Маузолеј Хоџе Ахмеда Јасавија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маузолеј Хоџе Ахмеда Јасавија
Mausoleum of Khoja Ahmed Yasawi in Hazrat-e Turkestan, Kazakhstan.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеМаузолеј Хоџе Ахмеда Јасавија
МестоТуркестан, Јужноказахстанска област, Казахстан Уреди на Википодацима
Координате43°17′52″ СГШ; 68°16′16″ ИГД / 43.2976445° СГШ; 68.2710419° ИГД / 43.2976445; 68.2710419
КритеријумКултурно добро: i, iii, iv
Упис2003. (27. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1103
Основа Маузолеја (лево) у склопу зидина Туркестана

Маузолеј Хоџе Ахмеда Јасавија (казашки: Қожа Ахмет Яссауи кесенесі) је недовршени маузолеј у граду Туркестану, јужни Казахстан. Грађевину је наручио Тамерлан.[1], који је владао широким подручјем средишње Азије као делом Монголског царства, 1389. године како би заменио мању грађевину из 12. века која је била маузолеј песника и суфистичког мистика Хоџе Ахмеда Јасавија (1093.–1166.)[2] Персијски градитељи су подигли 39 метара високу куполу на витком тамбуру, изграђену од опеке повезане мешавином малтера и глине. Ова двострука купола, украшена зеленим и златним керамичким плочицама, висине 28 и пречника 18.2 метра, је највећа купола у Средњој Азији. Претпоставља се како је главни архитекта (мимар) био Хваја Хусеин Шираки[3] Међутим, изградња маузолеја је обустављена након Тамерланове смрти 1405. године и остао је недовршен.

Упркос његовој недовршености, маузолеј је преживео као један од најстаријих и најбоље сачуваних грађевина тзв. "Тамерлановог стила".[4] Он има експерименталну организацију простора, иновативна архитектонска решења конструкције сводова и купола, као и украшавање керамиком које је постало препознатљива одлика ументости која се проширила целим царством и даље. Због тога је уписан на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2002.[5]

Овај верски комплекс наставља привлачити бројне ходочаснике из целе Средишње Азије и постао је утеловљење казашког националног идентитета.[6]

Извори[уреди]

  1. ^ Mark Dickens, Timurid architecture in Samarkand (PDF) Приступљено 1. јуна 2011.
  2. ^ Ro'i, Yaacov (јануар 2000). Islam in the Soviet Union: From the Second World War to Gorbachev. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 373. ISBN 978-1-85065-403-2. 
  3. ^ Zohreh Bozorg-nia, Mimaran-i Iran. 2004. ISBN 978-964-7483-39-1. стр. 140
  4. ^ The New Encyclopædia Britannica Macropædia Volume 22. USA: Encyclopædia Britannica, Inc.. 1995. ISBN 978-0-85229-605-9. стр. 94
  5. ^ Подаци на „World digital library”[мртва веза] wdl.org (на енглеском).. Приступљено 11. јуна 2011.
  6. ^ Геополитичка важност Туркестана у историјском контексту .. Приступљено 1. јуна 2011.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]