Матарушка Бања
Матарушка Бања | |
|---|---|
 Обала Ибра у Матарушкој Бањи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Град | Краљево |
| Становништво | |
| — 2011. |  2950 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 41′ 11″ С; 20° 36′ 23″ И / 43.6865° С; 20.606333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 246 m |
.svg)  Матарушка Бања Матарушка Бања на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36201 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | KV |
Матарушка Бања је градско насеље града Краљева у Рашком округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 2.950 становника, према попису из 2002. 2.732 становника, а према попису из 1991. 2.262 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Матарушка бања се налази у централној Србији, поред Ибарске магистрале, удаљена 8 km од Краљева, и око 180 km од Београда.
Матарушка бања је смештена у југозападном делу простране Краљевачке котлине, на десној обали планинске реке Ибар, на 211 метара надморске висине. Са јужне и источне стране опкољена је огранцима планине Столови (1375 м), а са западне и југозападне огранцима Троглава (1177 м) и Чемерна (1579 м) који се спуштају готово до саме Бање.
Налази се у близини средњовековних манастира. Удаљена је 2 километра од Манастира Жиче, око педесет километара од Студенице и Љубостиње.
Код Матарушке бање се налази „камена шума“, природни феномен који се простире на 15 хектара. У питању су наслаге и остаци калцификованог дрвета из палеолита, а неке наслаге су старе око милион година. На свету има око 30 оваквих налазишта, а у Европи још 5 (Чешка, Грчка, Велика Британија, Украјина, Белгија).[1]
Климатске одлике[уреди | уреди извор]
Клима у Матарушкој Бањи је умерено континентална и веома је блага без јаких ветрова. Захваљујући конфигурацији терена, богатом шумом ваздух је чист. Микроклима се донекле разликује од климе у Краљеву, јер лежи на планинској суподини и шумском подручју. Температура је нижа него у Краљеву, а повећана је и влажност под дејством вегетације. Годишње има 125 кишних дана, а највише у мају и новембру. Најчешће дува западни ветар.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Матарушка Бања је најмлађа бања у Србији. Настала је 1898. године. Ибар је услед великих количина падавина променио ток и направио себи ново корито, а на месту где је Ибар прекопао ново и привремено корито, појавила се топла вода која је мирисала на сумпор. Потенцијал те воде први је уочио Миломир Веснић службеник у краљевачкој општини. За ту воду заинтересовао је краљевачког лекара Димитрија Антића. Узорак воде др. Антић послао је др. Марку Леку хемичару који ће обавити прву анализу бањске воде. Резултати анализе показали су да су кључни састојци ове воде сумпор-водоник и натријум-бикарбонат и да се поменута вода може користити у лечењу реуматских обољења.[3]
Удубљење настало при поплави годину дана касније је проширено, ограђено кољем и прућем. У оваквом примитивном базену купали су се први посетиоци. Формирано је друштво за развој Бање, а тринаестог јула 1899. све је било спремно за почетак туристичке сезоне након што су саграђена по два купатила за мушкарце и жене, хотел и када је направљена скела за превоз људи преко Ибра. Године 1907. акционарско друштво „Матарушка Бања“ добило је концесију за експлоатисање минералне воде.
Матарушка Бања почиње да се развија између два светска рата, када у бању долази велики број рањеника са тешким преломима, повредама и преломима. Због великог прилива људи јавила се потреба за изградњом нових смештаја, ресторана и купатила. Прво је саграђена вила „Краљево“ која је имала преко 100 лежајева, затим хотел „Жича“ и још неколико вила, као и минерално купатило. Донет је први регулациони план који је одвајао туристичку зону и бањско лечилиште од осталог дела насеља. Саграђен је 1924. нови бунар које је заједно са старим снабдевао Бању све до 1948. године.
Након Другог светског рата Бања је добила нови регулациони план. Отворено је 1951. године ново зимско купатило са 13 када што је омогућавало рад и преко зиме. Хотелу Жича је 1953. дограђен други спрат и проширен је ресторан, а центар за медицинску рехабилитацију је реновиран 1961. године. Бања је добила и грејање, а водовод и канализација су проширени. Почетко седамдесетих година капацитет Матарушке Бање је био 1270 лежајева. Хотел Жича је располагао са 420 лежајева, а 850 је било у приватном поседу. Овим објектима се прикључује хотел „Термал“. Хотел има шест спратова и налази се поред Ибра и висећег моста, а поседовао је 195 лежајева, пет апартмана, базен за купање и купатила са топлом и мнинералном водом.[4][5]
Тренутни мост је челичне структуре, након рушења првог, дрвеног моста 26.07.1987. године.[тражи се извор]
Минерални извори[уреди | уреди извор]
Матарушка Бања има најјачу сумпорну воду у Србији, а она долази са дубине веће од 1000 метара. У балнеотерапији се користи вода са бунара 2 у којем је температура 39-40 °C и бунара 4 у којем је температура 38-39 °C. Вода се црпи са дубине од 132 метара. Бунар 3 се ређе користи, док се бунар 1 више не употребљава. Издашност воде бунара достиже 27 литара у секунди, а количина воде се не мења током године.
Минерална вода је веома лековита, а главни састојак је сумпорводоник чији су недостаци у организму главни узрочници разних болести. Терапијски ефекат лековите воде најбоље се остварује купањем у топлој сумпорвитој води, пијењем воде, вагиналним испирањем блатних облога.[6][7]
Медицинске индикације[уреди | уреди извор]
У Матарушкој Бањи се лече многе болести.[2][8][9]
- Гинеколошке болести
Примарни и секундарни стерилитет, дисфункције оваријума, adnexitis, colpitis
- Реуматска обољења
Запаљењски реуматизам, системске болести везивног ткива, дегеративна обољења кичменог стуба (спондилозе, спондилоартроза, дископатије), дегенеративне болести везивног ткива, ванзглобовни реуматизам;
- Неуролошка обољења
Оштећења централног и периферног нервног система
- Пострауматска стања
Сва пострауматска стања и њихове последице - повреде и преломи костију и зглобова, хипотрофија мишица
- Обољења периферних крвних судова
Биргерова болест, атероматозе, артериосклерозе, варикозитети вена
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Матарушка Бања живи 2230 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (41,3 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 962 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 3 | ||
| 80+ | 36 | 49 | ||
| 75—79 | 63 | 99 | ||
| 70—74 | 77 | 112 | ||
| 65—69 | 85 | 111 | ||
| 60—64 | 88 | 88 | ||
| 55—59 | 50 | 64 | ||
| 50—54 | 96 | 100 | ||
| 45—49 | 101 | 119 | ||
| 40—44 | 91 | 105 | ||
| 35—39 | 67 | 67 | ||
| 30—34 | 80 | 71 | ||
| 25—29 | 80 | 85 | ||
| 20—24 | 76 | 97 | ||
| 15—19 | 85 | 73 | ||
| 10—14 | 84 | 73 | ||
| 5—9 | 74 | 55 | ||
| 0—4 | 65 | 60 | ||
| Просек : | 41,3 | 44,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.078 | 285 | 649 | 93 | 50 | 1 |
| Женски | 1.243 | 237 | 651 | 293 | 61 | 1 |
| УКУПНО | 2.321 | 522 | 1.300 | 386 | 111 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 495 | 24 | 0 | 2 | 137 |
| Женски | 345 | 5 | 0 | 1 | 62 |
| УКУПНО | 840 | 29 | 0 | 3 | 199 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 16 | 42 | 58 | 19 | 58 |
| Женски | 2 | 6 | 51 | 15 | 17 |
| УКУПНО | 18 | 48 | 109 | 34 | 75 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 10 | 44 | 5 | 54 |
| Женски | 3 | 6 | 8 | 15 | 138 |
| УКУПНО | 6 | 16 | 52 | 20 | 192 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 16 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 11 | 5 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 27 | 5 | 0 | 7 | |
Туризам[уреди | уреди извор]
Гости Матарушке Бање могу да посете оближње културно-историјске споменике: манастире Жичу и Студеницу, средњовековни град Маглич.
Туристичке манифестације[уреди | уреди извор]
Туристичке манифестације које се одржавају у Матарушкој Бањи и њеној околини:
- Дани јоргована одржава се у знак сећања на дограђај и XIII века, када је Стефан Урош I Немањић из љубави према француској принцези Јелени Анжујској целу долину Ибра засадио јоргованима. Програм се заснива на обиласку манастира Жиче и Студенице, а завршава се културним програмом у средњовековном граду Магличу.[13]
- Весели спуст је манифестација спортско-рекреативног, еколошког, туристичког и културно забавног програма. Одржава се сваке године последње недеље у јуну. То је манифестација забавног карактера, главни дограђај је спуштање низ реку Ибар од Маглича до Краљева на коме по неколико хиљада учесника покушава да превали 20 км речног тока.[14]
- Нарцису у походе је манифестација која се одржава 18. маја. Планинари из земље и окружења долазе у Краљево одакле крећу организованим превозом у подножје планине Столови, а потом се са мештанима и осталим посетиоцима пењу до врха Усовица.[15]
Некадашњи туристички капацитети[уреди | уреди извор]
| Назив објекта | Број лежајева | Категорија | ||
|---|---|---|---|---|
| „Термал“ | ||||
| „Завод“ | ||||
| „Природно лечилиште“ | ||||
| „Хотел Жича“ | ||||
| Приватни смештај | ||||
Спорт[уреди | уреди извор]
У Бањи постоји фудбалски клуб Ибар који се тренутно такмичи у Рашкој окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Парк
-
Мост на Ибру
-
Мост слика 1963. године
-
Мост Ибру 2
-
Хотел
-
Пејзаж 1
-
Пејзаж 3
-
Пејзаж 4
-
-
-
-
-
-
Ибар, фебруар 2022.г.
-
Парк
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Феномен у Србији: Камена шума од милион година („Блиц“, 11. октобар 2013)
- ^ а б Матарушка Бања Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2013), mataruskabanjasmestaj.com/
- ^ Др. Драг. М. Гвозденовић, Матарушка Бања, Ранковићево 1953, pp. 9
- ^ Nastanak Mataruške Banje Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), mbbanje.com
- ^ Istorija Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2011), banjesrbije.net
- ^ Mineralni Izvori Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2013), mataruskabanjasmestaj.com/
- ^ Mineralni izvori Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2011), mbbanje.com
- ^ Medicinske indikacije Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2011), mbbanje.com
- ^ Матарушка Бања Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013), www.srbija.travel
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Дани Јоргована Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2013), www.glassrbije.org
- ^ Весели спуст Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2013), www.veselispust.com
- ^ Нарцисима у походе, www.trivago.rs
- ^ Матарушка Бања Србија[мртва веза], www.fokus.rs/
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Матарушка Бања на туристичком порталу Сокобање
- Деда Живко не да Матарушку Бању („Блиц“, 21. новембар 2010)
