Мастоцит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мастоцити

Мастоцити (од немачког die Mast, што значи гојење, товљење) или Ерлихове ћелије су крупне лутајуће ћелије везивног ткива, које се стварају у коштаној сржи и крвљу доспевају до везивног ткива. Главна особина су им крупне и бројне грануле обавијене мембраном. Мастоцити су присутни код свих кичмењака, а њима аналогне ћелије постоје и код најпримитивнијих бескичмењака.

Постоје две врсте мастоцита:

  • мастоцити везивних ткива у чијим се гранулама налази хепарин;
  • мастоцити мукозе дигестивног и респираторног тракта које у гранулама садрже хистамин.

Мастоцити повећавају имуни одговор, а у неким случајевима може доћи до неприкладног имуног одговора када долази до реакција преосетљивости чији је пример анафилактички шок. Реакцију преосетљивости изазивају раличити антигени, означени као алергени.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд.
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001.
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.

Спољашње везе[уреди]