Матија Бан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Матија Бан
Srbin Matija Ban (1818-1903) - Galerija Matice srpske.jpg
Портрет Матије Бана (аутор: Полексија Тодоровић; уље на платну, Галерија Матице српске, Нови Сад)
Датум рођења (1818-12-16)16. децембар 1818.
Место рођења Петрово Село

Аустријско царствоАустријско царство
Датум смрти 14. март 1903.(1903-03-14) (84 год.)
Место смрти Београд

Краљевина СрбијаКраљевина Србија

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818Београд, 1/14. март 1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику.[1][2][3]

Биографија[уреди]

Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Године 1834. ступио у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву Халки у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији.

Педагошки рад и дипломатске мисије[уреди]

MatijaBan.jpg

Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Као резултат тог педагошког рада су три свеске Воспитатеља женског (1847.) Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде и члан Српске краљевске академије, а у исто време један од најплоднијих српских писаца. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Његове најпознатије драме су: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.

Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена. Држава би требало да буде нека врста уније Хрватске и Србије, којој би се потом, по жељи, прикључила и велика Бугарска. Бугарски кнез Фердинанд га је одликовао 1897. године највишим степеном бугарског ордена за грађанске врлине.[4] Према Бановом концепту федералне југословенске државе, Србија треба да има улогу коловође, и границе би јој биле историјске српске земље од ријека Врбас и Цетина до града Софија, уједињењем: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, сјеверна Албанија, Бока Которска, Далмација и Босанска крајина. Хрватско-славонски остатак југословенских територија на запад би заједно и са словеначким областима и приморјем до Трста укључивао Велику Хрватску. Овај план је уручио Стевану Книћанину.

У своме обраћању Јовану Ристићу, тадашњем министру иностраних дела Кнежевине Србије, 23. марта 1879. године Матија Бан предлаже оснивање Одбора за Македонију под заштитом Св. Саве. Задатак тог Одбора био би штампање књига за то подручје, као и »да одобор тражи српске учитеље за тамошње пределе и означава децу која би се отуд примала са благодејањем у наше школе«. Уз то, предложио је и оснивање пододбора у Врању, Скопљу, Тетову, Куманову, Призрену, Кичеву, Прилепу, Костуру, Охриду.[5]

Бан је 1848. сковао реч четник по узору на пољски језик да би означио герилца у Грбаљској буни.[тражи се извор]

Занимљивости[уреди]

Док је био у Београду, Матија Бан је 1879. године први изнео идеју подизања цркве Светог Саве на Врачару.[6][7] Касније, 1895. године је основано Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару, а 1905. године расписан јавни конкурс за израду пројекта храма.[8]

По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.[9]

Први је увео термин "Југословен", а то је учинио у једној својој песми из 1835. године.[10]

Чланство у научним институцијама[уреди]

Литература[уреди]

  • Anzulovic, Branimir (2000). Heavenly Serbia: From Myth to Genocide. Australia: Pluto Press Australia. стр. 195. ISBN 1-86403-100-X. 
  • Бан, Матија: „Воспитатель женскій пише Матія Банъ“ Прва свезка (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1847)
  • Бан, Матија: „Правила о четничкой войни. Протолмачіо изъ польскога са некимъ променама, изметцима и додатцима Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
  • Бан, Матија: „Основи рата. Саставio по начелама найискусніи войвода Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
  • Бан, Матија: „Мейрима или Бошняаци: Позоришно дѣло у петъ раздѣла. Списао Матія Банъ Дубровчанинъ“ (Нови Сад: Нар. Кнъигопечатня Др. Данила Медаковића, 1851)
  • Ban, Matija: „Dubrovnik cviet narodnoga književstva: Svezak drugi za godinu MDCCCLI“ (Zagreb: Tiskarnica Dra. Ljudevita Gaja, 1851)
  • Бан, Матија: „Цвиети србске: Драма у петъ раздѣла. Написао Матія Банъ за педесето-годишню светковину ослобођеня Србiє“ (Београд: Кньигопечатня Александра Андрића, 1866)
  • Ban, Matija: „Car Lazar ili Propast na Kosovu: Tragedija u 5 razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1867 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1866). стр. 25-144)
  • Ban, Matija: „Smrt posljednjega Nemanjića: Tragedija u 5 razdiela“, Dragoljub: Zabavni i poučni list Broj 19 (Zagreb: Gjuro Dreželić, (1867). стр. 289-296)
  • Ban, Matija: „Uroš V i mati mu Jelena: Tragedija u pet razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1868 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1868). стр. 3-55)
  • Ban, Matija: „Vanda kraljica poljska: Tragedija M. Bana u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1882, Slovinac Broj 7. стр. 98-105)
  • Ban, Matija: „Jan Hus: Tragedija u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1884, Slovinac Broj 3 – pp. 34-42, Broj 4 – pp. 50-57, Broj 5 – pp. 65-74, Broj 6 – pp. 83-90, Broj 7 – pp. 97-105)
  • Бан, Матија: „Solution de la Question d'Orient: par l'Europe ou par La Porte?“ (Београд: Imprimerie d'État, 1885)
  • Ban, Matija: „Knez Nikola Zrinjski: Junačka drama u pet činova“ (Zagreb: Matica hrvatska, 1888)
  • Бан, Матија: „Моралне и политичне искрице из словенске историје“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
  • Бан, Матија: „О Ивану Гундулићу“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
  • Бан, Матија: „Марта Посадница или Пад Великог Новгорода“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889)
  • Бан, Матија: „Живот мајора Мише Атанасијевића“, Гласник српског ученог друштва Књига 71 (Београд: Српско учено друштво, 1890)
  • Бан, Матија: „Дјела“ I-VIII (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889-1892)

Галерија: Матија Бан[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ivo Banac: The Confessional Rule and the Dubrovnik Exception: The Origins of the Serb-Catholic Circle in Nineteenth-Century Dalmatia
  2. ^ Власта Швогер: „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића“, Хрватски институт за повијест, Загреб 2012, на 37. страни пише: „Брлић је каткад и властити национални идентитет називао српским... прихватили национално језичку класификацију Вука Стефановића Караџића, који је све штокавце, без обзира на вјеру сматрао Србима. Тој скупини су припадали и ... Имбро Игњатијевић Ткалац, Матија Бан, Миховил Павлиновић, Лука Ботић и Натко Нодило."
  3. ^ Луко Зоре: "Дубровчани су Срби". стр. 85.
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 24. јул 1897. године
  5. ^ Арсић, Ирена: „Матија Бан и покушај оснивања Друштва Светог Саве“ (pp. 64-75), Братство IX (Београд: Друштво „Свети Сава“, (2005). стр. 67)
  6. ^ Арсић, Ирена П. (13. 1. 2017). „THE CULTURE OF CATHOLIC SERBS FROM DUBROVNIK IN CONTEMPORARY CROATIAN HISTORIOGRAPHY”. Philologia Mediana (Број 9 - 2017): 52. Приступљено 2. 12. 2017. 
  7. ^ Солеша, Биљана С. (2013). „ЊЕГОШ У МЕМОАРСКОЈ ПРОЗИ МАТИЈЕ БАНА” (PDF). Синтезе. бр. 4: 31. Приступљено 3. 12. 2017. 
  8. ^ Пре 120 година донета одлука о подизању Храма (СПЦ, 9. мај 2015)
  9. ^ Kako je Banovo Brdo dobilo ime? („Portal Dnevno.rs“ 21.avgust 2014)
  10. ^ Anzulovic, Branimir (2000). Heavenly Serbia: From Myth to Genocide. Australia: Pluto Press Australia. стр. 195. ISBN 1-86403-100-X. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Никић, Љубомир / Стипчевић, Никша / Жујовић, Гордана-Теодора Ђ. / Радојчић-Костић, Гордана: „БАН Матија“, Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841-1947 (Београд: Српска академија наука и уметности, (2007). стр. 14)

Извори[уреди]

  • Љубомир Никић (1925-1990) / Никша Н. Стипчевић (1929-2011) / и др.: „БАН Матија“, Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841-1947 (Београд: Српска академија наука и уметности, 2007)

Спољашње везе[уреди]