцирани близу малих крвних судова, већи су од 20 микрометара, имају хистамин у количини која је већа од 20пг по ћелији. Супстанце као што су полимиксин, 48/80 и опиати доводе до дегранулације ових ћелија.
  • Мукозни мастоцити (ММЦ) су бројни у мукози гастроинтестиналног тракта мада се могу видети у свим његовим слојевима. Промер ових ћелија је мањи од 10 микрометара, а количина хистамина у њиховим гранулама је мања од 2 пг по ћелији. Поллимиксин, опиати и супстанца 48/80 не проузрокују дегранулацију ових ћелија.

Морфологија[уреди]

Структура хистамина

Мастоцити су велике овоидне ћелије са централно постављеним нуклеусом и бројним базофилним гранулама у цитоплазми које се могу идентификовати употребом специјалних фиксатива. У гранулама се налазе бројне вазоактивне и имунореактивне супстанце:

  1. хистамин који повећава пермеабилност крвних судова и на тај начин проузрокује едему околном ткиву,
  2. антикоагулантни фактор хепарин,
  3. еозинофилни хемотактични фактор анафилаксе (ЕЦФ-А),
  4. неутрофилни хемотактични фактор (НЦФ-А), ПАФ,
  5. серотонин, триптазе, химазе итд.

Мастоцити воде порекло од ћелија костне сржи одакле путем циркулације долазе до везивног ткива и ту довршавају сазревање. И везивно-ткивни и мукозни мастоцити имају бројне рецепторе у ћелијској мембрани. Иако су по неким својим карактеристикама слични базофилним гранулоцитима крви, мастоцити су сасвим посебна врста ћелија.

Мастоцити повећавају имуни одговор, а у неким случајевима може доћи до неприкладног имуног одговора када долази до реакција преосетљивости чији је пример анафилактички шок. Реакцију преосетљивости изазивају раличити антигени, означени као алергени.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд.
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001.
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.

Спољашње везе[уреди]