Мауро Ферари

С Википедије, слободне енциклопедије
Мауро Ферари
Лични подаци
Датум рођења(1960-06-07)7. јун 1960. (62 год.)
Место рођењаПадова, Италија
Научни рад
ПољеНаномедицина

Мауро Ферари (итал. Mauro Ferrari; рођен 7. јула 1960) је италијански нанонаучник[1] и академик, инострани члан састава Српске академије наука и уметности од 8. новембра 2018.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије математике на Универзитету Падова 1985, магистратуру и докторат из механичког инжењерства на Универзитету Калифорније 1989.[3][4][5] и основне студије медицине на Државном универзитету Охајо 2004. године.[2] Радио је као асистент на Универзитету Калифорније од 1991, као ванредни професор од 1996, као редовни професор на Државном универзитету Охајо од 1998, као председник и извршни директор на Методист истраживачком институту у Хјустону, као председник Европског истраживачког савета од 2020.[6] и као специјални стручњак за нанотехнологију на Националном институту за рак 2003—2005. и имао је кључну улогу у успостављању алијанса за нанотехнологију у раку 2004.[7][8][9][10][11] Главни је уредник Biomedical Microdevices: BioMEMS аnd Biomedical Nanotechnology.[2] Инострани је члан Националне академије наука Републике Италије, Европске академије наука, Папске академије за живот, Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство од 2008, Америчког удружења за унапређење науке од 2009, Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство, Америчког друштва машинских инжењера, Америчког физичког друштва, Америчког удружења за истраживање рака, Друштва за контролисано ослобађање од 2011,[12] Друштва за биомедицинско инжењерство и Међународно друштво за биомедицинску нанотехнологију.[2] Добитник је награде оснивача Друштва за контролисано ослобађање 2011, почасног доктората Универзитета у Палерму 2012, медаље Блез Паскал Европске академије наука 2012, почасног доктората Универзитета у Напуљу 2014, медаље Аурел Стодола 2015.[13] и почасног доктората Универзитета Сент Томаса 2017. године.[2] Своју прву супругу је упознао док су студирали на Универзитету у Падови и преселили су се у Беркли. Док је студирао на Универзитету Калифорније супруга му је преминула од рака.[3][4][5] Поново се оженио у Италији 1995. године, заједно имају петоро деце, укључујући два пара близанаца.[3][4]

Радови[уреди | уреди извор]

Објавио је више од 350 публикација, укључујући седам књига и 41 патент у Сједињеним Америчким Државама и Европи. Јуна 2020. године је са колегама из лабораторије повукао публикације из часописа Science Advances због различитих дуплирања слика које сугеришу могуће научно погрешно понашање.[14]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Ferrari M, Granik VT, Imam A, Nadeau J, editors. Advances in Doublet Mechanics. Lecture Notes in Physics, New Series M: Monographs, vol. m 45. Berlin, Heidelberg, New York: Springer Verlag; (1997) ISBN 978-3-540-49636-6
  • Ferrari M. Micro- and Nanofabricated Electro-Optical Mechanical Systems for Biomedical and Environmental Applications. SPIE, The International Society for Optical Engineering; 1999 Jan. ISBN 9780819423894
  • Lee A, Lee J, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol I: Biological and Biomedical Nanotechnology. Springer. (2006) ISBN 978-0-387-25842-3
  • Ozkan M, Heller M, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol II: Micro/Nanotechnologies for Genomics and Proteomics. Springer. (2006) ISBN 978-0387255644
  • Desai T, Bhatia SN, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol III: Therapeutic Micro/Nanotechnologies. Springer. (2006) ISBN 978-1850758600
  • Bashir R, Werely S, Ferrari M, editors. BioMEMS and Biomedical Nanotechnology. Vol IV: Biomolecular Sensing, Processing, and Analysis. Springer. (2006) ISBN 978-0387255668
  • Cristini V, Ferrari M, Decuzzi P, editors. Nanoparticulate Delivery to Cancerous Lesions: Advances in Mathematical Modeling. Ferrari M, series editor. Fundamental Biomedical Technologies. Vol. 2. Springer. April (2010) ISBN 978-0387290850

Чланци из часописа[уреди | уреди извор]

Патенти[уреди | уреди извор]

  • WO application 201517777, Fine D, Grattoni A, Ferrari M, Liu X, Goodall R, Hosali S, "Therapeutic microdevices and methods of making and using same", published 2015 
  • US patent 8926994, Ferrari M, Serda R, Meraz IM, Gu J, Xia X, Shen H, Sun T, "Mesoporous silicon particles for the presentation of tumor antigens and adjuvant for anti-cancer immunity", published 2015 
  • US patent 8685755, Ferrari M, Tasciotti E, Liu X, Bouamrani A, Hu Y, "Combinational multidomain mesoporous chips and a method for fractionation, stabilization, and storage of biomolecules", published 2014 
  • US patent 8753897, Ferrari M, Cheng MM-C, Cuda G, Gaspari M, Geho D, Liotta L, Petricoin E, Robertson F, Terracciano R, "Nanoporous substrates for the [sic] analytical methods", published 2014 
  • US patent 8920625, Ferrari M, Liu X, Cheng MC, "Electrochemical method of making porous particles using a constant current density", published 2014 
  • US patent 8361508, Decuzzi P, Ferrari M, "Endocytotic Particles", published 2013 
  • US patent 8480637, Ferrari M, Liu X, Grattoni, Fine D, Goodall R, Hosali S, Medema R, Hudson L, "Nanochanneled device and related methods", published 2013 
  • US patent 8563022, Decuzzi P, Ferrari M, "Particles for cell targeting", published 2013 
  • US patent 8568877, Ferrari M, Liu X, Chiappini C, Fakhoury JR, "Porous and non-porous nanostructures", published 2013 
  • US patent 8173115, Ferrari M, Decuzzi P, "Particle compositions with a pre-selected cell internalization mode", published 2012 
  • US patent 7993271, Liu J, Ferrari M, Rokhlin SI, Sedmark DD, "System and method for screening tissue", published 2011 
  • US patent 6355270, Ferrari M, Dehlinger PJ, Martin FJ, Grove CF, Friend DR, "Particles for oral delivery of peptides and proteins", published 2002 
  • US patent 6405066, Essenpreis M, Desai TA, Ferrari M, Hansford DJ, "Implantable analyte sensor", published 2002 
  • US patent 6015559, Keller CG, Ferrari M, "High vertical aspect ratio thin film structures", published 2000 
  • US patent 6044981, Chu WH, Ferrari M, "Microfabricated filter with specially constructed channel walls and containment well, and capsule constructed with such filters [II]", published 2000 
  • US patent 6107102, Ferrari M, "Therapeutic microdevices and methods of making and using same", published 2000 
  • US patent 5985164, Chu WH, Ferrari M, "Method for forming a filter", published 1999 
  • US patent 5893974, Keller CG, Ferrari M, "Microfabricated capsules for immunological isolation of cell transplants", published 1999 
  • US patent 5938923, Tu J, Ferrari M, "Microfabricated filter and capsule using a substrate sandwich", published 1999 
  • US patent 5948255, Keller CG, Ferrari M, "Microfabricated particle thin film filter and method of making it", published 1999 
  • US patent 5985328, Chu WH, Ferrari M, "Micromachined porous membranes with bulk support [II]", published 1999 
  • US patent 5770076, Chu WH, Ferrari M, "Micromachined capsules having porous membranes and bulk supports [I]", published 1998 
  • US patent 5798042, Chu WH, Ferrari M, "Microfabricated filter with specially constructed channel walls and containment well, and capsule constructed with such filters [I]", published 1998 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nano-balls filled with poison wipe out metastatic cancer in mice”. www.science.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-14. 
  2. ^ а б в г д „Мауро Ферари”. САНУ. 
  3. ^ а б в Ferrari, Mauro (23. 3. 2011). „Transcript: The Marvels of Nanotechnology” (PDF). Columbia University Crossroads Culture Center. Приступљено 28. 2. 2017. 
  4. ^ а б в Ferrari, Mauro (23. 3. 2011). „Event: The Marvels of Nanotechnology”. Columbia University Crossroads Culture Center. Приступљено 28. 2. 2017. 
  5. ^ а б Chien, Shanley (2017). „TMC Spotlight: Mauro Ferrari, Ph.D.”. TMC News. 4:2: 7—8. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2021. Приступљено 2. 3. 2017. 
  6. ^ „Press corner”. European Commission - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-14. 
  7. ^ „National Cancer Institute Alliance for Nanotechnology”. National Institutes of Health. Приступљено 2. 3. 2017. 
  8. ^ Kulkarni, Rajan (2007). „Nano-Bio-Genesis: tracing the rise of nanotechnology and nanobiotechnology as 'big science'”. Journal of Biomedical Discovery and Collaboration. 2:3: 3. PMC 1976605 Слободан приступ. PMID 17629932. doi:10.1186/1747-5333-2-3. 
  9. ^ Burgess, Rob. 2012. "Understanding Nanomedicine: An Introductory Textbook". Singapore: Pan Stanford. ISBN 9789814316385
  10. ^ Jones, Dan (2007). „Cancer nanotechnology: small, but heading for the big time”. Nature Reviews Drug Discovery. 6 (3): 174—175. PMID 17396287. S2CID 7836010. doi:10.1038/nrd2285. 
  11. ^ „Nanotechnology”. Nature Reviews Drug Discovery. 8 (11): 911. 2009. doi:10.1038/nrd3029 Слободан приступ. 
  12. ^ „Founders Award Recipients”. web.archive.org. 2016-07-05. Архивирано из оригинала на датум 05. 07. 2016. Приступљено 2022-04-14. 
  13. ^ „Nanomedicine pioneer Mauro Ferrari at ETH Zurich”. ethz.ch (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-14. 
  14. ^ Nizzero, Sara; Goel, Shreya; Hinkle, Louis E.; Wu, Xiaoyan; Li, Chao; Ferrari, Mauro; Shen, Haifa. „Retraction of the Research Article: “Molecular targeting of FATP4 transporter for oral delivery of therapeutic peptide” by Z. Hu, S. Nizzero, S. Goel, L. E. Hinkle, X. Wu, C. Li, M. Ferrari and H. Shen”. Science Advances. 6 (26): eabc9572. ISSN 2375-2548. PMID 32637628. doi:10.1126/sciadv.abc9752. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мауро_Ферари&oldid=25417411”