Матија Бан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Бан
Srbin Matija Ban (1818-1903) - Galerija Matice srpske.jpg
Портрет Матије Бана (аутор: Полексија Тодоровић; уље на платну, Галерија Матице српске, Нови Сад)
Датум рођења (1818-12-16)16. децембар 1818.
Место рођења Петрово Село

Аустријско царствоАустријско царство
Датум смрти 14. март 1903.(1903-03-14) (84 год.)
Место смрти Београд

Краљевина СрбијаКраљевина Србија

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818Београд, 1/14. март 1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника дубровачких Срба католичке вјере.[1][2][3]

Биографија[уреди]

Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Године 1834. ступио у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву Халки у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији.

Педагошки рад и дипломатске мисије[уреди]

MatijaBan.jpg

Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића.
Као резултат тог педагошког рада су три свеске Воспитатеља женског (1847.)

Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде и члан Српске краљевске академије, а у исто време један од најплоднијих српских писаца.
Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе.
Његове најпознатије драме су: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.

По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.

Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена.
Држава би требало да буде нека врста уније Хрватске и Србије, којој би се потом, по жељи, прикључила и велика Бугарска.
Према Бановом концепту федералне југословенске државе, Србија треба да има улогу коловође, и границе би јој биле историјске српске земље од ријека Врбас и Цетина до града Софија, уједињењем: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, сјеверна Албанија, Бока Которска, Далмација и Босанска крајина.
Хрватско-славонски остатак југословенских територија на запад би заједно и са словеначким областима и приморјем до Трста укључивао Велику Хрватску. Овај план је уручио Стевану Книћанину.

Бан је 1848. сковао реч четник по узору на пољски језик да би означио герилца у Грбаљској буни.[тражи се извор]

Чланство у научним институцијама[уреди]

Библиографија дела Матије Бана[уреди]

  • Бан, Матија: „Воспитатель женскій пише Матія Банъ“ Прва свезка (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1847)
  • Бан, Матија: „Правила о четничкой войни. Протолмачіо изъ польскога са некимъ променама, изметцима и додатцима Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
  • Бан, Матија: „Основи рата. Саставio по начелама найискусніи войвода Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
  • Бан, Матија: „Мейрима или Бошняаци: Позоришно дѣло у петъ раздѣла. Списао Матія Банъ Дубровчанинъ“ (Нови Сад: Нар. Кнъигопечатня Др. Данила Медаковића, 1851)
  • Ban, Matija: „Dubrovnik cviet narodnoga književstva: Svezak drugi za godinu MDCCCLI“ (Zagreb: Tiskarnica Dra. Ljudevita Gaja, 1851)
  • Бан, Матија: „Цвиети србске: Драма у петъ раздѣла. Написао Матія Банъ за педесето-годишню светковину ослобођеня Србiє“ (Београд: Кньигопечатня Александра Андрића, 1866)
  • Ban, Matija: „Car Lazar ili Propast na Kosovu: Tragedija u 5 razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1867 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1866). стр. 25-144)
  • Ban, Matija: „Smrt posljednjega Nemanjića: Tragedija u 5 razdiela“, Dragoljub: Zabavni i poučni list Broj 19 (Zagreb: Gjuro Dreželić, (1867). стр. 289-296)
  • Ban, Matija: „Uroš V i mati mu Jelena: Tragedija u pet razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1868 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1868). стр. 3-55)
  • Ban, Matija: „Vanda kraljica poljska: Tragedija M. Bana u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1882, Slovinac Broj 7. стр. 98-105)
  • Ban, Matija: „Jan Hus: Tragedija u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1884, Slovinac Broj 3 – pp. 34-42, Broj 4 – pp. 50-57, Broj 5 – pp. 65-74, Broj 6 – pp. 83-90, Broj 7 – pp. 97-105)
  • Бан, Матија: „Solution de la Question d'Orient: par l'Europe ou par La Porte?“ (Београд: Imprimerie d'État, 1885)
  • Ban, Matija: „Knez Nikola Zrinjski: Junačka drama u pet činova“ (Zagreb: Matica hrvatska, 1888)
  • Бан, Матија: „Моралне и политичне искрице из словенске историје“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
  • Бан, Матија: „О Ивану Гундулићу“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
  • Бан, Матија: „Марта Посадница или Пад Великог Новгорода“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889)
  • Бан, Матија: „Живот мајора Мише Атанасијевића“, Гласник српског ученог друштва Књига 71 (Београд: Српско учено друштво, 1890)
  • Бан, Матија: „Дјела“ I-VIII (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889-1892)

Галерија: Матија Бан[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ivo Banac: The Confessional Rule and the Dubrovnik Exception: The Origins of the Serb-Catholic Circle in Nineteenth-Century Dalmatia
  2. Власта Швогер: „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића“, Хрватски институт за повијест, Загреб 2012, на 37. страни пише: „Брлић је каткад и властити национални идентитет називао српским... прихватили национално језичку класификацију Вука Стефановића Караџића, који је све штокавце, без обзира на вјеру сматрао Србима. Тој скупини су припадали и ... Имбро Игњатијевић Ткалац, Матија Бан, Миховил Павлиновић, Лука Ботић и Натко Нодило."
  3. Луко Зоре: "Дубровчани су Срби". стр. 85.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Никић, Љубомир / Стипчевић, Никша / Жујовић, Гордана-Теодора Ђ. / Радојчић-Костић, Гордана: „БАН Матија“, Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841-1947 (Београд: Српска академија наука и уметности, 2007, pp. 14)

Литература[уреди]

  • Љубомир Никић (1925-1990) / Никша Н. Стипчевић (1929-2011) / и др.: „БАН Матија“, Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841-1947 (Београд: Српска академија наука и уметности, 2007)

Спољашње везе[уреди]