Матија Вуковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Вуковић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 26. јули 1925.
Место рођења Платичево (Краљевина Југославија Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)
Датум смрти 21. јун 1985.
Место смрти Београд (Југославија СФР Југославија)
Дела

Матија Вуковић (Платичево, 26. јули 1925Београд, 21. јун 1985) је био српски вајар.

Биографија[уреди]

Матија Вуковић је рођен у сиромашној земљорадничкој породици у Платичеву, 26. јула 1925. Из родног села, надомак Руме, по завршетку основне школе, 1937, дечак је са мајком доспео на Сењак, а прст судбине је хтео да то буде у близини атељеа чувеног Томе Росандића. Био је очаран Маестровим, „огромним фигурама“, потом и Мештровићевом скулптурама, а онда је у једној на поклон добијеној књизи угледао репродукцију Микеланђеловог Мојсија. Све то ће трасирати његов даљи пут, јер више од столарског заната Матија се занимао глином, папиром и оловком. Похађа приватну сликарску школу Младена Јосића 19411942. Ниједну започету школу није завршио, па ни ону, средњу, за примењене уметности, у којој је учио са земљаком из Срема, сликаром Лазаром Возаревић.

Одмах по ослобођењу главног града, октобра 1944, Матија Вуковић је мобилисан и послат на Сремски фронт, где је у једном јуришу рањен у руку. Кући се вратио као војни инвалид и - у потпуности посветио вајарству. Положивши пријемни испит, студирао је на Академији ликовних уметности и упоредо се лечио. Учио је од врхунских југословенских вајара Томе Росандића, а затим похађа класу проф. Сретена Стојановића. Почиње да излаже на групним изложбама од 1949. године. Завршава Академију 1952., а 1954. на специјалном течају код проф. Илије Коларевића када ваја скулптуру „Рањеник“ (19521953), која је открила његов оригинални стваралачки стил. Приређује 1954. прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону на Калемегдану. Учествовао је на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Тешко је живео углавном несхваћен од своје околине и званичне критике. Умро је у Београду, дуго се одупирући болести, 21. јуна 1985. године.

Уметност[уреди]

Матија Вуковић се појавио у тренутку раскида од естетике социјалистичког реализма почетком педесетих са делима која су значајно одступала од академских форми. Његови рудиментарни облици који су задржали привид „реализма“ и далеку фигуративну наративност, обликовани су снажним, суровим, деформисаним масама које изражавају једну енергичну креативну експресију аутора која је постала његовим пластичким знаком, и уједно, јединствена појава у југословенској скулптури друге половине 20. века. Он је својим делом указао на још једну могућност осавремењивања новог израза који ће се развијати слободно према ауторски конципираној пластици. Матија Вуковић је изградио један од најаутентичнијих опуса у савременој српској и југословенској скулптури после 1950. године.

Самосталне изложбе (избор)[уреди]

Награде и признања[уреди]

  • 1962 Награда за скулптура на III октобарском салону, Београд
  • 1968 Награда за скулптуру на XIII зложби Уметничке колоније Ечка, Зрењанин
  • 1973 Октобарска награда града Београда за вајарско дело, Београд
  • 1981 Награда „4. јул“ фонда СУБНОР-а Југославије, Београд
  • 1982 Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
  • Једна улица на Новом Београду (Бежанијска коса) носи име вајара Матије Вуковића

Споменици и скулптуре (избор)[уреди]

Галерија[уреди]

Литература (избор)[уреди]

Извори[уреди]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 1966 Матија Вуковић, Енциклопедија ликовних умјетности 4, pp. 561, Југославенски лексикографски завод, Загреб
  • 1987 Матија Вуковић 1925-1985, (кат. ретроспективне изложбе), Музеј савремене уметности, Београд

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]