Матићева кућа у Сремским Карловцима
| Матићева кућа у Сремским Карловцима | |
|---|---|
 Матићева кућа данас | |
| Опште информације | |
| Место | Сремски Карловци |
| Општина | Сремски Карловци |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | кућа |
| Време настанка | 18. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Нови Сад |
Матићева кућа у Сремским Карловцима је карактеристичан пример мање грађанске куће у Војводини настале под утицајем барока. Барокни утицаји на овој кући уочава се на основу мансарде и мансардног типа крова, званог tectus gallicus,[а] који је непознат у оријенталној архитектури коју су Турци донели у Војводину у 16. и 17. веку.[2]
Положај[уреди | уреди извор]
Матићева куча се налази у Улици митрополита Стратимировића број 2 у Сремским Карловцима.
Историја[уреди | уреди извор]
Овај објекат припада типу кућа са мансардом, чија тачна година изградње није позната,[3] али се објекат на основу својих архитектонскиох карактеристика поуздано може датирати у 18. век,6 на основу чињенице да су утицаји француског барока у Војводину могли доћи само посредством средњоевропских центара током европеизације војвођанских насеља у 18. веку.[2]
Уз главни објекат је вероватно у 19. веку дозисдана мања приземна зграда, окренута забатним зидом ка улици.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Кућа има три етаже: приземље, мансарду и подрум са бачвастим сводом испод једног објекта. Основа старијег дела објекта је у облику трапеза са неједнаким страницама, што указује да је прилагођена облику парцеле и да је улична фасада највероватније заузимала већи део уличног фронта парцеле. Улична фасада је претрпела одређене измене у распореду прозора и врата, као и декоративних елемената, од којих је сачуван само профилисани кровни венац. Испод венца је постојао фриз са декоративно рашчлањеним елипсама, који је карактеристичан рокајни детаљ,[3] али је он с краја 20, века порушен. Осим профилисаног поткровног венца кућа нема пластичну декорацију на фасади. Ако је извесна декорација уопште постојала у периоду када је објекат изграђен, она је сигурно била веома скромна и сводила се на плитке оквире око прозора и потпрозорне греде.[2]
За изгрању зидова коришћени су камен и опека, а њихова дебљина иде до 70 цм. Изнад приземне етаже издиже се преломљени мансардни кров са прозорима у виду баџа. Као кровни покривач коришћен је бибер цреп, али није искључено да је кућа првобитно била покривена шиндром.[2]
Распоред просторија у приземљу је сложен. Кроз централни део зграде пролази
ходник, управан на осу улице, који врши функцију комуникацијског коридора повезујући јавни са приватним простором, односно са унутрашњим просторијама и двориштем.
Све просторије у приземљу су засведене крстастим сводовима. Ова етажа је, судећи по архитектонској концепцији целог објекта, у целости или једним својим делом служила као пословни простор. Ту је могла бити трговачка, занатска или угоститељска радња.[2]
На мансарду воде дрвене степенице, а приступ овим степеницама је из ходника. Горња етажа има три собе од којих су две окренуте ка улици, док трећа гледа на двориште. Ка дворишту је окренута и једна просторија која није била уређена за становање, већ се највероватније користила као складишни простор. Прозори на мансарди постављени су у посебном делу собе чији је под подигнут за 15 цм. Прозори на мансарди имају дрвене капке који су у горњем делу благо заобљени, што указује на утицај романтизма. Они су највероватније заменили дотрајале капке у шестој или седмој деценији 19. века.[2]
На закључак да је објекат у садашњем облику саграђен у 18. веку указује више чињеница: сводови са бочним продорима, тип мансарде и мансардног крова за који постоје аналогије са објектима из 18. века (Караматина кућа у Земуну, порушена кућа са мансардним кровом у Сомбору, летњиковац исусовачког самостана у Петроварадину, граничарски објекат из 1790. и порушени приземни објекат на централном тргу у Панчеву, куће на гравири Сомбора из 1818. године.[2][4] као и у Хрватској, у Вараждину Палача Czindery.[5]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Мансардни кров је познат и као tectus gallicus, односно француски кров. Стрми двоводни кров који се назива tectus germanicus, односно немачки кров, највероватније потиче из немачке позноготичке архитектуре. Мансардни тип крова добио је име по чувеном архитекти барокног класицизма Франсоа Мансару (Francois Mansart, 1598–1666).[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Janson. H. W. Istorija umetnosti. Beograd: Prosveta, 1986. стр.441
- ^ а б в г д ђ е ТИП II – ГРАЂАНСКЕ КУЋЕ С НАГЛАШЕНИМ БАРОКНИМ ПРОЧЕЉИМА У:Богдан М. Јањушевић Прилог проучавању стамбене архитектуре барокне епохе у Војводини, стр.101-103. UDC 728(497.113)”17”
- ^ а б Васић, Павле. Уметничка топографија Сремских Карловаца. Нови Сад: Матица српска,1978: 128.
- ^ Васић, Павле. Уметничка топографија Сомбора. Нови Сад: Матица српска. Нови Сад: Матица српска,1984: 118
- ^ Lentić-Kugli, Ivy. Varaždinski graditelji i zidari 1750–1850. Zagreb: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Zagreb, 1981: 27.