Матеј I Цариградски

Матеј I Цариградски (грч. Ματθαῖος; умро 10. августа 1410) био је васељенски патријарх Цариграда од 1397. до 1410. године, са кратким прекидом 1402–1403. године.
Матеј је ступио у манастир као петнаестогодишњак. Познато је да је био монах Харсијанитског манастира у Цариграду до 1380. године, када је рукоположен за ђакона, а на крају је постао његов игуман 1388. године.[1] Матеј је био ученик Марка, игумана манастира Космидион у Цариграду, и цариградског патријарха Нила.[1] Године 1387, током његове патријаршије, Матеј је изабран за епископа Кизика, али очигледно није био рукоположен.[1][2] Истовремено је служио као местозаступник (proedros) Халкидонске митрополије до априла 1389. године.[1]
Захваљујући подршци цара Манојла II Палеолога, постао је патријарх Цариграда у октобру 1397. године, али је убрзо наишао на противљење митрополита Макарија Анкирског, Матеја Медејског и Јована Холобола, који су успели да га свргну током Манојловог одсуства на Западу, у јесен 1402. године. По царевом повратку, Матеј је поново именован (14. јуна 1403. године) и обављао је ту функцију до своје смрти у августу 1410. године.[1][2]
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; et al. (1976—1996), Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (на језику: немачки), Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1