Матија, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Матија
Lucas van Valckenborch - Emperor Matthias as Archduke, with baton.jpg
Матија, цар Светог римског царства, на портрету из 1583. приказан у одежди надвојводе.
Датум рођења(1557-02-24)24. фебруар 1557.
Место рођењаБеч
Аустрија
Датум смрти20. март 1619.(1619-03-20) (62 год.)
Место смртиБеч
Аустрија
ДинастијаХабзбурзи
ОтацМаксимилијан II, цар Светог римског царства
МајкаМарија Хабзбуршка
СупружникАна Тиролска
цар Светог римског царства
ПретходникРудолф II, цар Светог римског царства
НаследникФердинанд II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период1608 – 1619
ПретходникРудолф II
НаследникФердинанд II

Матија (нем. Matthias; Беч, 24. фебруар 1557. — Беч, 20. март 1619.) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске од 1608. (као Матија II), краљ Чешке од 1611. и цар Светог римског царства од 1612. године.

Био је четврти син цара Максимилијана II и његове супруге Марије из шпанске гране Хабзбурга. Оженио се Аном, ћерком његовог стрица Фердинанда, надвојводе од Аустрије. Брак је био безчедан, а Матија је 1595. наследио Аустријско надвојводство од стрица.

Матијин старији брат, цар Рудолф II, поставио га је 1593. за намесника Аустрије. У овом периоду Матија је склопио пријатељство са бечким бискупом Мелхијором Клезлом који му је доцније постао главни савезник. У периоду Дугог рата (1593—1606) хабзбуршке војске су се сукобиле са Османлијама око превласти над северном Угарском и Ердељом. Угарско протестантско племство је 1605. искористило прилику да покуша да збаци власт католичких Хабзбурга. Рудолф је овластио Матију да угуши побуну што је овај и учинио, мада је Бечки мир из 1606. потврдио начело верских слобода у Угарској.

Победа из 1605. помогла је Матији да се 1606. наметне за породичног старешину аустријских Хабзбурга. Његов ексцентрични и болешљиви брат Рудолф II морао је а га одреди за свог наследника. Уз помоћ Скупштине државних сталежа Аустрије, Угарске и Моравске Матија је 1608. натерао брата да му препусти угарску круну, а 1611. и круну Чешке.

Након Рудолфове смрти почетком 1612. Матија је најзад добио дуго жељену титулу цара Светог римског царства. Уз подршку бискупа Клезла спроводио је политику верске толеранције дарујући слободу вероисповести и друге привилегије протестантима у Аустрији и Моравској. Оваква политика изазвала је противљење присталица противреформације, на првом месту Матијиног брата од стрица Фердинанда. Прашка дефенестрација из 1618, којом је започет Тридесетогодишњи рат, заоштрио је прилике у Светом римском царству, као и односе међу самим Хабзбурзима. Услед старости и болести Матија је 1617. препустио власт над Чешком Фердинанду II, а 1618. и над Угарском. Фердинанд II је након Матијине смрти 1619. наследио и царски престо.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Максимилијан I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
4. Фердинанд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фернандо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
9. Хуана од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Изабела I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
2. Максимилијан II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Казимир IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Владислав II Јагелонац Млађи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Елизабета Хабзбуршка
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана од Чешке и Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Гастон II од Фоа, гроф Кандала
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана од Фоа-Кандала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Катарина од Фоа
 
 
 
 
 
 
 
1. Матија, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Максимилијан I Хабзбуршки (= 16.)
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип I од Кастиље (= 8.)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија од Бургундије (= 17.)
 
 
 
 
 
 
 
6. Карло V, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Фернандо II од Арагона (= 18.)
 
 
 
 
 
 
 
13. Хуана од Кастиље (= 9.)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Изабела I од Кастиље (= 19.)
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Хабзбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фердинанд од Визеуа
 
 
 
 
 
 
 
14. Мануел I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Беатрис од Визеуа
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела Авиз
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фернандо II од Арагона (= 18.)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија од Арагона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Изабела I од Кастиље (= 19.)
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]


Претходник:
Рудолф II
Краљ Угарске (1608 – 1619)
Наследник:
Фердинанд II