Маус (графички роман)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маус
9780590477024 mres.jpg
Предња корица другог дела књиге
Настанак
Ориг. насловMaus
АуторАрт Шпигелман
ИлустраторАрт Шпигелман
Дизајнер корицаАрт Шпигелман
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески (преведен на српски)
Садржај
ЖанрБиографија, мемоари
ТемеХолокауст
Место и/или
време радње

Европа; Други светски рат
Издавање
Издавачпрво издање: српско издање: Самиздат Б92
Датум
издавања

прво издање: 1991; српско издање: 2002, 2003
Број страница162 + 138
Тип медијаМеки повез (српско издање)
Превод
ПреводилацАна Узелац

Маус је графички роман у два дела, аутора Арта Шпигелмана. Шпигелман је за ово дело 1992. године добио Пулицерову награду,[1] чиме је допринео да ова врста ликовно—литерарног дела коначно буде призната као озбиљна уметничка форма, софистицирани књижевни медиј за одрасле.[2] Због тога се сматра једним од најважнијих стрип аутора.[3]

Опис романа[уреди]

Маус је биографски, а делом и аутобиографски роман. То је прича о Владеку Шпигелману, пољском Јеврејину, једном од малобројних који су преживели холокауст. Истовремено је то прича и о његовом сину, америчком стрип-цртачу Артуру који, бележећи очеву драматичну историју, анализира и свој однос са оцем.[4]

Шпигелман је свој графички роман објавио у два дела:

  • Маус 1 - повест преживелог: Мој отац крвари историју (енг. Maus I - A Survivor's Tale, My Father Bleeds History)
  • Маус 2 - повест преживелог: И ту су почеле моје невоље (енг. Maus II - A Survivor's Tale, And Here My Troubles Began)

Шпигелман је на овом делу радио од 1980. до 1991. године.[5]

Радња романа[уреди]

Шпигелман у свом делу описује животни пут Владека Шпигелмана, од успешног трговца текстилом у Пољској, преко ужаса немачке окупације, понижења у гету, до логорашког пакла у Аушвицу. Владекова прича је дубоко лична драма коју осветљава његов син, строго поштујући очеву причу и чињенице.

Шпигелманов наративни, цртачки поступак је једноставан. Разни европски народи представљени су у складу са бруталном зоолошком метафориком званичне нацистичке пропаганде: Јевреји су представљени као мишеви, Пољаци као свиње, Американци као пси, Французи као жабе, а војници Вермахта, главни предатори у овом расистичком ланцу исхране, као бесне мачке.[4]

Арт Шпигелман на париском Салону књиге, 2012. године

Културолошки утицај[уреди]

Године 1992. књига је добила Пулицерову награду, најпрестижнију америчку награду за новинарство и документарну прозу. До тада је ова врста литературе углавном била маргинализована и није сматрана књижевним делом и је био први пут да се неки графички роман (стрип) пробио на листу бестселера.[6] Роман Маус је преведен на готово све европске језике.[4]

Умберто Еко је о овом делу рекао:

Српска издања[уреди]

Маус је у Србији први пут објављен 2002. (први део) и 2003. године (други део). Објавила га је издавачка кућа Самиздат Б92.

Референце[уреди]

  1. ^ „Art Spiegelman”. The Pulitzer Prizes. Columbia University. Приступљено 24. 12. 2018. 
  2. ^ Ray, Michael. „Art Spiegelman: American author and illustrator”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 27. 12. 2018. 
  3. ^ „Art Špigelman”. zvanična prezentacija. knjizara.com. Приступљено 27. 12. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „MAUS I”. Zvanični sajt. Knjižare Delfi. Приступљено 27. 12. 2018. 
  5. ^ Witek, Joseph (2007). Art Spiegelman: Conversations. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-934110-12-6. Приступљено 27. 12. 2018. 
  6. ^ Birkenstock/, Günther; Talijančić, Lea (07. 09. 2011). „Bogatstvo stripa”. DW. Deutsche Welle. Приступљено 24. 12. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]